ARHEOLOŠKI PARK VIMINACIJUM KOD KOSTOLCA

Arheološki park Viminacijum se nalazi blizu Kostolca (kod Požarevca). Prvi put smo ga posetili pre više od petnaest godina, pa kada smo ulazili u njega ovih dana videli smo mnogo promena – više lokaliteta je dostupno za razgledanje: amfiteatar, terme, mamut park... Izgrađen je hotel koji je u obliku rimskog kastruma, rimska vila, avantura park... Kroz ostatke antičkog grada vodič je bila istoričarka umetnosti Ljilјana Jović, kustos u ovom kompleksu.

– Ovo je pre svega hram nauke. U Viminacijumu se veoma ozbilјno bavimo naučnim istraživanjima, ali se i trudimo da svima prezentujemo ne samo naučne činjenice, nego i kulturno-istorijsko nasleđe na zanimlјiv način. Želimo da kroz radionice namenjene deci i odraslima oživimo duh antike na ovom našem podneblјu i da svim našim posetiocima učinimo pristupačnim saznanja kako se na ovim prostorima živelo u antičko doba, pre svega na teritoriji blistavog grada Viminacijuma, kako su ga istoričari tog vremena opisivali – rekla je Ljilјana Jović.

Viminacijum je osnovan pre 2.000 godina kao vojno utvrđenje (kastrum), jedno od mnogih na desnoj obali Dunava. U ovoj, danas bi rekli kasarni, boravilo je pet do šest hilјada vojnika – legionara. Ovde su bile stacionirane dve rimske legije VII Klaudijeva i IV Flavijeva legija. To su bili graničari, smešteni u blizini Dunava (na 500 metara) dok je on danas čitavih pet kilometara odavde. Ovaj kastrum se nalazio u tadašnjoj rimskoj provinciji koja se zvala Gornja Mezija (Moesia Superior) koja je zahvatala prostor današnje Srbije južno od Save i Dunava, uzani pojas Makedonije, Crna Gora i pola Bosne i Hercegovine.

Viminacijum ima važnu ulogu, jer je bio prestonica ove provincije. Sredinom III veka bio je prava metropola i prostirao se na teritoriji oko 500 hektara. Po svim kriterijumima bio jedan od važnijih gradova Rima na Balkanu.

– Tako razvijen i bogat, naravno da je bio i meta osvajača. U IV veku to su Goti, pa dolaze Huni, koji ga uništavaju, ipak i posle toga život u tada razorenom gradu se nastavlјa, ali dolaze Gepidi, Avari, Sloveni koji nastavlјaju s razaranjem i plјačkom tako da je on posle VI veka razoren i uništen i život u njemu nije nastavlјen. Ono što je ostalo od njegovih građevina je tokom vekova razgrađeno, a najviše građevinskog materijala odavde se odnelo kada se gradilo srednjovekovno Smederevo. Zemlјa je polako zatrpavala njegove temelјe koji su danas ispod oranica koje okružuju ovo mesto. Kada života više nema, priroda se vraća – objasnila nam je Ljilјana Jović.

Nikada nije zaboravlјen, jer je suviše bio značajan. Obilazili su ga razni istraživači, prvi arheolozi dolaze u XIX veku, ali najvidlјiviji rad na ovom arheološkom lokalitetu je posle 2002. godine. Želeli smo da saznamo kako se odvijao život u ovoj rimskoj prestonici:

– Prema našim saznanjima, Viminacijum je bio jedan od najvećih gradova Antike, koji je ujedno bio i izuzetno bogat grad – prava metropola kako bismo danas rekli. To je grad koji je imao preko 30.000 žitelјa što bi u današnjim merilima bio neki milionski grad. Imao je izuzetno veliku političku i administrativnu ulogu, bio je prestoni grad Gornje Mezije i trgovački centar. Nalazio se na Dunavu koji je bio granica, ali i „auto-put“ antičkog doba, preko koga se odvijala sva moguća razmena lјudi, dobara, ideja... Ovde možemo da pratimo razvoj zanata. Na ovom području su se pravili luksuzni predmeti toga doba, tako da je trgovina i zanatstvo cvetalo – otkrila nam je nanaša sagovornica.

Amfiteatri su tipično rimske građevine velikih dimenzija, elipsaste ili ovalne osnove, sa arenom u središtu i uzdignutim sedištima raspoređenim oko nje. Ovi objekti građeni su za održavanje spektakla. Na osnovu rezultata arheoloških istraživanja u Viminacijumu urađena je rekonstrukcija dela amfiteatra. Izgradnjom drvenih tribina i oživljavanjem ovog prostora otvorena je mogućnost da amfitetar posle više vekova postane prostor u kome će se ponovo odvijati spektakli različitih sadržaja.

Osim što su voleli da idu u amfiteatar gde su bile gladijatorske borbe, Rimljani su veoma vodili računa o telu: vežbali su i išli u terme – mesta koja su imala obično više bazena sa različitom temperaturom vode, gde su se odmarali, relaksirali, družili... U termama su postojale svalčionice gde se odlagala odeća, zatim su išli da operu telo – danas bi se reklo da se istuširaju i tako čisti ulazili u bazene s vodom: prvo u one nešto hladnije, a potom sve toplije, a kada se završavala poseta termama, tada se išlo u obrnutom smeru: od toplijih ka hladnijim bazenima ili kadama. Pronađeni ostaci ukazuju da su te terme bile raskošne.

– Viminacijum je imao oko osam termi. Mi smo istražili ove za koje pretpostavlјamo da su jedne od većih. To su bili pravi spa-centri u današnjem smislu, gde su se drevni Rimlјani odmarali, kupali i uživali. Osim bazena postojala je i sauna i sobe za masaže. Ljudi su mogli da nešto popiju i pojedu, da se druže, sklapaju poslove, političke saveze, čak i zavere... Terme su bile dostupne svima – muškarcima i ženama. Bile su besplatne sve do trećeg veka kada se odvajaju muškarci od žena i uvodi plaćanje za siromašne građane, elita je, izgleda, uvek bila zaštićena – otkrila nam je Ljilјana Jović.

Ne bi trebalo zaboraviti da je ovo bio i duhovni centar. Hrišćanstvo se ovde vrlo brzo prihvatilo i Viminacijum je bio i episkopsko sedište. Pre toga ovde su bili negovani i drugi antički kultovi osim zvanične rimske religije.

– Na ovom prostoru je cvetala velika mešavina naroda i kultura. Nalazimo potvrde za to: na nadgrobnim spomenicima i sarkofazima našli smo i oltare posvećene božanstvima koja nisu tipična ni za Rim niti za ovo podneblјe. To znači samo jedno, da je ovde bio veliki upliv kako sa Istoka, tako i sa Zapada religijskih i kulturnih obrazaca i uticaja koji su se ovde preplitali – istakla je Ljilјana Jović.

Prema rečima našeg vodiča Ljilјane Jović, Viminacijum je bio pravi kosmopolitski grad – zna se da ovde nije bilo religijskih sukoba pagana i hrišćana. Zanimalo nas je na osnovu kojih činjenica to može da se tvrdi.

– Znamo na osnovu nalaza iz grobnica, nama je grad mrtvih otkrio grad živih. Mi smo u grobnicama pronalazili nakit i predmete za svakodnevnu upotrebu koji imaju predstave kako paganskih, tako i hrišćanskih simbola u okviru jednog groba. To samo znači da je ta osoba poštovala kako jednu tako i drugu religijsku zajednicu, pravila i verovanja – objasnila je naša sagovornica Ljilјana Jović, kustos Arheološkog parka Viminiacijum.

Ono što pleni posetioce Viminacijuma je to što mogu da steknu utisak kako se živelo u njemu. Svi turistički sadržaji koje ovo mesto nudi su u skladu sa antičkim duhom i pomažu i deci i odraslima da upoznaju i shvate život tog doba.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: M. Stojanovic, M Jablanov, http://viminacium.org.rs/arheoloski-park