Put putujem

JESEN NA TARI

Tara, vidikovac Banjska stena pogled na Perucac Foto M Jablanov
Vidikovac Banjska Stena – pogled na Perućac

Uvek privlačna gorska lepotica

Kada mi, ravničari, stignemo na Taru, ne omami nas samo visina, nego i opojni miris četinara čije šume ovde preovlađuju. Na Tari se diše punim plućima čist vazduh. Šetajući po planini uživaćete u divnim pogledima na Drinu, jezero Perućac... Klima je planinska sa snežnim zimama, prijatnim letom i lepom jeseni, zato ona privlači turiste u svim godišnjim dobima.

Pogled sa vidikovca Crnjeskovo

– Na mnogim delovima Tare je netaknuta priroda. Kada se nađete na njoj obavezno se prošetajte do vidikovaca i uživajte u pogledu koji se sa njih pruža. To su pre svega Banjska Stena sa koje se vidi jezero Perućac, potom Osluša sa koje se vidi Drina i Bajina Bašta, potom Crnjeskovo s kojeg se pruža pogled na klisuru reke Rače i Bajinu Baštu.

Zoran Džembasović, domaćin „Rajskog bora“

Zanimljivo je da je deo filma Petra Lalovića „Ptice koje nikad ne polete“ u kome glavnu ulogu igra Bata Živojinović sniman baš na Tari, na Bilješkoj steni, vidikovcu s kojeg se pruža lep pogled na Perućac, Drinu i Bajinu Baštu. U njenoj blizini je za potrebe snimanja sagrađena koliba – otkriva nam Zoran Džambasović iz Bajine Bašte koji se bavi seoskim turizmom, vlasniik apartmana „Rajski bor“  u Kaluđerskim Barama. Ovaj mladi domaćin je i sam strastveni ljubitelj prirode, dobro poznaje Taru, jer je planinar i vozi mauntin bajk po njoj. Voli i da vesla, pa i za svoje goste u sledećoj sezoni sprema kanue da se njima spuštaju niz Drinu.

Pogled na Drinu i Bajinu Baštu sa vidikovca Osluša

Turistima na Tari se, osim vidikovaca, preporučuje da posete Tepih livadu koja se nalazi u rezervatu Crveni potok. Ovaj deo Tare je obrastao mešovitom šumom. U rezervatu je očuvana šuma prašumskog tipa i stvarno je uživanje prošetati kroz ovu prelepu šumu dok se ne dođe do tresetišta, koje je počelo da se formira završetkom Ledenog doba. Staro je više hiljada godina i dalje raste oko jedan milimetar godišnje. Ova livada je značajan lokalitet i za naučna istraživanja, jer se u tresetnim slojevima nalaze fosilizovan polenov prah koji otkriva podatke o istoriji biljnog sveta i klimatskim promenama ne samo ovoga kraja.

Rezervat Crveni potok gde je šuma prašumskog tipa i čuvena Tepih livada

Preporučujemo da posetite i manastir Rača iz XIII veka, koji je zadužbina kralja Dragutina. Ovde je tokom Drugog svetskog rata čuvana naša najdragocenija knjiga – Miroslavljevo jevanđelje.

Manastir Rača

Tu je monah bio i patrijarh Pavle u dva navrata. Od manastira je lepa šetnja ka izvoru Lađevac (oko 2 km) i svakako je ne bi trebalo propustiti.

Vodopadi na Lađevcu

Na Tari postoje i zidine utvrđenja Solotnik (Kulina ili Kulngrad) koja potiču iz srednjeg veka i nalaze se na steni pored sela Solotuša. U blizini zidina su nađeni i ostaci utvrđenja koja su gradili Kelti, a potom Rimljani – što samo znači da je ovo nekad bila važna destinacija sa koje je mogla da se kontroliše okolina. Na kraju sela, pored izvora nalazi se vodenica i skoro podignut hram posvećen Presvetoj Bogorodici.

Utvrđenje Solotnik (Foto: tara.rs)
Pogled na zvonik i hram Presvete Bogorodice u Solotuši

Mada se izvor zove Solotnik – voda nije slana, nego „slatka”. Obiđite i ovaj deo Tare, uživaćete u tom izletu. Mnoštvo različitih sadržaja na ovoj gorskoj lepotici nas je zaista oduševilo, a to je razlog njene sve veće posećenosti.

vodenica na Solotniku

– Na našu Taru ne dolaze samo turisti iz Srbije i regiona. Imao sam goste i iz Argentine, Izraela i drago mi je što priču o lepoti ove planine šire u svojim zemljama. S druge strane, pandemija je uticala na naše ljude da se okrenu domaćim destinacijama i Tara je primetno posećenija nego što je to bilo pre, naročito u periodima godine koje zovemo vansezona – poverio nam je Džambasović.

Mostić na Lađevcu

Naša gorska lepotica ima i više jezera koja su posebno atraktivna leti, jer se u njima može i kupati, obilaziti brodićima ili pecati. To su veštačka jezera koja su nastala podizanjem brane na Drini i Belom Rzavu. Osim Perućca i Zaovina postoji i nekoliko manjih jezera iz kojih se voda, sistemom spojenih sudova, može pretakati u veliko jezero. Jedno od tih jezera je i Spajić koje se nalazi sa druge strane brane.

Zaovinsko jezero

– Možda niste znali, ali predeo oko Zaovina je stanište Pančićeve omorike. Spomenuo bih i jednu od najkraćih u Evropi - reku Vrelo dužine 365 metara. Zbog toga je zovu i „Reka godina“, jer je duga baš onoliko koliko ima dana u godini. Osim toga postoji mnogo staza za šetanje i za mauntin bajkove.

Šetnja kroz šumu rezervata Crveni potok

Ko voli prirodu uživaće na Tari, jer je ona zanimljiva u svakom godišnjem dobu. Svratite i u Kremne, do Mokre Gore i Drvengrada na Mećavniku. Provozajte se Šarganskom prugom. Dođite, mnogo je lepo – pozvao je Zoran Džambasović, domaćin i vlasniik apartmana „Rajski bor“.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: tara.rs, M. Jablanov

Izvor: Dnevnik