Marinirana orahovača
Urbani mit je da je orahovac, ili liker od mladih oraha, pun joda i odličan prirodni eliksir za probleme sa štitastom žlezdom. Međutim, nije tako. U mladim orasima nema toliko joda, ali zato ima mnogo drugih, dobrih stvari...
No, krenimo redom: jod je hemijski elemenat koji je dobio ime od grčke reči „iodes” što znači plavo-violet. Nije rastvorljiv u vodi, ali se rastvara u organskim rastvaračima- eteru, etil alkoholu, hloroformu i acetonu. Najviše ga ima u morima i okeanima.
Štitasta žlezda kod ljudi i životinja, nakuplja uneti jod, koncentriše ga, ugraduje u svoje hormone, tiroksin (T4) i trijodotironin (T3). Nedostatak joda izaziva mnoge poremećaje: smanjen rad i uvećanje štitaste žlezde, poremećaj rasta, rada nervnog sistema, a može dovesti do kretenizma.
Interesanto je, da je sadržina joda u mesu veća nego u biljkama. Morska riba i druge morske životinje su bogate jodom. Jod se unosi iz hrane i vode, ali to nisu dovoljni izvori ovog metala. Zato je nephodno da se veštački unese jod. Pošto je kuhinjska so namirnica koju praktično svi konzumiraju, stručnjaci su organizovali obogaćivanje soli jodom. U 1 kg soli se dodaje 20 mg kalijumjodida.
Zašto se mislilo da je orah bogat jodom? – Listovi oraha, a naročito ljuska dok je još mlada boje ruke kao jod. Ova pogrešna analogija je dovela do urbanog mita da je liker od oraha ili potopljeni mladi orasi u med prorodni eliksir bogat jodom.
Zeleni orasi su bogati C vitaminom kao i vitamininima iz grupe B, folnom kiselinom, antioksidansima i biljnim omega-3 masnim kiselinama (naročito alfa-linolenskom kiselinom, ili ALA), i to u količinama većim od drugih vrsta oraha. Takođe sadrže polifenole i polinezasićene masti, a sve to znači da prednosti zelenih oraha daleko prevazilaze njihov ukus. Orasi mogu da pomognu u smanjenju rizika od srčanih bolesti i dijabetesa, ublaže štetu uzrokovanu LDL lošim holesterolom, smanjuju krvni pritisak, podstiču zdravlje creva, smanjuju upalu, podržavaju funkciju mozga, i jako dobro utiču na naš imunitet.
Verovatno se pitate kada ih treba brati – obično u maju, ili početkom juna, a sve zavisi od godine, odnosno kada krene vegetacija. Bitno je da budu otprilike milimetar dva veći od klikera, ako su više od 5 mm veći, onda ih prepolovite.
Kada je moja prijateljca koja se susrela s problemom sa štitnom žlezdom upitala svog endokrinologa da li da pije liker od zelenih oraha, lekar joj je odgvorio „pa nećemo se alkoholisati!“
Naravno da nećemo, zato se liker od mladih oraha i pije kao lek. J A da bi mu se povećala lekovita svojstva ja sam u njega dok su se macerirali mladi orasi u alkoholu dodala začine kao što su cimet, kardamom, korijander, piment, crveni i crni biber, klinčić, muškatni oraščić i zvezdasti anis. Začini su ovde samo opcija, vi stavite ono što volite i što imate.
Kada je macerat odležao na suncu 40 dana dodala sam med i etarska ulja slatke pomorandže i četiri lopova i time zaokružila njegov ukus i lekovitost. Ko sad može da kaže do to on ovako dobro mariniran nije lekovit?
Potrebno je:
1 tegla od 3 l
30 mladih oraščića veličine klikera
1 l voćne rakije (lozovača ili komovica)
2 štapića cimeta
1 zvezdasti anis
5-8 zrna pimenta
1 kašičica semena korijandera
1 kašičica kardamoma (ukloniti ljusku)
½ kašičice crnog bibera
½ kašičice crvenog bibera
1 muškatni oraščić isečen na 4 dela
1 kašičica klinčića
Oprati orahe i malo ih zaseći ili prepoloviti. Staviti u teglu i preliti rakijom. Sve ovo macerirati 40 dana na suncu, a potom procediti.
Možda se pitate šta da se uradi sa proceđenim orasima i začinima. Ja sam ih bacila, jer mislim da nisu za kompost, jer su odležali u alkoholu, možda grešim – ispravite me! Da li vi imate neku ideju?
Isceđeni macerat sipati u dve flaše od 7,5 dl (u svaku po 5 dl, odnosno pola količine isceđenog macerata) i tome dodati:
20 kapi etarskog ulja slatke pomorandže
20 kapi etarskog ulja Četiri lopova
oko 300 g livadskog meda (odnosno koliko stane u flašu)
Sjediniti. Mućkati dok se sav med ne rastopi. Ostaviti još nekoliko dana da se ukusi prožmu i konzumirati umereno „pa nećemo se sad alkoholisati!“
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, Pixabay