Kako odabrati kućnog ljubimca
– Budućim vlasnicima pasa skrećem pažnju da pse ne kupuju deci – nego sebi, jer će pas biti najviše njihova obaveza i odgovornost, ma koliko deca učestvovala. Imati psa – to je način života. Odmalena imam pse i to vam kažem ne samo kao veterinar, nego i kao neko ko ima sopstveno iskustvo. Zato, neka se budući vlasnici preispitaju koliko imaju slobodnog vremena i koliko će od toga moći i želeti da posvete svom psu – skrenuo nam je pažnju dipl. veterinar Aleksandar Savić iz veterinarske ordinacije SiriusVET kada smo ga upitali kako odabrati kućnog ljubimca.
Svedoci smo da je više sve onih koje se opredeljuju da imaju psa ili macu za kućnog ljubimca bilo da ih udome, što je lepo, ili da ih kupe iz odabranog legla. Kućni ljubimac će vas podstaknuti na aktivnost, umanjiti stres i usamljenost. Svakako će vam u dom uneti radost, obasipaće vas ljubavlju, ali morate da znate da u tom „paketu“ dolazi i odgovornost za zdravlje i život poverenog vam bića.
• Da li bi je potrebna konsultacija s veterinarem oko odabira?
– Kada se bira kućni ljubimac, pre svega pas ili mačka bilo bi dobro da se konsultujete s veterinarem. No, nažalost, budući vlasnici to najčešće ne čine... Kada se bira kuca, vlasnik mora da se zapita koliko ima vremena, koliko je aktivan i koliko voli da se šeta... Kod izbora rasnih pasa lakše je izabrati psa po temperamentu, jer određene rase imaju svoje karakteristike i po karakteru. Kada se bira mešanac – temperament se određuje prema rasi na koju je nalik. Naglasio bih da bi vlasnici trebalo da znaju da će labradori najverovatnije prevrnuti svaki kontejner, a terijeri su najčešće ekstremno tvrdoglavi i neće se slagati s macama... Nemačkog ovčara je lako vaspitati, ali ćete imati buljuk dlaka i on će tražiti duge šetnje. Upravo zato je i bitno da se konsultujete kada odabirate psa za kućnog ljubimca. Mnogi vlasnici nam kažu „pa ja to nisam znao“ – a ja im odgovaram „kako da znate kada niste ni pitali“...
• Na šta biste budućim vlasnicima skrenuli pažnju?
– Sada ima dosta rasa malih pasa koji se ne linjaju, ali zato traže da se četkaju, da im se čiste uši, da im se neguju intimni delovi – jer su to rase koje su ljudi godinama selekcionirali da bi bile pogodne za stan, ali nije sve idealno kod njih... Istakao bih da su psi koji se linjaju daleko otporniji, ali vlasnik mora da zna da je stalno prisutan taj problem s dlakama i da će morati da češće čisti stan... Nije to nedeljno usisavanje, nego svakodnevno. Da li ste na to spremni?
• Kako odabrati mačku?
– Iskusni poznavaoci mačaka će lakše prepoznati koje su mace mazne, koje su vragolaste, a koje su namćori. Neki obrasci u ponašanju postoje... Napomenuo bih i da je s mačkama bitno drugačije, one su manje zahevne u odnosu na pse. Međutim, kod udomljavanja mačaka s ulice postoji jedan drugi problem – kod velike populacije mačaka zastupljene su viroze koje su uglavnom neizlečive. Udomljavanjem mačića s ulice vlasnik zaista dobija „mačku u džaku“, jer ne zna da li je njegova maca već nešto od tog paketa virusa pokupila. Naime, ti virusi mogu da budu u stanju mirovanja, kao HIV kod ljudi, a da se u nekom trenutku aktiviraju, a kada će se to desiti i da li će se to desiti, to se nikada ne zna. Vlasnici bi trebalo da znaju da se te bolesti običnim kliničkim pregledom ne mogu ustanoviti, brzi testovi ne moraju uvek da pokažu da mačka ima virus ukoliko on trenutno nije aktivan.
• Kada bi trebalo da vlasnik dovede mače ili kuče kod veterinara ako ga udomi s ulice?
– Što pre, u roku dan-dva. Prvo ih treba očistiti od crevnih parazita. Shvatite ovo ozbiljno zato što je dobar deo parazita koje naši kućni ljubimci pokupe su paraziti koje mogu da imaju i ljudi. Potreban je jedan opšti klinički pregled (gleda se kako izgleda dlaka, oči, kakav je stav psa, kakva mu je anatomija...). Tada veterinar može i treba da vas posavetuje kakva hrana je najbolja za vašeg ljubimca, da li su potrebni suplementi...
Kada se uzme kuca s ulice ne bi trebalo žuriti s vakcinacijom, bolje je pustiti i mesec dana da se pas navikne na vlasnike, da mu se popravi opšte stanje pa se tek tada pristupa vakcinaciji. Ako se uzme kuče iz legla, tada se ono odmah vakciniše (to je oko šeste nedelje). Pse kada krenete da šetate bi trebalo zaštiti od krpelja, buva i srčanog crva. Ukoliko se udomi odrastao pas bilo bi dobro da se urade testovi na srčanog crva i na bolesti koje donose krpelji.
• Da li je srčani crv izlečiv?
– Napomenuo bih da se bolest srčani crv ekstremno proširila na našim prostorima, a da je pre osamdesetih nije ni bilo. To je bolest koja se ne leči u nekim zemljama (kao što je Amerika), jer je lečenje skupo. Dok se kod nas leči, nije tako ekstremno skupo, ali je veoma dugotrajno. To je sporo ubijajući tretman gde se srčanom crvu ne dozvoljava da se razmnožava i čeka se da crv ugine prirodnom smrću stavljajući ga u okruženje „pančevačkog vazduha i zrenjaninske vode“, odnosno skraćujući mu životni vek. U jednom trenutku smo imali ovde 70 pasa na tom tretmanu. Najbrže izlečenje smo imali za pet, a najduže za dvadesetak meseci. To je dug vremenski period, vlasnici budu i frustrirani, ali ako pas nije jako star i ako nije dugo vukao ovu bolest izlečenje je izvesno, čak i bez posledica.
• Koliko je fizička atktivnost važna za pse?
– Imati kuče ne znači samo kupiti najbolju hranu i najlepšu igračku i opremu za svog ljubimca – imati kuče znači i gomilu problema koje psi mogu da imaju. Do anksioznosti i mnogih metaboličkih poremećaja dolazi zbog nedovoljnog kretanja pasa, zato što je pas zatvoren u stanu, pa će odrastao pas glodati nameštaj, jesti čarape, žvakati cipele, povraćati... Pas traži posvećenost, a kombinacija aktivnog psa i neaktivnog vlasnika nije dobra ni za jedno od njih.
Iz prakse mogu da kažem da su mnogi od navedenih problema nestajali kada su vlasnici posvećivali više pažnje psima i više ih izvodili ih napolje, duže se šetali. Ukoliko imate sat vremena na raspolaganju ponesite u šetnju lopticu i bacajte je psu dok se ne izmori. Fizička aktivnost je ne samo veoma važna za zdravlje psa, nego i za vaše zdravlje – iskoristite tu priliku koja vam se pruža da unapredite i vaše zdravlje, naročito ako vam je posao takav da ste u sedećem položaju najmanje osam sati – posavetovao nas je veterinar Aleksandar Savić. (nastaviće se)
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Freepik. Pixabay, Mariniranje