Zdravi bili

ISIDORA MANČIĆ O REFLEKSOTERAPIJI

happy feet photo by Freepik

Šta mogu da ispričaju stopala

Smatra se da je čovek izgubio direktan kontakt sa okruženjem i prirodom kada je počeo da nosi obuću. Mada je obuća štitila od hladnoće, od uboda i posekotina, ipak je činila da se sve manje stimulišu refleksne tačke na tabanima koje su organizam dovodile u balans. Možda baš zato refleksna masaža stopala spada u drevne holističke metode za koje se zna da se primenjuju hiljadama godina.

U vremenima kada nije bilo instrumenata ili laboratorijske analize koji bi mogli da pokažu stanje organizma, ova metoda se koristila ne samo u terapiji, nego i u dijagnostici. Postoje brojni zapisi iz Kine i Japana čak 5.000 godina stari, koji ukazuju da je korišćena kao dijagnostički i terapeutski metod. Pomenuta metoda nije bila nepoznata ni na američkom kontinentu, jer su ovakva znanja i praksu imali i Indijanaci i južnoamerički narodi…

Poznata je i ovom delu sveta još iz starog Egipta, gde postoji crtež terapeuta koji tretira stopala, a o njoj se mogu naći tragovi u delima velikog starogrčkog lekara Hipokrata i poznatog arapskog lekara Avicene. O refleksoterapiji govorimo s terapeutkinjom ove metode Isidorom Mančić iz Novog Sada koja se njome uspešno bavi skoro dve decenije.

Isidora Minić, refleksolog

 Prva saznanja o ovoj metodi sam dobila od svoje majke Viktorije koja se time bavila dugi niz godina, ali kada sam odlučila da mi ovo bude poziv onda sam otišla u Mađarsku na školovanje koje sam uspešno završila. Želela bih da dodam da su preteče moderne refleksologije došle sa američkog kontinenta i da to su bili lekari Ficdžerald i Bouvers. Fizioterapeutkinja Junis Ingam je ovu metodu dodatno razvila, a ohrabrena pozitivnim iskustvima, izdala je knjigu „Stories The Feet Can Tell” (Šta mogu da ispričaju stopala), u kojoj je dokumentovala svoje slučajeve i predstavila raspored refleksnih zona i tačaka na stopalima. Kod nas je ova metoda zvanično priznata od 2007. godine.

• Šta je to refleksologija?

 Mislim da je mnogima poznato da se na našim šakama i stopalima nalaze refleksne zone koje korespondiraju s određenim organima. Stimulišući njih, mi utičemo na rad organa ili delova tela kojima pripadaju. Tako da može da se kaže da je refleksologija drevna veština koja koristeći ovu svojevrsnu mapu pri masaži i pritisku tih tačaka poboljšava funkcije organa ili delova tela kojima te zone odgovaraju i na taj način uspostavlja balans u organizmu. Naglasila bih i da terapeuti češće rade sa stopalima, jer se refleksne zone na šakama nalaze dublje, pa tretman može da bude bolniji.

• Kako izgleda pregled, šta naša stopala mogu da otkriju?

Sam pogled na stopala već nam daje prve informacije. Zaista, naša stopala mogu mnogo toga otkriti: kakvo je stanje našeg organizma, kako rade hormoni, kardio-vaskularni sistem, kako funkcioniše koštano-zglobni sistem ili kako pojednini organi rade... Prvi tretman je uvek dijagnostički kada terapeut pritiskom na određene tačke i delove stopala utvrđuje da li postoje blokade. Pritiskajući određene tačke uvek pratim reakciju pacijenta i tako trenutno imam informaciju šta se dešava u telu. Bol koji može da se javi je uvek signal da taj deo tela ili organ ima neki problem.

• Na osnovu čega to može da se kaže?

Smatra se da na našem stopalu ima oko sedam hiljada nervnih završetaka koji su grupisani u određene zone. Novija istraživanja su dokazala da se vremenom na završecima nerava na stopalu nakupljaju soli kalcijuma i kristali mokraćne kiseline koji onemogućavaju normalnu stimulaciju žlezda i organa. Pomoću metode refleksoterapije ti sitni kalcifikati se mogu ukloniti. Pritisak na refleksne tačke izaziva mnoge povoljne reakcije, pod kojima se podrazumeva protok energije kroz telo, poboljšanje nervnih funkcija i bolja prokrvljenost, smanjivanje napetosti i podsticanje organa u telu na pravilan rad. Neretko dolazi i do opuštanja emotivnih blokada.

• Za koje zdravstvene probleme je ova metoda dobra?

Ne bih da zvučim neskromno, ali prema mom dugogodišnjem iskustvu zaista nema tog problema koji ova metoda nije mogla da sanira. Naravno sve zavisi u kom stanju se dođe – pa nekad to bude pomoć da se zaustave degerativni procesi, ili ublaže bolovi, a nekad bude i potpuno otklanjanje problema.

• Koliko je ova metoda komplementarna s drugim vrstama terapije?

- Moje iskustvo govori da nema pravila. Zavisi od vrste tegobe i individualne reakcije organizma koja se ne može uvek predvideti.

• Kome se ne preporučuje ova vrsta terapije?

Iako ova metoda nema specifičnih kontraindikacija, ipak postoje i ograničenja kada je u pitanju tromboza krvnih sudova. Naime, ljudi koji imaju problem s proširenim venama i trombozom ne bi trebalo da idu ni na masažu. Refleksoterapiju takođe ne bi trebalo primenjivati kod unutrašnjih povreda, visoke temperature, unutrašnjih i spoljašnjih rana, kod osoba koje imaju ugrađen pejsmejker, u prva tri meseca trudnoće...

• Da li ima nekih ograničenja što se tiče uzrasta?

Starosnih ograničenja zaista nema. Dolazili su mi roditelji s bebicama kao i ljudi u poznim godinama.

• Koja vrsta oboljenja je prema vama u porastu?

Poslednjih godina sam primetila da je sve veći problem hormonski disbalans, naročito štitna žlezda, potom je kancer u porastu, a slede kardiološki problemi… Opšti je utisak da su ljudi pod sve većim pritiskom i da je stres glavni okidač za nastanak bolesti.

• Koliko se tretmana obično potrebno da bi se osetilo poboljšanje?

To je vrlo individualno, zavisi od stanja ili problema s kojim je klijent došao. Da bi se osetila promena na bolje potrebno bar šest vezanih sesija. Neki problemi se za to vreme uspešno saniraju. Posle toga bi bilo poželjno da se povremeno dođe da bi se održavao uspostavljeni balans… S druge strane, navela bih primer jedne svoje pacijentkinje koja je usled stresa izgubila menstruacija godinu dana. Prvo što sam uspela da postignem je da joj se vrati ciklus na 3 meseca, da bi kasnije postao redovan. I ne samo to, posle dve godine periodičnih tretmana, ona je postala majka jedne slatke devojčice.

Da li biste mogli da date neki savet našim čitaocima?

Savetovala bih da kada god postoji mogućnost za to da hodaju bosi po šljunku ili pesku, jer to je odlična masaža za stopala. Potom da sa više pažnje biraju obuću i da im prioritet bude udobnost i prirodni materijali, jer nas naša stopala vode kroz život i ne bi trebalo da im otežavamo taj nimalo lak posao. Mada se na internetu mogu naći mape refleksnih zona stopala, nijedna nije baš potpuno precizna – tako da je moj savet da masiraju svoja stopala, ali da terapeutske učinke prepuste onima koji su stručni.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: S. Šušnjević, Freepik, Pixabay