EKOLOGIJA: PRIMERI DOBRE PRAKSE ZLATIBORSKOG OKRUGA

Da li ste nekad pokušali da promenite navike? – Ne ide baš lako, zar ne? Zamislite da to ne radite samo vi, već da probudite ceo grad, celu jednu regiju da promeni navike: razvrstava otpad, greje se pametnije da bi svi disali dublje i razmišljali dalje od mesečnog računa za struju. Obično, ekološko promišljanje i aktivizam vezujemo za velike urbane centre, ali ovde je reč o manjim sredinama u Zapadnoj Srbiji, odnosno opštinama Zlatiborskog okruga, koje sprovode zamisli u delo.

To kažem, jer sam nedavno imala privilegiju da sa grupom novinara iz Vojvodine 16. i 17. juna 2025. godine tokom dvodnevne studijske posete obiđem Zlatiborski okrug, konkretno Užice, Čajetinu, Zlatibor i Priboj. Moju početnu sumnjičavost razvejali su primeri dobre prakse u korišćenju obnovljivih izvora energije, efikasna rešenja u energetici i upravljanju otpadom. Ova poseta bila je organizovana u okviru projekta „Promocija energetske efikasnosti i upotrebe obnovljivih izvora energije u regionu Bačka“, a naš domaćin koji nam je prikazao te primere dobre prakse je bila užička Regionalna razvojna agencija „Zlatibor”.

– Regionalna razvojna agencija „Zlatibor” postoji već 23 godine. Ozbiljan broj projekata je iza nas i u tom smislu želimo da verujemo da se i temom razvijanja turizma bavimo na pravi način. Neko bi rekao da to nije ni teško jer Zlatibor je lep kraj i blizu 14 posto turističkog prometa Srbije pripada upravo u ovoj regiji, ali očekivanja su sve veća... Mi se ne bavimo razvojem ugostiteljstva, naš zadatak je da utičemo na turističku infrastrukturu, da podržimo razvoj ruralnog turizma, da diversifikujemo turističku ponudu i da uravnotežimo turističke aktivnosti u regionu od jednog razvijenog Zlatibora ka manje razvijenim Zlataru, Tari, Mokroj Gori – uputio nas je Miloš Radojević iz Regionalne razvojne agencije „Zlatibor”.

– Razvoj turizma je prepoznat kao motor razvoja Zlatiborskog okruga, naravno i sa drugim delatnostima, ali s obzirom da turizam utiče na sve druge delatnosti, od prehrabeno-prerađivačke do građevinske, tekstilne, modne… Znači, turizam je prepoznat kao neki katalizator u svim drugim delatnostima. To je možda prednost Zlatiborskog kraja da turizam gleda dinamički, kao veoma jaku privrednu delatnost, koja utiče na sve druge delatnosti – nadovezao se Slavko Lukić, direktor RRA „Zlatibor”.

Da bi se turisti privukli potrebno je da osim lepe prirode ovaj kraj ponudi i uređenu sredinu. Čist vazduh se podrazumeva. A Užice je grad u kotlini i kada ima temperaturnu inverziju (porast temperature s visinom) ima i prolblem sa zagađenjem, a to znači da je vazduh zagađen oko 50 dana godišnje... Zato je bio često na neslavnoj top listi gradova koji u zimskim mesecima ne mogu da dišu rame uz rame sa mnogo većim gradovima kao Sarajevo i Skoplje. Pre 30 godina su počeli da mere zagađenje, a 2015. godine su shvatili da nisu krivi samo dimnjaci fabrika (kojih, realno, nema više ni u tragovima), već i svaki šporet, svaka pećka na ugalj u hiljadama domaćinstava.

Locirali su neprijatelja – individualna ložišta i nisu čekali da im neko s neba pošalje rešenje. Krenuli su sami, iz svog gradskog budžeta, da subvencionišu energetsku sanaciju. To vam je kao kad krenete da sređujete kuću, pa prvo izolujete zidove, promenite prozore, pa tek onda razmišljate o novom nameštaju. Samo ovde, „nameštaj” su bili kotlovi na gas, pelet, toplotne pumpe… Sve ono što manje truje.

– Nije lako i nema brzog rešenja. Ali, rezultati su tu. PM10 čestice u vazduhu su pale sa nekih 45 na 32 mikrograma po kubnom metru. Nije idealno, ali je ogroman korak. Zamislite da smo samo nastavili po starom – pita se Svetlana Drakul, menadžer Odeljenja za zaštitu životne sredine i održivi razvoj u Gradskoj upravi Užica.

A brojke? – Impresivne – više od 317 miliona dinara je uloženo je u to, realizovano je preko 3.500 projekata. Preko 1.500 kotlova na gas, preko 140 na pelet, stotine izolovanih kuća i zamenjenih prozora. Čak su i onim najugroženijima podelili 113 eko-šporeta. I nisu stali. Nova ulaganja, novi pozivi za subvencije, pa čak i poseban Centar za energetsko savetovanje građana i preduzetnika. Čujemo da ljudi traže savete, raspituju se za subvencije. Shvatili su da je lakše da ulože sada, nego da posle leče pluća. Ili da se smrzavaju, dok račun za grejanje raste do neba. Tako se ovde svest probudila iz zimskog sna. Nema pomaka dok muka ne natera.

Potom smo otišli do Priboja, pomalo zaboravljenog gradića na Limu koji je nekada bio ponos jugoslovenske industrije jer baš tu je FAP (fabrika automobila Priboj) nekadašnji gigant koji je proizvodio kamione i autobuse. Tu smo upoznali Marka Janjuševića, direktora lokalne toplane, koji nam sa ponosom priča kako su iz pepela podigli sistem. Krenuli su od male kotlarnice na pelet pa došli do nove gradske toplane od 8 megavata koja radi isključivo na drvnu sečku. Nema više uglja, nema mazuta, niti onog teškog mirisa u vazduhu.

– Uveden je daljinski nadzor i upravljanje toplotnim podstanicama. Reč je o toplani od osam megavata u kojoj se koristi isključivo drvna sečka, a postoje i dva rezervna kotla na lako lož ulje, ali za aktiviranjem tih kotlova i lož ulja nije bilo potrebe i nadamo se, neće ni biti – bio je uverljiv Marko Janjušević, direktor toplane u Priboju.

Nisu samo prodisali u Priboju nego su i uštedeli! Građani plaćaju manje, opštinski budžet lakše diše, a uposleni lokalni šumari, drvoseče, preduzetnici iz okoline. Pare ostaju u Priboju, stvaraju se nova radna mesta. Najbolja vest je da niko ne seče šumu „na divlje”. Marko Janjušević nam kaže da je prirast šume veći od onoga što potroše, čak se koristi i otpad od orezivanja! Cirkularna ekonomija na delu, sa mirisom tek posečene borovine ili bukve, svejedno. Važno je da miriše na budućnost i inspiriše druge da iskoriste ovaj model.

Potom odlazimo do Meke srpskog turizma Zlatibora. Mada jeste urbanizovanije nego što mi koji dolazimo iz gradova želimo, ali, primećujemo, daleko je čistije nego u srpskoj Atini.

– Mi smo komunalno preduzeće sa osam različitih delatnosti, od upravljanja otpadom, do održavanja puteva. U sezoni, opština Čajetina sa oko 15.000 stanovnika primi i do 100.000 gostiju, pa moramo biti maksimalno efikasni. U svakom trenutku moramo da budemo obučeni i spremni da zadovoljimo sve potrebe turista, a naravno i stanovnika opštine – rekao je direktor KJP „Zlatibor” Srđan Pantović.

Direktor ponosno ističe šta su uradili: zahvaljujući donaciji EU, postavili su 110 solarnih panela na krovove svojih objekata snage od skoro 40 kW. Iako su tek počeli, očekuju da će zadovoljavati skoro 90 procenata sopstvenih potreba za strujom. Rok trajanja panela 25 godina, isplativost za pet-šest – matematika je jasna.

Ipak, ono u čemu ova opština prednjači u Srbiji i čime nas je posebno fascinirala je upravljanje otpadom. Svi su naučili da ne bacaju sve u istu kantu: od pojedinačnih domaćinstava do preduzeća, hotela i ugostitelja svi selektuju đubre. Imaju dve frakcije: suvu i mokru, a suvi otpad ide u cementaru na spaljivanje jer ima najbolju kalorijsku vrednost – tako da otpad postaje i energent.

Pošto se ovde mnogo gradi zanimalo nas je šta se dešava s građevinskim otpadom gde se on deponuje.

– Nema bacanja – spremno nam odgovara Srđan Pantović – deo ode za nasipanje sportskih terena jer želimo da se ovaj kraj razvija u pravcu sportskog turizma, a ostatak u drobilicu pa za nasipanje puteva. Za turizam su i te kako važni dobri putevi.

Nismo hteli da budemo sitničari, ali zanimalo nas je šta se dešava sa organskim otpadom. Saznajemo da su počeli da besplatno dele kompostere građanima da sami prave đubrivo za bašte. Uspešno su im objasnili da otpad nije smeće, već resurs.

– Nije to uvek jednostavno, postoje i izazovi, ne zna se da li je teže građanima ili lokalnom samoupravama: nekad ne dostaje sredstava, nekad znanja, a nekad i poverenja… Ipak su načinjeni iskoraci u odnosu na ostatak Srbije i mi smo kao Razvojna agencija Zlatiborskog okruga dosta ponosni na to jer neskromno verujemo da smo sami tome doprineli – kaže nam Miloš Radojević, naš domaćim iz RRA „Zlatibor”.

Zaista možemo da potvrdimo reči našeg domaćina Miloša Radojevića i rezimiramo šta smo naučili obilazeći ovaj lepi kraj:

• Važnost edukacije stanovništva
• Prednost sisitemskih rešenja
• Korišćenje sopstvenih resursa i da otpad, takođe može da bude resurs

Podrška – sve ovo teško je sprovesti bez Centara za savetovanje, Regionalnih razvojnih agencija koje pišu projekte i materijalne podrške Evropske unije (Nemačko Saveznog ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj - BMZ, GIZ) koji su, zajedno sa Regionalnom razvojnom agencijom Bačka, bili zaslužni i za ovo studijsko putovanje.

Zaključak je jasan: Energetska tranzicija nije naučna fantastika, već realnost koja se dešava i kod nas. Nije lako, prepreka ima na pretek – od birokratije do mentaliteta. Ali, ako su mogli Užice, Priboj i Čajetina, zašto ne bi mogla i cela Srbija? Zlatiborski okrug je pokazao put. Na nama je samo da ga sledimo. Ili da i mi postanemo lideri, u svojim dvorištima, u svojim gradovima.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Vladimir Veličković, Mariniranje, arhiva RRA „Zlatibor”