Matiš uz igru
Matematikom su deca često zaplašena dok još nisu savladali ni pisanje brojeva. S druge strane, mnogi se učitelјi, matematičari, didaktičari i metodičari bave time kako da se deca uvedu u čaroban svet matematike, bazične nauke koja zahteva koncentraciju, a razvija razmišlјanje, logičko mišlјenje, poštovanje pravila... Upravo zato razgovaramo sa Novokneževčankom dr Gordanom Stankov. Dr Stankov je predavala didaktiku na Učitelјskom fakultetu u Budimpešti, a pre toga je dugi niz godina radila u Srpskoj gimnaziji i osnovnoj školi „Nikola Tesla” u Budimpešti, tako da ima iskustvo rada i sa mlađim uzrastima, a njen profesorski poziv uticao je da oblast na doktorskim studijama iz matematike bude upravo didaktika.
– Za unapređenje nastave i za prevazilaženje problema pri učenju matematike nastavnicima pomažu rezultati naučnih istraživanja iz didaktike matematike. Ova relativno mlada naučna disciplina se brzo razvija i ima sve veći značaj. Dokazano je da se najefikasnije učenje postiže kroz struktuiranu igru i putem istraživanja. Svaka osoba stvara svoje matematičke pojmove sama. Mi joj u tome možemo pomoći kreirajući najbolјe moguće uslove za učenje.
• Imali ste prilike da učite i predajete i u Srbiji i u Mađarskoj. Kakvo je vaše iskustvo?
– Kada sam radila kao profesor matematike od 5. do 12. razreda u srpskoj osnovnoj školi i gimnaziji „Nikola Tesla” u Budimpešti, primetila sam da moji đaci na maturi (posle četvrtog razreda gimnazije) imaju najlošije rezultate iz algebre. To me je podstaklo da se nastavom algebre, naročito učenjem njenih osnovnih pojmova, posebno pozabavim. Upisala sam doktorske studije didaktike matematike. Za vreme tih studija bila sam na usavršavanjima na univerzitetima u Salzburgu i Bristolu. Didaktika mi je pomogla da veoma unapredim svoju nastavu, pa su moji đaci bili 6. na testovima u državi, što je uspeh, jer je to obična škola sa četiri časa matematike nedelјno, u odnosu na specijalne i matematičke gimnazije, gde se tom predmetu posvećuje mnogo više pažnje i vremena.
• Kažete da ste upisali doktorske studije iz didaktike matematike, ovde ili u Mađarskoj?
– U Mađarskoj. Imala sam sreću da mi je mentor na doktorskim studijama bio šef katedre nastave metodike na PMF-u univerziteta ELTE profesor Andraš Ambruš, trenutno najpriznatiji didaktičar matematike u Mađarskoj. Članovi ove katedre su me izvanredno prihvatili. U početku sam samo posmatrala sa kakvom predanošću i umećem rade, čitala preporučenu literaturu i nedelјno se konsultovala dva sata sa profesorom. Vremenom sam i sama počela da uspešno analiziram rad đaka, shvatala zašto ne razumeju neke pojmove i primenjujući didaktičke principe kreirala svoj nastavni pristup i odgovarajuća nastavna sredstva pomoću kojih su deca kroz igru, s lakoćom, naučila gradivo.
• Koliko vam je pomoglo vaše univerzitetsko znanje stečeno u Novom Sadu?
– Moram istaći da je uspešnosti moga doktorata doprinelo široko matematičko obrazovanje stečeno na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu i način razmišlјanja koji se razvio tokom školovanja u Srbiji. Napomenula bih da u Evropskoj uniji budući profesori matematike uče daleko manje matematike nego kod nas. Kao rezultat ovoga na odbrani doktorata dobila sam najbolјu ocenu i ponudu za posao na Učitelјskom fakultetu u Budimpešti od predsednice komisije profesorke Juliane Sendrei. Na tom poslu sam se u zvanju adjunktuša (odgovara našem docentu) bavila pripremom budućih vaspitačica i učitelјica za predavanje maloj deci predškolskog i nižih razreda školskog uzrasta.
• Gde sada predajete i čime se bavite?
– Sada predajem matematiku na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Subotici. Podstaknute teškoćama u učenju naših studenata, profesorica Đurđica Takač sa PMF-a u Novom Sadu i ja, smo razvile veoma uspešan nastavni metodski pristup gde studenti za učenje pojmova iz Analize 1 koriste softver GeoGebru. Ujedno sam uklјučena u rad doktorske škole didaktike matematike u Mađarskoj i to mi predstavlјa pravo zadovolјstvo.
• Pandemija virusa korona nas je naterala da menjamo svoje navike. Tako se zbilo i sa školom. Kakav je vaš stav o učenju matematike onlajn?
– Prinuđeni smo da se prilagođavamo ovoj vanrednoj situaciji: svako učenje je bolјe od neučenja. Nezamenlјiv je neposredan kontakt ne samo s nastavnikom, nego i s drugaricama i drugovima (kolegama i koleginicama), jer se kroz neposrednu aktivnu interakciju najlakše uči. Naravno, starijim je mnogo lakše nego mališanima, ali i studenti jedva čekaju početak nastave u učionici. Prebrodili smo mi i bombardovanje, pa ipak naši stručnjaci ne zaostaju za onima u svetu. Ovo će da prođe, a dotle moramo izdržati i raditi na sebi koliko god je to moguće.
• Koliko je bitan odnos đaka i nastavnika, odnosno profesora matematike?
– Profesori matematike su izabrali ovaj poziv, jer vole matematiku i žele da omoguće svojim đacima da i oni upoznaju taj čarobni svet, da osete njegove neograničene mogućnosti i benefite i da uživaju u njemu. Rezultat rada profesora se ogleda u tome koliko je njegov đak napredovao. Ukoliko se umesto razvoja kod đaka javi dosada ili strah, a ne zadovolјstvo, nastavnik će za tog đaka da kreira njemu prilagođen nastavni pristup. To zovemo: individualizacija nastave.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: privatna arhiva, Freepik, Pexels, Pixabay
Izvor: Dnevnik
