Uvala obilja
Letovati između Bara i Ulcinja u Crnoj Gori, a ne posetiti nekada čuveno (vojno) odmaralište Valdanos nam se učinilo nedopustivo. Prvom prilikom smo krenuli u avanturu. Ova plaža je smeštena oko 5 kilometara severozapadno od Ulcinja, ušuškana između dva markantna rta – Mavrijana i Mendre. Zanimljivost je da se baš na rtu Mendre, koji zatvara Valdanos, nalazi najstariji svetionik na crnogorskom primorju, izgrađen 1886. godine.
Budući da je uvala duboko uvučena i zaštićena od severnih i južnih vetrova, služila je kao savršeno skrovište od antičkih vremena, pa skoro do današnjih dana. Naime, prema pričama, podmorje ove uvale krije ostatke potopljenih grčkih, rimskih i srednjovekovnih brodova. Ime Valdanos se lingvistički vezuje za romanske i grčke korene. Najverovatnije dolazi od latinsko-grčkog spoja „val“ (uvala, zaliv) i „danos/danosus“ (dar, obilje), što bi značilo „uvala obilja“.
Maštu nam raspaljuju priče o gusarima jer Ulcinj je nekada bio poznat kao grad pirata, a ovo utočište nalik na potkovicu je savršeno mesto gde su mogli da se skrivaju… A gde su gusari uvek je priča i o zakopanom blagu. Da li je ono ispod neke stare masline ili na dnu samog zaliva ne zna se jer nisu rađena arheološka istraživanja koja bi ove legende potvrdila ili opovrgla.
Znamo da je za vreme Jugoslavije to bilo vojno odmaralište (JNA). Bilo je prilično ekskluzivno – samo su oficiri mogli letovatu u ovom raju sa bungalovima, restoranom, poslastičarnicom, supermarketom, bazenom, mini golfom, teniskim terenima… Bio je pravi mali grad sa svim što je potrebno za udoban boravak. Upravo ga je to spasilo od masovne urbanizacije kakve su pretrpeli drugi delovi obale što je pravi paradoks.
Na putu do ove poznate plaže prolazili smo kroz maslinjake, a nekada su se masline smatrale jednako vrednim kao zlato. Uljem iz okoline Valdanosa se trgovalo po,celom mediteranu od Venecije i Rima pa do Kaira. Setili smo se priče da je JNA 1978. godine eksproprisala zemljište i proterala oko 200 porodica da bi izgradila ovaj vojni kompleks. Šesnaest porodica je odbilo da se iseli, podnelo tužbu protiv države i dobile spor. Ishod je bio da se umesto baze izgradilo odmaralište.
Kada smo stigli oduševio nas je drvored borova zasađen uz more koji daje prirodni hlad i kako automobilima koji se parkiraju, tako i kupačima na plaži. E, tu se završilo naše oduševljenje. Ono što je usledilo je odavalo utisak da je uvalom prošao tajfun i da se ljudi nisu vratili da otklone posledice nepogode.
Priča se o bistrom moru – ni ono tog dana nije bilo takvo. Naprotiv, pred nama je bio propali mediteranski raj koji u senci borova čeka veliku metlu. Nismo se ni okupali, samo smo uzdahnuli i krenuli dalje…
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, Zlatomir Bacic wikipedia