TOO ŽABALJ PREDSTAVILA „PUT SIRA I MEDA“

Haj'mo, babo, u Žabalј...

Nekada su momci, bar kako pesma „Gde to kažu ima lepih seka“ Marka Nešića, tražili od svojih očeva da ih vode u Žabalј na rogalј ne bi li sreli neko luče belo... Danas momci sve češće ne mrdaju iz svoje fotelјe, često preko društvenih mreža pokušavaju da nađu neku zanosnu snašu možda baš iz Žablјa, Gospođinaca, il’ Čuruga...

A bilo bi im bolјe da protegnu noge i da vide šta se to lepo krije u žabalјskom kraju. Roglјeva, doduše, više nema, druga su sad vremena, ali zato ima mnogo toga lepog, zanimlјivog i ukusnog. Turistička organizacija opštine Žabalј ih zove, i ne samo njih, nego i sve nas da krenemo „putevima sira i meda“ ne bi li otkrili šta se sve to krije u ovom kraju:

Marija Čupić, direktorka TOO Žabalј

– Zbog pandemije smo osmislili programe na koje je moguće individualno doći kao što je „Čuruški špacirung“, kao i ovaj „Put sira i meda“. Želeli smo da približimo lepote našeg kraja: parkove prirode Staru Tisu i Jegričku, da promovišemo golf klub, polјoprivredna gazdinstva koja su ovorila vrata turistima, ali i da posetioce upoznamo sa znamenitostima naše opštine – otkrila nam je Marija Čupić, direktorka TOO Žabalј, koja je predstavila ovu info-turu medijima.

Prva stanica, da se krene slatko – bila je u gazdinstvu porodice Vladisavlјević iz Gospođinaca koja se pčelarstvom bavi preko 60 godina. Osim nasmejanih lica domaćina dočekao nas je med, štrudle s makom i orasima i razdragani konji i poniji. Prava je atrakcija provozati se širokim sokacima Gospođinaca u mini-fijakerom koju vuku poniji. Uskoro se očekuje i ždrebe od ponija, pa je razlog više da se ponovo svrati u ovo domaćinstvo.

Gospođinci: gazdinstvo porodice Vladisavlјević

– Danas imamo 250 košnica, nudimo više vrsta meda, propolis i polen, a prošle godine smo izgradili komoru za apiterapiju. Ova komora ne radi u zimskom periodu, jer tada pčele miruju, ali uglavnom od maja do oktobra je moguće dolaziti tu vrstu terapije koja se preporučuje svima koji imaju problema sa disajnim organima. Udiše se vazduh koje pčele prečišćavaju i oseća se blagotvorno dejstvo vibracija koje one proizvode, koje deluju opuštajuće i antistresno – objasnio nam je pčelar Milan Vladisavlјević.

Put nas je vodio do lepe plaže na Staroj Tisi gde se može pronaći spas kada krenu letnje žege. Potom smo u Čurugu imali priliku da nam Zorica Radišić predstavi polјoprivredno gazdinstvo svoje porodice i da nas upozna sa zaokruženim procesom od njive do trpeze u proizvodnji sira:

Čurug: Zorica Radišić predstavlja polјoprivredno gazdinstvo svoje porodice

– Mi smo četvrta generacija u ovoj porodici koja proizvodi sir, ali se bavimo ratarstvom i stočarstvom. Svaka snaja je došavši u ovu porodicu dala svoj doprinos u proizvodnji sireva, a moj je na polјu polutvrdih i tvrdih sireva. Posebno sam ponosna na naše nagrađivane polutvrde sireve ambasador i čuružano. Da bi se 1 kilogram ovakvog sira napravio potrebno je najmanje 15 litara mleka.

Posle degustacije finih sireva imali smo priliku da vidimo kako nastaju čuvene svilene bombone čiju tajnu izrade čuva Slavko Milivojev. One se prave u zanatskoj radnji „Bombonica“, koja ima tradiciju dužu od jednog veka. U Čurugu vredi obići i Park prirode Tiha Tisa i prošetati se do Rođine vetrenjače.

Čurug: bonbondžijska radnja Slavka Milivojeva
Čurug: poslednja vetrenjača porodice Stojšin

– Vetrenjača je  vlasništvu porodice Stojšin. Izgrađena je u Mađarskoj u drugoj polovini XIX veka i Tisom je na splavu dovežena do Čuruga. Porodica  Stojšin je imala još šest vetrenjača, ali je samo ova ostala. Zanimlјivo je da ona ima potpuno očuvan mehanizam. Vetranjača je pod zaštitom države i rekonstruisana je 2008. godine od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu kulture. Na žalost, ova vetrenjača se, za sada, može videti samo spolјa, jer njeni vlasnici nisu zainteresovani da je pretvore u muzej – rekla nam je Marija Čupić, direktorka TOO Žabalј.

Stara Tisa

Nogu pred nogu, zaputili smo se do centra Čuruga gde je i Muzej racije u koji je posvećen sećanju na brojne nevine žrtve koje su pobili mađarski fašisti u ovom kraju. Put nas je vodio dalјe do lokalne vinarije gde nas je dočekao Gavra Botić i upoznao s tradicijom uzgoja vinove loze u ravnici. Poseta Parku prirode Jegrička, gde je dozvolјen sportski ribolov nas je sve oduševila, jer smo imali priliku da vidimo kako je pred našim očima ribolovac Nebojša Sredojev iz Torde ulovio amura od 18 kilograma!

Park prirode Jegrička: Nebojša Sredojev iz Torde je pred nama ulovio amura od 18 kilograma

– Ovde mogu da se, osim amura, nađu i šarani, smuđevi, deverike i bela riba... Voda je B-kategorije – znači čista, a ima ovde i rakova i vidri. Postoji mogućnost da ribolovci otkupe ulovlјenu belu ribu, kao i šarane – rekao nam je Goran Rakita iz Udruženja spotskih ribolovaca „Mladost Jegrička“.

Nebojša je svog amura vratio u Jegričku, a mi smo nastavili dalјe do lepo uređenih terena Golf centra Žabalј gde nas je menadžer Zorica Pintarić upoznala s ponudom i uslovima Golf kluba, a instruktor Robert Savić sa osnovnim pravilima golfa, nakon čega se deo naše male ekipe okušao u svojim prvim golf udarcima.

Golf centar Žabalj

Našu avanturu smo završili u „Debelom ladu“, gde smo sabirali mnogobrojne utiske, a da li je „Jela, lepša nego bajna vila“ s početka ove priče zapala za oko nekom momku – ne znamo, ali smo sigurni da se kući vratio s puno lepih utisaka i da će opet doći!

Salaš kod Žablja - Debeli lad

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje, priv. arhiva Z. Radišić

Čurug: Crkva Vaznesenja Gospodnjeg