Istorijat banjskog lečenja
Lekovite vode, mesta gde su se tokom istorije ljudi isceljivali uvek su bila rado posećena. Smatra se da je na lekovitim izvorima Vrnjačke Banje svoje boljke isceljivalo keltsko pleme Skordisci, a potom, kada su došli Rimljani na područje Balkana, da su i oni tu vidali svoje rane. Da je banja bila čuvena u antičko doba postoje dokazi kao što su ostaci bazena za kupanje i brojni zlatnici koji su pronađeni na tom području. Ipak, vihori istorije sakrili su njeno latinsko ime.
Od odlaska Rimljana do tridesetih godina 19. veka malo se o njoj zna. Posle oslobođenja od turske vlasti, knez Miloš Obrenović 1835. godine unajmljuje geologa Žigmunda Herdera da ispita lekovitost vode. Ovaj saksonski baron uradio je prvu analizu vrnjačke tople mineralne vode i ocenio je kao veoma kvalitetnu. Na razvoj Vrnjaca kao banje sačekalo se još trideset godina. Naime prvi ugostiteljski objekat bila je gostionica iz 1885. godine Koste Petrovića Rakice.
– Te prve godine je bilo 138 gostiju u Vrnjačkoj Banji što je bio ogroman uspeh, a sada posle 150 godina došli smo da banju poseti 400.000 gostiju i ostvari preko 1,5 miliona noćenja gde smo apsolutni rekorderi kada je u pitanju srpski turizam. Nadamo se da će se i sledećih godina ta cifra uvećavati, a opština Vrnjačka Banja i Turistička organizacija Vrnjačka Banja se trude da ona gostima ostane u lepom sećanju i da nam se ponovo vrate – rekao nam je Goran Karavesović rukovodilac Info centra Vrnjačke Banje.
Nosilac zdravstvenog turizma Vrnjačke Banje od 1947. godine je Specijalna bolnica Merkur.
– Ove godine obeležavamo jubilej, 75 godina postojanja, uspešnog rada i lečenja. Merkur je postao mnogo više od jedne klasične bolnice, on je postao moderan zdravstveni centar koji veoma uspešno koristi blagodeti mineralnih voda Vrnjačke Banje u zdravstvene svrhe – ističe Bojana Biljić, PR Specijalne bolnice Merkur iz Vrnjačke Banje.
Jedna od veoma bitnih godina u istoriji banje je bila daleka 1888. kada je veoma ugledni Jovan Belimarković, (ministar vojni, ministar unutarnjih dela, građevine i namesnik za vreme vladavine maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića) odlučio da ovde sagradi letnjikovac. Sledeće godine Vrnjačku Banju je posetio i sam kralj, a to je bilo razlog više da popularnost ove destinacije počne da raste. Dolazili su bogati i viđeniji ljudi i uverivši se u lepotu kraja i lekovitost voda počeli ovde da grade vile...
U XX veku, u periodu između dva svetska rata Vrnjačka Banja je postala pravo mondensko mesto. Prema rečima kustosa Muzeja banjskog lečenja, Marije Jaćimović, jedna od zanimljivosti iz tog perioda je i činjenica da je Vrnjačka Banja 1928. godine organizovala prvi izbor za mis u tadašnjem kraljevstvu. Zanimalo nas je kako je izgledao taj sav krem koji je dolazio u banju, kako se nosio.
– Vrlo reprezentativno, jer bilo je važno biti viđen u Vrnjačkoj Banji i ako je niste posetili, kao da nigde niste ni bili. Muškarci su nosili bela odela, što je bila garderoba tipična za evropske banje, a dame krzno, čak i u avgustu, jer je ono bilo statusni simbol. Ovde je popularna glumica iz tog vremena Ita Rina (Tamara Đorđević) provela medeni mesec. Ona je na slavlju nosila haljinu Žan Patua, inače najpoznatijeg francuskog kreatora čije je kreacije nosila i naša kraljica Marija – uputila nas je kustos Marija Jaćimović.
Preporučujemo da posetite Muzej banjskog lečenja koji se nalazi u centru Vrnjačke Banje. Izloženo je preko 250 eksponata koji govore ne samo o istoriji nego i o lekarima i pacijentima. Akcenat je stavljen na period između dva svetska rata, jer je tada Vrnjačka Banja bila jedno od najpopularnijih mesta u celoj Kraljevini Jugosaviji.
Trebalo bi se prošetati i do letnjikovca Jovana Belimarkovića koji je sada Zamak kulture, gde se takođe nalazi stalna postavka suvenira iz vremena naših baka i prabaka. Nama su za oko zapale pljosnate čaše...
– Ovde mogu da se vide i suveniri, razglednice i poznate pljosnate čaše koje su se nosile kao uspomena iz Banje. Neobični oblik ovih čaša ukazuje na praktičnost – naime one su se nosile u džepu, a kada se dođe do izvora banjske lekovite vode – bile su pri ruci – objasnila nam je Anđelija Branković, kustos Zamka kulture u Vrnjačkoj Banji.
Danas više ne šaljemo razlednice svoijim najmilijima kada se nađemo u banji, niti nosimo čaše sa sobom da bi popili lekovitu vodu sa izvora. Današnji turista je malo razmažen – on očekuje da ga lekovita voda sačeka u hotelskoj sobi, eventualno u bazenu u kojem će potražiti relaksaciju posle stresnih sati provedenih na poslu.
– Trudimo se da pratimo sve trendove kada je u pitanju zdravstveni turizam, s druge strane uvideli smo i značaj preventive i zato velnes i spa sadržaje uključujemo u naše programe. S ponosom mogu reći da je prvi velnes i spa centar u Srbiji otvoren upravo u Merkuru. Bilo je to 2005. godine kada smo otvorili Fons Romanus (rimski izvor) koji je bio prvi takav centar sa mineralnom vodom. Danas je gotovo nezamislivo da jedan banjski centar ne poseduje spa i velnes – otkrila nam je Bojana Beljić, PR Specijalne bolnice Merkur iz Vrnjačke Banje.
Taj trud se vidi po broju turista koji posećuju banju. Početkom leta smo je mi posetili i uverili se da je Vrnjačka Banja krcata gostima. Nisu bili samo oni u poznijim godinama i sa zdravstvenim problemima, nego je bilo i mladih parova, sportista, roditelja s malom decom i parova u srednjim godinama. A upravo tako treba i da bude jer njena lekovita svojstva pridonose lečenju, ali najbolje je kada su preventiva i kada pomažu da se ukloni umor i telo i duša relaksiraju.
M.J. Stojanović
Foto: TO Vrnjačka Banja, Anđelija Branković, V. Jovanović