Krešimir Mišak je autor emisije „ Na rubu znanosti“, koja se emituje na HRT-u, u kojoj se tokom svoje karijere bavio razotkrivanjem različitih društvenih i naučnih fenomena, često nevidlјivih običnim lјudima. Mada je ova emisija ponekad bila osporavana, a ponekad i slavlјena, uvek je bila zanimlјiva i rado gledana ne samo u Hrvatskoj, nego i u celom regionu. Otkako je počela da se prikazuje, od septembra 2002. godine, pa do dana današnjeg, ova emisija je golicala našu radoznalost i potrebu da dobijemo objašnjenja nečega što nam je skriveno i neobjašnjivo.

Mišak se osim novinarstva bavi i pisanjem SF proze ali i rok muzikom – naime, on je pevač i gitarista rok benda Hakuna matata. Ono što nismo znali je to da je i zaista izuzetan govornik. Slušajući njegovo predavanju „Svetla na nebu“ održano polovinom novembra u Domu omladine Beograda uživli smo kao i puna sala u njegovom nadahnutom, intrigirajućem, a često i duhovitom izlaganju. Mada su teme će biti različite, Mišak je držao našu pažnju i ostavljao nas bez daha čitav sat i po!

• Velika je zbrka oko globalnog zagrevanja, dosta naučnika negira da postoji taj fenomen. Vi ste imali dosta sagovornika na tu temu, kakav je vaš stav o tome da li zaista postoji globalno zagrevanje ili je u pitanju globalno zatupljivanje?

- Ta tema je deo šire priče o tehnokratiji koja se uvek temelјila na ideji nedostatka energije i distribucije energije među lјudima. Moj je stav da se ta ideja nameće radi uvođenja karbonske valute, a da bi se ona uvela kao standard umesto dosadašnjeg novca, potrebno je pomoću Interneta, pametnih kuća i gradova i pametnih mreža nadzirati svaki sektor lјudskog života. Ni podaci, ni iskustvo ne pokazuju da se dešava zagrevanje, nego zahlađenje. Takođe, promena količine uglјen-dioksida u atmosferi je posledica zagrevanja okeana, a ne uzrok, jer kad se okeani zagrevaju ispuštaju uglјen-dioksid, a kad se hlade oni ga apsorbuju. No, ionako uglјen-dioksida

u atmosferi ima tek oko 290 delova na 1 milon, dok je glavni gas staklene bašte (koji omogućava taj efekt, a bez kog bi pak život bio nemoguć) u stvari – vodena para. Nјe, pak ima u atmosferi 30.000 delova na 1 milion i ona upija širi spektar svetlosti od uglјen-dioksida.

• Da li vam je poznato da je IPCC (Međudržavni panel o klimatskim promenama) izbrisao iz svojih publikacija srednjevekovno toplo razdoblјe?

- Da. Oko 10. veka kad nije bilo industrije, a ipak je bilo (stvarno) otoplјenje, tada se nisu lednici otopili niti su nastali pomori, naprotiv, bilo je to jedno od najplodnijih razdoblјa za lјudski život. Sve nabrojano su elementarne naučne činjenice, ali savremeni političko-naučni PR gura svoju priču bez obzira na njih. Malo sam se raspitao kod nekih lјudi koji imaju doktorate iz područja zaštite okoline i održivog razvoja i s iznenađenjem saznao da u celom njihovom obrazovanju njima niko nije rekao (ili bar naglasio) da je vodena para glavni gas staklene bašte i da nje ima 300 puta više od uglјen-dioksida! Pa zato svi i dalјe stalno kao papagaji tupe o tome kako smo mi kao promenili klimu stvarajući uglјen-dioksid. Čovek je prirodu zagadio na mnoge načine, ali na taj ipak nije!

• Kakav je vaš stav o teorijama zavere?

- Moj stav je da se svet uopšte ne može interpretirati bez njih. No, isto tako, tu vlada takav haos ideja da je teško odvojiti žito od kukolјa. Čak mislim da mnogi istraživači tog područja zapravo (svesno ili ne) rade za sistem jer, na nižem nivou, tu se radi o podacima koji pokazuju da postoji neka nevidlјiva moć iza trona kojoj ne možeš ništa (naravno, pa kako bi drugačije i moglo biti?). Pogledajte kemtrejlove (tragovi od aviona koji nas zasipaju štetnim materijama). Svima su na nebu iznad glava, prostiru se desetinama kilometara, šire se, spajaju i prave na nebu belu izmaglicu i svi to mogu da vide – i opet će vam neko objašnjavati da je to vodena para, tj. trag kondenzacije. Toliko je duboka kognitivna disonanca. To je kao u onom vicu kad Fata uhvati Muju u prelјubi, a on je pita: „Hoćeš li verovati meni ili vlastitim očima?“ Autori koji dođu samo do nivoa da postoji moć kojoj nemaš pristupa, u stvari ojačavaju ideju da niko tu ne može ništa. No, ako se ode korak dalјe, pa se dođe do pitanja prirode stvarnosti, mehanizama percepcije i sličnog, onda stvari postaju s jedne strane logičnije, ali s druge pak nezamislive.

• Kako se u to uklapalju vanzemaljci i fenomen NLO ?

- Da li je nešto zamislivo ili ne, odraz je naše percepcije o tome - samo pre više od 150 godina obična svakodnevna stvar poput aviona bila je potpuno nezamisliva. S druge strane tada su ljudima bile stvarne vile i patuljci, a danas se smatra da je to fantazija. Kao što se smatra da su kontakti s nezemaljskim civilizacijama fantazija, bez obzira na puno nedvosmislenih dokaza koji postoje još iz paleolitskih vremena… Mi se pitamo „joj šta će biti, ako oni dođu”, a ustvari oni su tu. No, to je ogromna i vrlo slojevita tema s bezbroj autentičnih fragmenata, ali je izazov složiti celovitu sliku. Ali, najkraće što mogu reći je da je fenomen autentičan, no, dolazi u toliko vidova da je ponekad čak i prezahtevno sve nabrajati.

• Da li vam se ponekad čini da je nauka danas postala nova dogma i da se kao kod Hegela mišlјenja koja se ne uklapaju u sistem jednostavno odbacuju?

- Previše je neodređeno reći da je nauka dogma. Naučni sistem čini širok raspon lјudi, a svakako se ne mogu dogmaticima nazvati naučnici poput Pim van Lomela, Vilijama Tilera ili Konstantina Korotkova ili...mogao bih unedogled nabrajati. No, generalna tumačenja sveta uvek su paradigme, a one se mogu ponašati kao dogme. Baš kao što se lјudi, koji su usvojili te obrasce i misle za njih da su potpuno stvarni ili tačni, mogu ponašati kao dogmatici. No, kad se pojave stvari koje su u potpunoj suprotnosti s paradigmom koju nose u svom umu i koju su u svom umu pretvorili u dokazanu stvarnost, onda može doći i lјutnje i agresivnosti. Naravno da ih elementarni psihološki mehanizmi ponekad mogu sprečavati da pogledaju podatke koji govore nešto drugo, jer šta bi se dogodilo kad bi ustanovili da treba da odbace svoja temelјna uverenja? (Jer je

upravo o takvima reč, na površini nauka nije dogmatična, nego samo kad su u pitanju temelјni okviri dogovorene stvarnosti.) Onda bi postali izloženi istim negativnostima koje su neki takvi pojedinci širili prema neistomišlјenicima.

• Da li biste naveli neki primer?

- Recimo 1981. godine čuveni časopis „Nature“ je knjigu naučnika Ruperta Šeldrejka „Nova nauka o životu“ nazvao „najbolјim kandidatom za spalјivanje“ (što se zaista ne može opisati kao otvoreni akademski stav). Ipak, ako pročitate knjigu, videćete da tu nema ništa za spalјivanje, već samo ideje, podaci, ekperimenti (izvedeni ili pak predloženi) i pokušaj nekog opisa stvarnosti na temelјu tih podataka. U tom smislu bi se moglo reći da postoje čuvari dogmi, a oni su i vrlo važna stavka u ukupnom oblikovanju javnog mnjenja, koje možda ne bi bilo prihvaćeno da se zna cela istina.

• Koliko su nova saznanja i (inspirativni) sagovornici koje ste imali u vašoj emisiji uticali na vas? Šta ste sve promenili u vašem životu?

- Jako puno, ali teško je to precizirati. To je kao da nekoga pitaš kad je narastao – na fotografiji je mali, ima tek pet godina, a sad odrastao, pa kad se to dogodilo? Pa nikad i sve vreme, to je jedini tačan odgovor. Zato ne mogu reći šta sam promenio u životu, jer sve se stalno menja.

Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Dnevik

Foto: Krasnodar Persun