ALBANIJA: SARANDA

Saranda Foto V Jovanovic

Letovanje po meri srpskog džepa

Srpski turisti su stidljivo posećivali Albaniju otkada je ona otvorila svoje granice i počela da razvija turizam. Ali kako su iskustva onih koji su bili hrabri i otisnuli se u avanturu zvanu letovanje u Albaniji mahom bila dobra, sve veći broj naših turista je narednih godina išao prema ovoj destinaciji. Tako smo i mi rešili da provedemo svoje letovanje na obalama Jonskog mora na samom jugu države – u Sarandi.

Jugoistočni deo Sarande i tvrđava Lekursi

Nas je put do Sarande vodio preko Severne Makedonije i Grčke – nešto je duži, ali i bolji. Malo nas je mučilo kako ćemo se sporazumeti s domaćinima, kako ćemo se snalaziti u gradu, prodavnicama, kafeterijama, restoranima, jer nismo baš bili sigurni da su Albanci velike poliglote. Međutim, pošto je i Albanija u Open Balkanu iz ove zemlje može da se priča telefonom kao da se nalazite u Srbiji, a gugl translejt se pokazao kao izuzetno dobar pomagač u mnogim prilikama kada meštani nisu znali ni jedan drugi jezik osim albanskog.

Saranda se nalazi 26 kilometara od granice sa Grčkom, prekoputa ostrva Krf od kojeg je udaljena samo 35 km morskog puta. To je gradić od oko 30.000 stanovnika koji se smestio u lep osunčan zaliv. Ime grada je grčko (saranda znači 40) pa nas je zaintrigiralo kako ga je dobio.

Brojni bunkeri koji se mogu videti po Sarandi postali su turistička atrakcija

Saznali smo da današnji naziv grada Saranda potiče od ranohrišćanskog manastira Agioi Saranda – Svetih četrdeset mučenika. Crkvu posvećenu svetim ratnicima su razarali tokom mnogih vekova, da bi je dinamitom dokrajčili albanski komunisti. U posleratnom periodu (posle Drugog svetskog rata) Saranda je bilo vojno područje, a mnogi bunkeri koji su „cvetali“ po njoj, mogu se i dan danas videti u nekim ulicama grada. Od nekih je napravljena i turistička atrakcija.

Sa tvrđave Lekursi se pruža predivan pogled na grad

Iznad Sarande u jugoistočnom delu grada nalazi se tvrđava Lekures sa koje se pruža predivan pogled na grad. Ona je sagrađena tokom otomanske vlasti Sulejmana veličanstvenog u cilju odbrane luke. Bila je naseljena do XVIII veka kada je stradala od napada Ali paše Janjinskog. Ako se nalazite u Sarandi svakako je obiđite u smiraj dana i uživajte u zalasku sunca.

Muzej mozaika u centru Sarande

Primetili smo da smo kao turisti dobrodošli, da su cene niže nego kod nas ne samo na pijaci i u prodavnicama nego i u restoranima. U jednom od tih restorana, na samoj rivi, saznali smo da je vlasnik beograđanin Srđan Gligorijević. Veoma smo se iznenadili, pa smo poželeli da ga upoznamo i da saznamo kako se našao u Sarandi.

Srđan Gligorijević, vlasnik restorana „Old story“ u Sarandi

– Za mnoge ljude moja priča zvuči dosta čudno, ali nije. Jednostavno ja sam mnogo godina živeo na drugim kontinentima, u Americi, u Latinskoj Americi, Šri Lanki... Pre više godina dok sam boravio u Beogradu jedan prijatelj, koji je kupio stan u Sarandi, me je pozvao da dođem, jer je Saranda jedno zanimljivo mesto puno potencijala. Volim more i uvek sam želeo da imam nešto svoje na njegovoj obali. Poslušao sam ga i došao. Shvatio sam da je ovo mesto odiše nekom neverovatnom energijom i poželeo sam da tu započnem posao – poverio nam je Srđan Gligorijević, vlasnik restorana „Old story“.

Mada Srđan pre toga nije bio ugostitelj, ipak je u Majamiju bio snabdevač restorana i tako imajući sliku šta je sve u tom poslu potrebno upustio se u avanturu zvanu restoran. Kada je razmišljao kako da profiliše restoran želeo je da bude drugačiji i zato je ponudio našu hranu koja je malo modifikovana. Da bi ukusi hrane bili autentični zapošljava kuvare isključivo iz Srbije. Zanimalo nas je kako se snašao i koliko je lako ili teško da se napravi posao u Albaniji.

Marina u Sarandi

– U početku je bilo teško, kao i svuda gde dođeš kao stranac, ali moram priznati da su me lepo prihvatili. Imao sam na početku malo predrasuda, naročito kada je trebalo da kažem odakle sam, ali ubrzo sam shvatio da smo mi Srbi ovde dobrodošli. Verujte mi, ovde poslujem četiri godine i nikada nisam imao bilo kakav problem. Sebe ne shvatam kao vlasnika koji prepušta posao drugima i samo dođe po pazar. Ne, ja sam ovde prisutan sve vreme, ako treba dočekujem goste, poslužujem, radim za šankom, prosto radim sve. Moram reći da je to je bilo veoma neobično drugim vlasnicima restorana iz Sarande koji nemaju takvu praksu – otkrio nam je Srđan Gligorijević.

Pogled na zapadni deo zaliva: šetalište i gradska plaža

U Sarandi je Srđan isključivo u sezoni (od maja do oktobra), jer je ovaj gradić zimi „mrtav“ mada je to mesto sa preko 300 sunčanih dana i prava je šteta što ne postoji nikakav program koji bi privlačio turiste i tokom ostalih meseci. Osim Grka ovde dosta dolaze Italijani i Skandinavci kojima je letovanje u Albaniji izuzetno jeftino. Upitali smo ga šta bi preporučio turistima iz Srbije da vide i da obiđu.

Jedna od atrakcija: izvor Modro oko

– U blizini u Mesopotamu je crkva i manastir iz XII veka posvećen Svetom Nikoli, veoma je lepa i očuvana. Tu je nacionalni park Butrint, izvor Modro oko (Syri i Katler). Ima za svakog po nešto. Ipak turisti ovde dolaze najviše zbog mora, tako da bih im preporučio peščane plaže u Ksamilu koji je udaljen samo desetak kilometara od Sarande – rekao nam je beograđanin Srđan Gligorijević.

Albanski Maldivi: jedna od plaža u Ksamilu

Posetili smo Ksamil i uverili se da su su plaže zaista lepe, da je more prozirno, da posebnu čar daju ostrvca do kojih se može došetati kroz vodu ili doplivati... Doduše, do nekih je samo moguće ići čamcem ili gliserom.

Ali sve plaže u Ksamilu su izdeljene između kafića tako da ne možete ni prošetati pored mora. Svi kafići imaju svoje ležaljke i suncobrane, koji se iznajmljuju za 1.000 do 1.500 leka (1 lek je 1 dinar) u zavisnosti koliko su udaljeni od mora. Verovali ili  ne i more je razdvojeno bovama tako da je prostor u moru širine koliko je kafić iznajmio prostor, a dužine 15 do 20 metara od obale.

Gužva je, muzika je bučna i imali smo osećaj da smo spakovani kao sardine. Može se plivati i van bova na sopstveni rizik, jer tu caruju sandoline, pedaline, čamci, gliseri... Ko je došao da se odmori i pliva, taj se ovde neće nauživati, ali očigledno da ima i mnogo onih kojima je ovakav način odmora sasvim prihvatljiv...

Jedno od ostrvaca na ksamilskim plažama

Posle Ksamila gradska plaža u Sarandi, gde nas je iz obližnje marine svaki put dočekala nasmejana crvena podmorinica, postala nam je još draža. Mada „stisnuta“ između marine i luke, plaža ima sve što treba: spasioca, tuševe i kabine za presvlačenje, a nikad na njoj nije bilo gužve, ni buke, a bove su bile udaljene oko 50 metara od obale. Čitavo malo prostranstvo za plivanje.

Gradska plaža u Sarandi

Nosimo lepe utiske iz Albanije, mada imamo utisak kao da ih je turizam zadesio – prosto nisu spremni ušli u tu priču, a duga zatvorenost ove zemlje i nemanje sopstvenog turističkog iskustva samo to potvrđuju. S druge strane imaju lepo more, prirodne lepote i kulturno-istorijske znamenitosti, izuzetno su ljubazni i uvek će vam izaći u susret, a to je dobra osnova za svaku turističku priču – ostalo se uči.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: V. Jovanović, M. Jablanov, foto turismo Al, pexels