NIŠ: CARSKA REZIDENCIJA MEDIJANA

Na veliki hrišćanski praznik kao što je Uskrs lepo je setiti se onih koji su pomogli da se Isusove reči šire i da hrišćani ne budu više proganjani. Jedan od njih je svakako Nišlija Flavije Valerije Konstantin, čije je ime u istoriji zapisano velikim slovima, ne samo zato što je bio rimski car Konstantin Veliki, osnivač grada Konstantinopolja (kasnije Carigrad i Instanbul), koji je postao prestonica Istočnog Rimskog carstva, nego i zato što je Milanskim ediktom hristijanizovao rimsko carstvo.

– Konstantin je ostao upamćen kao veliki rimski imperator koji je 313. godine priznao hrišćanstvo kao zvaničnu religiju. On je Niš učinio poznatim celom svetu. Osim Konstantina izdvojila bih i cara Justinijana, koji je pravnicima poznat kao veliki pontifikator prava – rekla nam je dr Marija Ignjatović, profesor rimskog prava na Pravnom fakultetu u Nišu.

U antičko vreme veći deo tla današnje Srbije pripadalo je Rimskom carstvu. Na tom, našem, tlu gde su Rimljani bili izmešani sa lokalnim življem rođeno je pored Konstantina čak 16 rimskih imperatora, što je najveći broj rimskih careva koji su rođeni van Italije i predstavlja petinu svih vladara Rima! Tu značajnu činjenicu još uvek nismo uspeli da iskoristimo i upakujemo u atraktivni turistički proizvod koji bi obuhvatao posetu arheološkim lokalitetima i muzejima širom naše zemlje i pokazao kakva blaga krije i kakvo je kulturno nasleđe koje Srbija ima.

– Medijana je prepoznata na turističkoj mapi: postoje ture koje prate hrišćanstvo, kongresne konferencije, a imamo i veliki broj ljubitelja arheologije – moje kolege arheolozi iz sveta dovode grupe u Sremsku Mitrovicu, Viminacijum, Gamzigrad i ovde u Medijanu i prolaze celu tu rutu koja je bogata i značajna. Mislim da bi i naše agencije trebalo da prave takve ture i da bi naši građani imali priliku da sve to objedinjeno vide. Zato bi trebalo ulagati u infrastrukturu – uputila nas je arheolog Vesna Crnoglavac direktorka Narodnog muzeja Niš.

Medijana je bila luksuzna rezidencija u Naisu (današnjem Nišu) koju je koristilo sedam rimskih careva uključujući i Konstantina Velikog. Posle deset godina renoviranja posetioci mogu ponovo da je vide.

– Otkako smo otvoreni od 27. decembra prošle godine imali smo preko 13.000 posetilaca. Ljudi sada shvataju značaj ovog objekta i nije više samo ono što mi arheolozi znamo, što prezentujemo na naučnim skupovima, nego je postao i turistička atrakcija. Sigurna sam da svi oni koji dođu da posete Medijanu mogu da nauče o životu i izgledu antičkog Niša, ali za dalji razvoj ovog lokaliteta potrebno je izgraditi arheološki centar, koji bi bio spoj vizitorskog i naučnog centra. Bilo bi lepo da vidite muzej sa postavkom antičkog Naisa, da imate gde da predahnete i osvežite se. Da provedete izvesno vreme na ovom prostoru i da ga doživite na poseban način, a njegova je prednost što je u gradu – znači infrastruktura već postoji – potvrdila je arheolog Vesna Crnoglavac.

Posetivši ovaj lokalitet koji se nalazi na samo pet kilometara od centra Niša prema Niškoj Banji na nekadašnjem putu Via militaris mnogi požele da saznaju kako su Rimljani živeli. Ono što možemo da saznamo da su oni bogatiji baš umeli da žive: ovaj objekat je imao terme, fontane, administrativne prostorije, magacine i luksuzniji rezidencijalni deo. Podovi, koji su se grejali su bili prekriveni mozaicima s geometrijskim ili floralnim (biljnim) motivima, a deo zidova freskama.

– Na samom ulazu u vilu nalazila se statua boginje Dardanike, koju je Konstantin smatrao zaštitnicom. Zatim se ulazi u vestibul (predvorje) iz kojeg se nalazi peristil (pokriveni trem sa stubovima) gde se nalaze kubikule (odaje) za činovnike i posetioce. Na sredini prostora se nalazi fontana tj. bazen okružena vrtom, a kako se ide prema severu dolazi se do prostora koji je bio luksuzniji. To je bila aula, svečana prostorija gde su dočekivani važni gosti, a postojala su i dva stibadijuma (trpezarije). U stibadijumu A nalazila se i fontana koja je osim što je ukrašavala prostor služila i da se ovde mogu odvijati razgovori koje ne bi trebalo niko drugi da čuje. Rimljani su to rešavali tako što su regulacijom mlaza pojačavali šuštanje vode, što je bilo sasvim zgodno da se „pokrije“ priča – predočio nam je arheolog Slobodan Mitić, kustos Narodnog muzeja u Nišu.

U sklopu Medijane su se našla i dva hrama, a u jednom je pronađeno malo mozaičko polje sa Hristovim monogramom koje je konzervirano i sada je deo pokretnih artefakata koji se nalaze u arheološkoj sali Narodnog muzeja.

– Ono najvrednije, što je nađeno na Medijani, je bronzana ograda na kojoj su biste bogova Lune (boginja Meseca) i Asklepija (zaštitnik medicine), a nedostaju njihovi pandani Sol (bog Sunca) i Higija (boginja zdravlja). Ova ograda je nađena 2.000 godine u blizini termi i jedini je ovakav primerak u Evropi! – otkrio nam je arheolog Slobodan Mitić.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: M. Jablanov, print skrin Narodnog muzeja Niš (maketa)