Harmonija naspram distorzije
Muziku ne slušamo samo uhom, nego celim bićem i zbog toga je njen uticaj veoma bitan. Osim što harmonije prijaju našem sluhu, vibracije koje stvaraju glas ili instrument dopiru do svake ćelije našeg tela. Poznat je „Mocartov“ efekat kada slušanje muzike ovog genijalnog kompozitora, ali i drugih dela velikih kompozitora iz oblasti klasične muzike može da utiče na poboljšanje zdravlja i intelektualnih sposobnosti.
O muzici i njenom uticaju razgovaramo s dizajnerom zvuka, Novosađaninom Branislavom Micićem, koji radi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na katedri za kompoziciju, gde predaje elektronsku muziku i muzičku tehnologiju. Već godinama istražuje uticaj zvuka na ljudsko telo, pa je to uticalo da se teza njegovog doktorskog rada odnosi na nove mogućnosti štimovanja instrumenata na prirodni, pitagorejski štim od 432 herca.
• Kakva je razlika u zvuku kada se instrumenti naštimaju na 432 herca?
– Ta razlika se možda najlakše uočava kod žičanih instrumenata, jer je zvuk nešto tamniji, mekši, topliji i umilniji. To deluje kao mala razlika, ali nije… Naime, veliki umovi prošlosti insistirali su da koncertni štim postavimo na frekvenciju od 432 herca. Matematički ovo je 4 puta 108, što predstavlja vezu ka skrivenoj matrici u Fibonačijevom nizu i stoga stvara rezonanciju sa sveprisutnom matematikom prirode. Vibracija od 432 herca je u rezonanciji sa suncem, vodom, drevnim harmonično naštimovanim instrumentima najvišeg reda kao što su harfa i lira.
• Zar sada to nije tako?
– Ne, sada je kamerton (osnovni ton A prema kome se štimuju svi instrumenti) 440 herca. Interesantno je da je pred sam početak II svetskog rata Hitlerov tim promenio ovu frekvenciju kamertona na 440 herca. Ovako naštimovani instrumenti su se pre svega koristili u vojnoj muzici… Ta frekvencija kamertona je 1953. godine prihvaćena kao svetski standard i skoro sva muzika širom sveta podešena je na neprirodnih 440 herca. Svi instrumenti se sada štimuju na osnovu te frekvencije. To se desilo i pored 25.000 poslatih peticija muzičara iz mnogih zemalja koji su tražili da se kamerton vrati na 432 herca. U prvom trenutku podignuta frekvencija je najviše pogodila pevače, jer ih ta neprirodna frekvencija obavezuje na dodatni napor i „lomi“ im glas.
• U čemu je problem s tom frekvencijom?
– Kasnijim izučavanjem stručnjaka ispostavilo se da je to najgora moguća frekvencija koja je mogla da se odabere, jer su vibracije muzike naštimovane na ovaj način prestale da budu blagotvorne. Muzika više nije dodirivala srce, nego je više uticala na mentalni plan i otvorila vrata programiranju ljudskog uma. Znajući to, elita se potrudila da zadrži taj standard.
• Koje je to posledice imalo, ili još uvek ima?
– Ovim se uklonila simetrija svetih vibracija i zvučnih odnosa iz čujnog spektara čoveka, poremetile suptilne veze sa kosmosom i prirodom, pa se na ovaj način „raštimovao“ ljudski um i telo… To se prosto može lako zapaziti kada se odsvira akord A dura na frekeveniciji od 432, a potom na 440 herca – u drugom slučaju se ima utisak kao da se instrument raštimovao. Jedna od posledica koju možemo da opazimo je da nas muzika dosta zamara, umesto da nas energetski napuni.
• Da li mi možete navesti primer kako bi mogla muzika da programira ljudski um?
– Sva današnja pop muzika je na tom štimu od 440 herca, tekstovi su sve kraći i bizarniji. Nekadašnja muzika je bila mnogo harmonski i melodijski bogatija, a tekstovi su navodili na razmišljanje. Danas je siromašnija, ima puno repeticije, tj. neka muzička fraza se stalno ponavlja, a ritam ima primat… Kao da nas zaista programira… Dobar primer za ovo što govorim je pesma Bijonse (Run the World) koja se sastoji iz nekoliko reči koje se ponavljaju u nedogled… S druge strane, već je poznato da se pravi specijalna muzika koja utiče na vas tako da u supermarketima počnete da kupujete i ono što vam ne treba, ili da se u kockarnicama ljudi zadržavaju duže nego što je normalno, kao da jednostavno ne mogu da odu!
• Da li ste možda proveravali neke tradicionalne instrumente, kako su oni naštimovani?
– Do mene su stigle tibetanske činije. One se prave od legura više metala i na njima se ton proizvodi tako što se drvenim štapićem dodiruje njen obod. Činije se razlikuju po veličini i sastavu i svaka odgovara određenoj čakri, odnosno našem energetskom vrtlogu i na taj način utiču na njega. Pokušao sam da proniknem koji je ton određene činije, ali mi to nikako nije uspevalo, sve dok nisam podesio svoj električni klavir na frekvencu od 432 herca, tada se sve poklopilo. Svaka činija je imala svoj ton koji joj je odgovarao i tačno sam mogao da odredim na koju čakru deluju.
• U vašim istraživanjima na polju uticaja muzike na naše telo dotakli ste se i učenja našeg čuvenog naučnika Nikole Tesle…
– Tesla je rekao „Ukoliko želite da pronađete tajne univerzuma, razmišljajte u pojmovima energija, frekvencija i vibracija“. To mi je dalo ideju da pravilne geometrijske oblike pokušam da pretvorim u frekvencije, a potom u zvuk. Rezultat je bio i za mene iznenađujuć, jer kada krug i zbir uglova trougla, kvadrata, petougla, šestougla, sedmougla pretvorim u frekvencije dobijam tonove F# dura (Fis dura). Taj F# dur je interesantan iz još jednog razloga, jer se ton F# nalazi tačno na polovini C skale i on odgovara našem solarnom pleksusu (trećem energetskom vrtlogu). Interesantno je napomenuti da se naše srce (kao četvrti energetski vrtlog) nalazi tačno na sredini između donje tri čakre koje su telesne i gornje tri koje su duhovne.
• Da li vam je poznata i Teslina izjava „Kad biste znali veličanstvenost cifara 3, 6 i 9, imali biste ključ univerzuma“ i da li ste našli neku takvu korelaciju u vašim istraživanjima?
– Prvo, kada se saberu pojedinačne cifre iz broja 432, dobije se broj 9. Sabirajući cifre svih ostalih frekvencija dobijenih iz geometrijskih oblika (trougao 3x60 = 180, kvadrat 4x90 = 360 itd.), dobijamo upravo broj 9. Ono što je važno da se kaže za taj pitagorejski štim je da razmaci između tonova nisu aritmetički određeni, tj. jednaki (kao u štimu od 440 herca), nego odnos između tonova odgovara zlatnom preseku. Potom sam krenuo u istraživanje frekvencija hemijskih elemenata…
• Do kakvih ste rezultata došli?
– Vodonik koji ima atomsku masu 1 bi imao ton A u najvišoj oktavi (uzmimo za primer klavir koji ima 88 dirki). Na osnovu tog tona sam nizao frekvencije za ostale osnovne hemijske elemente. Kada se oni pretvore u tonove dobili smo sazvučje. Vodeći se ovim, napravio sam test kako zvuči jedan herbicid. Uzeo sam hemijsku formulu glifosata koga pravi Monsanto i za ono što se čuje nikako se ne može reći da je harmonija. Obzirom da i sami vibriramo, ako nešto što je disharmonično unesemo u svoje telo, narušavamo sklad, što usled učestalog ponavljanja, najčešće dovodi do bolesti…
• Da li je japanski naučnik Masaru Emoto istraživao i kako razlika u štimovima utiče na kristale koje pravi voda?
– Da, postoje fotografije kakve kristale vode pravi pitagorejski štim, a kakve kada je instrument naštimovan na 440 herca, razlika je evidentna! Emoto je naučnik koji je istraživao kako na vodu utiču muzika, izgovorene reči, određene emocije… Vodu je izlagao nekoj od kompozicija klasične muzike, potom je zamrzavao i zatim pogledao na mikroskopu kakve kristale voda pravi. Kada je voda izlagana klasičnoj muzici, lepim mislima i emocijama ona je pravila kristale pravilne strukture nalik pahuljama snega. U slučaju kada je izlagana ružnim mislima i emocijama mržnje ili hevi metal muzici, struktura njenih ledenih kristala nije odražavala nikakav sklad. Podsetio bih da se naša tela sastoje od 70 procenata vode i na taj način trpimo i dobre i loše uticaje...
• Da li postoje muzičari koji štimuju svoje instrumente po tom pitagorejskom štimu?
– Koliko je meni poznato Bah, Mocart, Verdi, Bob Marli, Džimi Hendriks, Prins i mnogi drugi muzičari su koristili štim na 432 herca. Skoro sam čuo da ima nekoliko bendova u Brazilu koji ga koriste. Njihovo iskustvo na koncertima je da su imali neuporedivo snažniji odziv publike kada su prešli na taj štim, nego pre toga koristeći standardni štim na 440 herca. Ta energetska razmena je bila mnogo jača. Publika, naravno, nije znala koji je štim instrumenata bio, samo je osetila drugu vrstu enegije na koju je više reagovala.
Generalno, nije neizvodljivo da se čak ceo orkestar naštimuje na ovaj štim, ali mislim da je lakše izvodljivo kada su kamerni sastavi u pitanju ili grupe od nekoliko muzičara. Spomenuo bih i bugarskog kompozitora Ivana Janakieva i njegov „432 kamerni orkestar“ sa kojim izvodi isključivo muziku na toj frekvenciji. Kada bih ja svirao uživo, bila bi to muzika naštimovana isključivo na 432 herca.
• Vi ste i realizovali dva projekta s Tatjanom Karajanov koji se zovu Muzika sfera i Mudrost šume? Da li su oni snimljeni u tom štimu?
– Da, poštujući drevna znanja, kreirali smo kompozicije u želji da se kroz muziku pridružimo ovom vremenu buđenja iz začaranog sna. Nadam se da one mogu doprineti da ponovo spoznamo svoju pravu prirodu, prisećajući se veličanstvenosti potencijala koje ljudsko biće u sebi nosi. U kompozicijama nema teksta, koristili smo neverbalni izraz, tj. izmišljen jezik, da tekst ne bi skretao pažnju slušaocu. Sva pažnja usmerena je na harmoniju i melodiju. Ovo je muzika za relaksaciju i opuštanje.
• Na Internetu postoje konvertori koji spuštaju frekvenciju sa 440 na 432 herca. Kakvo je vaše mišljenje o tome?
– Sasvim je druga priča kada se svi instrumenti pre snimanja naštimuju na 432 herca, nego kada se to uradi preko nekog softverskog konvertora koji obrađuje postojeći dvokanalni snimak. Prosto to nije isto, jer originalni snimak na 432 herca dobije neku drugu boju i sazvučje koje se veštačkim spuštanjem frekvencije ne može dobiti.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Lazar Plavšić, M. Jablanov, Pixabay, Freepik, https://awakenzone.com/blogs/news/, https://universeisathought.wordpress.com, https://www.zumusic.org