Uživanje i naslađivanje u probanju vina
Istinskog uživanja u vinu nema ako se ono istovremeno ne ocenjuje, ako se u njemu ne otkrivaju sve njegove osobine, kako nam se ne bi događalo da neke njegove vrline promaknu i ostanu neotkrivene kao da ih nije ni bilo. Zato ocenjivanje vina nije samo stvar vinskih stručnjaka u sajamskim komisijama, enologa u vinarskim kućama, vinarskih inspektora koji kontrolišu proizvodnju i promet vina. To je posao kojim se bavi i o kojem želi ponešto više znati i svaki ljubitelj tog plemenitog pića. Tako se postaje kulturni potrošač vina, koji u ispijanju samo zdravog, prirodnog i dobrog vina nalazi užitak, lepotu i zadovoljstvo življenja, druženja i promišljenog stvaranja.
Ocenjivanje je naporan i odgovoran posao, pogotovo kada se proverava mnogo uzoraka, nakon kojeg valja doneti važne odluke o kupnji ili prodaji, nagrađivanju, veštačenju u sporu...
Vrednost vina prosuđuje se hemijskom analizom i degustacijom. Prva je objektivna a druga subjektivna, ali jednako važna, ako ne i važnija. Čovekova čula su, još uvek, najprecizniji instrumenti za ovaj posao i teško je zamisliti da će njegov nos, oko i nepce ikad dobiti dostojnu zamenu.
Reč degustacija izvedena je iz latinske reči degusto što prevodimo kao okusiti, a odgovara našim pojmovima probati ili kušati. Lepi glagol deguster, u francuskom jeziku, sinonim je za uživati i naslađivati se.
Važno je napomenuti da vino kada pijemo uz obrok i kada u njemu uživamo, ocenjujemo drugačije nego kada o njemu donosimo stručnu ocenu. Degustacija kojoj je cilj da se više uzoraka vina razvrstava po kakvoći obavlja se bez ikakvih informacija koje bi mogle da zavedu ocenjivače: o proizvođaču, kategoriji, poreklu, sastavu... Naprotiv, degustacija uz jelo upravo iziskuje takve podadtke, pa se kaže da potrošač, uz takva vina, uživa tri puta, pre nego što ga okusi. Najpre u etiketi, ličnoj karti vina, izgledu boce i ritualu njenog otvaranja: rezanje kapice od staniola, uvlačenje vadičepa i vađenje pampura. Treći užitak je ulivanje prvog gutljaja u čašu najboljem vinskom znalcu, koji donosi odluku o tome da li je vino u redu ili nije.
U ne tako davnoj prošlosti tvrdilo se da su šanse svih ljudi podjednake da postanu vrsni degustatori. Novija istraživanja pokazala su da to i nije baš tako. U jednom velikom naučnom istraživanju, tek je za svakog četvrtog ispitanika utvrđeno da ima istančana čula mirisa i ukusa, koji posle dužeg treninga i obuke mogu postati profesionalni degustatori.
Pokazalo se i da među običnim ljubiteljima vina, koji se ne bave degustacijom kao profesijom, ima pojedinaca sa sposobnošću da u vinu zapažaju ono što drugima ne uspeva. Najveći broj njih su amateri koji su sami školovali svoje nišanske sprave za ocenjivanje vina. To ide u prilog uverenjima da svaka zdrava osoba, koja stalno promišlja i ocenjuje ono što pije, pogotovo ako pri tom još ima pomoć iskusnih stručnjaka, može da dostigne zavidan nivo vinskog znalca. Naravno, uz to je potrebno i neophodno znanje o lozi i vinu. I vreme, dabome.
U zemljama sa visokom vinogradarsko-vinskom kulturom, to su odavno shvatili i već decenijama organizuju tečajeve iz degustacije na kojima se stiču početna znanja dovoljna za ulazak u svet vina.
Što bi rekli Francuzi: „Napredak civilizacije ide ukorak s napretkom vinograda“. A Francuskinja Beržaneta dodaje: „Vino je stolu ono što je cvet vrtu, sunce voćnjaku a ljubav srcu jadnika: ono širi miris, stvara raspoloženje, oduševljava. Stoga ga treba piti nežno, s poštovanjem i zahvalnošću“.
Petar Samardžija
Foto: Pixabay, M. Stojanović
Izvor: Dnevnik