Briga za potomstvo i pre trudnoće
Prava briga za potomstvo počinje i pre trudnoće – dobrim zdravljem, pravilnom i zdravom ishranom i životnim stilovima oba roditelja, a pre svega buduće majke. Priroda je uredila da embrion od početka trudnoće uzima iz organizma majke sve što mu je neophodno za razvoj. Da bi uvećana potreba za gvožđem, jodom, folnom kiselinom i drugim važnim sastojcima bila zadovoljena, najbolje je krenuti u trudnoću s dobrim zalihama. Za stvaranje dobrih rezervi kod buduće majke potrebno je od tri do šest meseci, jer se one ne stvaraju preko noći.
Osim brige o ishrani važno je pre trudnoće obaviti i neke laboratorijske pretrage da bi se utvrdilo da buduća majka nema neke zdravstvene probleme koje mogu naštetiti bebi. Zato smo upitali dr Reginu Ristić, specijalistu medicinske mikrobiologije i citoskinera cervikalne citilogije iz Zavoda za laboratorijsku dijagnostiku „Biotest”, koji su sve pregledi potrebni u ovoj fazi pripreme za roditeljstvo:
– Žena koja se sprema za trudnoću bi pre ostajanja u drugom stanju trebalo da se testira na hlamidiju, mikoureoplazmu (izaziva genitalne infekcije i neplodnost kod oba pola), cervikalni bris (bris grlića materice), vaginalni bris, i test na herpes simleks virus (koji može da se radi i iz krvi ili iz brisa) i TORCH test (toksoplazma, rubela i citomergalo virus).
Osim ginekološkog pregleda preporučuje se i odlazak na sistematski pregled i odlazak kod stomatologa. Na trudnoću može da se gleda i kao na jednu vrstu putovanja gde se buduća mama polako prilagođava svojoj novoj ulozi da bi na kraju upoznala bebu koju je nosila u svom stomaku devet meseci. Zato je važno da se informiše o svim fazama tog važnog zajedničkog putovanja, iz meseca u mesec. Cilj je, naravno, da trudnica uradi sve što je potrebno za sebe i za bebu koju nosi. Zato smo upitali dr Reginu Ristić koji laboratorijski pregledi slede kada ostane u drugom stanju:
– Tada bi trebalo da se uradi kompletna krvna slika, osnovni biohemijski parametri, krvna grupa i Rh faktor, pa ukoliko je trudnica Rh negativna do kraja trudnoće treba da kontroliše antitela. Vrlo je važno uraditi i bris na HSV (herpes simpleks virus) ukoliko nije već urađen, jer ovaj virus može da izazove razne komlikacije kod novorođenčadi kada prolaze kroz porođajni kanal – najčešće su to problemi s očima – konjunktivitis. Poslednjih godina se zato radi i skrining na herpes simleks virus. Istakla bih da je svaki peti čovek nosilac ovog virusa koji se aktivira i pri padu imuniteta, pa ga je dobro proveriti i pred sam porođaj, koji jeste stres za organizam, ma koliko bio prirodan i normalan.
Jedna vrsta streptokoka (streptococcus agalactiae) koja se skraćeno naziva GBS (grupa B-streptokoka), ona je najčešći uzročnik sepse (infekcije krvi) i meningitisa (infekcije tečnosti moždanih opni), ali i pneumonije kod beba. Zato smo upitali dr Ristić da li se kod nas trudnice testiraju na streptokoku agalakcije:
– Ova bakterija izaziva visok mortalitet kod novorođenčadi – smrtni ishod je kod jedne od 20 beba koje dobiju ovu infekciju! Zato se u poslednje dve godine trudnice sve češće testiraju na ovu bakteriju koja može biti uzrok smrtnosti novorođenih beba. Streptokoka agalakcije se dijagnostikuje vaginalnim i rektalnim brisom. Kod trudnica ova bakterija može izazvati infekcije bešike, materice i uticati na prevremeni porođaj. Penicilin je lek koji uspešno uklanja ovaj problem. Ono što bih istakla da je potrebno preventivno uraditi ovu dijagnostiku, jer mnoge osobe mogu biti nosioci GBS, ali da pri tom same ne obole. Uočeno je značajno smanjenje morbiditeta novorođenčadi u zemljama koje su uvele obavezan skrining na ovu vrstu bakterije.
Prema preporuci ovaj test bi trebalo uraditi pred porođaj, tj. od 35. do 37. nedelje trudnoće. Zanimalo nas je kolika je zaraženost trudnica kod nas ovom vrstom streptokoka:
– Kod nas je to u okviru evropskog proseka od dva do četiri promila, odnosno dve do četiri trudnice od 1.000. Ono što je problem kod ove streptokokne bakterije je da trudnica ne mora da ima nikakve simptome zaraze, ali pri porođaju, kada beba prolazi kroz porođajni kanal, može da se zarazi i da to bude uzrok njene smrti. U poslednje dve godine sve veći broj naših ginekologa traži ovakvu vrstu laboratorijske pretrage, jer je to prevencija za smanjenje smrtnosti novorođenih beba. Bebe koje prežive, posebno one koje imaju meningitis, mogu imati trajne probleme, kao što su problemi sa sluhom, vidom ili sa učenjem. Zato je uvek bolje da sprečimo, nego da lečimo – istakla je dr Regina Ristić, specijalista medicinske mikrobiologije i citoskiner cervikalne citilogije.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: priv. arhiva, Pixabay Freepik
