Lepenci živeli u miru i slozi
Đerdap su prema legendi stvorili džinovi koji su razgrnuli stene i pustili Panonsko more da isteče kroz novonastalu klisuru. Kroz nju je protekla reka, a hiljadama godina posle privučeni šumama, zaštićeni u uvali reke tu su se naselili i ljudi.
– Ovo je bio idealno stanište, naročito lokacija koju su stanovnici Lepenskog Vira odabrali za svoje naselje. Osim reke bogate ribom, iza njih su bile šume pune divljači i plodova, koje su mogle da služe i za građu i ogrev. Istakao bih da je ovde mikroklima slična mediteranskoj – to može da se utvrdi po flori koja je i dan-danas skoro nepromenjena. Dokaz je drvo koprivić, koje raste u toplim, primorskim krajevima. Koprivića ima samo na lokalitetu Lepenskog Vira i nigde drugde u Đerdapu! A blaga klima, osim vode i hrane, je zaista jedan od važnih uslova za život – otkrio nam je Nemanja Žurkić iz Boljetine, vodič u muzeju Lepenski Vir.
Do otkrića kulture Lepenskog Vira je došlo početkom izgradnje hidrocentrale Đerdap. Naime, brana bi podigla nivo Dunava, pa je šezdesetih godina doneta odluka da se sistematski istraže ugrožene zone predviđene za potapanje. Glavni rukovodilac istraživanja ovog lokaliteta je bio arheolog dr Dragoslav Srejović.
To je bio veoma ozbiljan projekat i velik broj lokaliteta je pronađen – 11 na rumunskoj obali, a na našoj pet. Ovi lokaliteti potiču iz doba mezolita i neolita. Od svih njih nijedan nije valorizovan kao Lepenski Vir, niti su pronađena naselja imala taj značaj i kontinuitet. Pronađeno je sedam sukcesivno građenih naselja iz različitih vremenskih perioda. Najstariji ostaci potiču iz perioda od oko 8.000 godina pre nove ere. Međutim, to je bio period kada je još uvek dolazilo do prekida u razvoju ove kulture, jer se kultura Lepenskog Vira ustalila oko 6.500 godine p.n.e. i nakon toga je trajala 2.000 godina neprekidno.
– Istraživanjem je utvrđeno da su se tadašnji stanovnici Lepenskog Vira bavili najviše ribolovom i lovom. Otkriće ove kulture izazvalo je izuzetnu svetsku pažnju, jer je opovrgavalo do tada ustaljeno mišljenje među arheolozima da su prva naselja nastala tek kada su ljudi počeli da se bave zemljoradnjom. Lepenci su živeli sedelačkim načinom života, ali nisu bili zemljoradnici. Oni su više od jednog milenijuma živeli kao lovačko-skupljačka zajednica – istakao je Žurkić.
Ljudi Lepenskog Vira su živeli u kućama specifičnog oblika. Preko puta naselja, na rumunskoj strani, nalazi se stena trapezastog oblika koju često tresu munje i gromovi – Treskavica. Smatra se da su takav trapezasti oblik Lepenci preuzeli u gradnji svojih kuća. Njihove kuće su bile okrenute prema Dunavu i Treskavici. Upitali smo našeg vodiča Žurkića da li se zna kakav je bio život Lepenskog čoveka:
– Prosečan životni vek u ono vreme je bio 30 do 35 godina, a zbog dobrih uslova života ovde živelo duže – oko 45 godina. Čak je nađeno više skeleta starijih od 60 godina, što je bila izuzetno duboka starost za to vreme. Pronađeno je 180 skeleta iz više različitih vremenskih perioda i veoma zanimljivo je da na njima nije bilo nikakvih tragova nasilja! To samo može da znači da Lepenci nisu ratovali niti se sukobljavali, nego da su živeli u slozi i miru. Usuđujem se da kažem da je ovo bila civilizacija u punom značenju te reči!
Dunav im je bio sve – glavni izvor hrane i života. Ovde je pronađeno dosta udica i utega koje su korišćene za ribarske mreže. Utvrđeno je da im je riba u ishrani učestvovala sa 70 procenata. Zanimljivo je, da su Lepenci sem slatkovodne, lovili i hranili se i morskom ribom. Naime, oni su pored soma, smuđa, šarana i drugih rečnih riba lovili morunu i jesetru, ribe koje su dolazile iz Crnog mora da se mreste. Zanimalo nas je da li se zna kako su ih lovili:
– Posebno je zanimljiv način na koji su ih lovili, jer to su ribe koje mogu da dostignu i po 200-300 kg i udicama i ribarskim mrežama nije ih bilo moguće uloviti. Jedno vreme je bilo misterija kako su to činili, ali onda se došlo do rešenja: pored samog naselja bio je veliki vir koji je lako mogao da uvuče tako velike ribe koje su iz vira izbacivane na površinu poluošamućene, stanovnici Lepenskog Vira su ih tu čekali, udarali, tj. dodatno ošamućivali i izvlačili na obalu – objasnio nam je Nemanja Žurkić i nadovezao se – Kako su znali kada se ove ribe mreste – pretpostavlja se da su posmatrali položaj sunca u odnosu Treskavicu i tako određivali koje je godišnje doba, kada je lov na jelene, a kada moruna i jesetra stižu na mrešćenje.
Da bi se ulovila moruna i jesetra mora da se imaju razne veštine i znanja. To samo znači da su Lepenci morali da imaju pojam o vremenu, neka astronomska znanja... Čudesni su to ljudi bili...
– Ovo je kultura o kojoj i dalje jako malo znamo. Mnogo je lakše govoriti o kulturama kod kojih imamo neke pisane dokaze... Prema nađenim kamenim skulpturama može se doći do zaključka da je tadašnje stanovništvo sa ovih prostora pridavalo božanska svojstva onome što im je bilo važno za život i od čega su zavisili – a to su riba i Dunav – kazao nam je vodič muzeja Lepenski Vir Nemanja Žurkić.
Da, može se reći i magičan Dunav, jer mnogo toga skriva i otkriva i baš zato ovaj predeo nas ljude modernog doba, mami da saznamo nešto o prošlosti i da uživamo u sadašnjosti.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, wikipedia