Oprosti se sa starim, poželi i prigrli novo
Smena stare i nove godine nam pruža priliku da malo zastanemo, osvrnemo se za sobom, pogledamo šta smo postigli, a šta nismo, koje smo čvorove odmrsili, kojeg smo se balasta oslobodili i šta prenosimo u sledeću godinu… Da li je to samo novogodišnja razbribriga koja je stvorena u ženskim časopisima ili ima psihološku osnovu? Zato smo upitali psihologa i psihoterapeuta Maju Mandić Marković koliko je važno da uradimo rekapitulaciju svog prethodnog iskustva.
– Prethodna godina se zatvara uz poznavanje načinjenih grešaka i rekapituliranje lekcija koje smo naučili i koje su postale dragoceni deo našeg iskustva. Na ovaj način, možemo da steknemo jasan pregled svog iskustva u prethodnoj godini – materijalnog, intelektualnog, emotivnog i duhovnog, te da posmatramo da li je ono za ego bilo prijatno ili neprijatno.
• Zašto je bitno da imamo jasan uvid u svoje prethodno iskustvo?
– Dobijamo priliku da svoje propuste i greške prihvatimo kao vid učenja i lične transformacije i da proslavimo svoje uspehe i ostvarene cilјeve. Nakon toga možemo da imamo u svom polјu svesti belo i crno u našem životu i sve nijanse sivog koje leže između ove dve krajnosti.
• Neki lјudi su skloni da kada pogledaju iza sebe vide samo neuspehe, dok drugi samo svoja postignuća. Šta bi posebno trebalo osvetliti?
– Istina je i jedno i drugo. Bilo je situacija u kojima smo bili neuspešni, tužni, neshvaćeni, odbačeni, zabrinuti, uplašeni i takođe je tačno da smo bili radosni, zadovolјni, prihvaćeni, uspešni i ispunjeni. Životna mudrost je da razvijemo sposobnost da vidimo celu sliku koja obuhvata blјeštavo bele i crne dane i sve one nijanse drugih boja koje oslikavaju bogatstvo i sadržaj našeg života.
• Da li su možda rađena neka istraživanja na tu temu?
– Različita istraživanja su pokazala da su neki lјudi skloni da gledaju više na svoje i tuđe neuspehe i slaba mesta. Oni su uglavnom kritički orijentisani i motivisani strahom i brigom od propusta i grešaka. Na emotivnom nivou, ako taj pristup preovlada u posmatranju sebe, bliskih lјudi, zajednice i sveta koji nas okružuje, on nas obavija teškim osećanjima brige, straha, kriticizma i stalne usmerenosti na ono što je negativno.
Nasuprot njima su oni koji gledaju život kroz ružičaste naočare i motivisani su uspesima, zadovolјstvom i doprinosima koje ostvaruju. Ova grupa često previđa, ignoriše, zanemaruje i negira problematične oblasti i situacije u životu. To su usvojeni i delimično nesvesni obrasci ponašanja koji mogu da budu promenjeni i modifikovani.
• A istina je?
– Istina je obično negde u sredini. Pozitivan stav i načelni optimizam su izbor. Oni nam donose dobru energiju, motivaciju i veru da imamo kapacitet da ostvarimo svoje želјe i snove. S druge strana, potrebno je da tačno i konkretno preciziramo ono čime nismo zadovolјni i što želimo da transformišemo. Onda da se pokrenemo na akciju i da delujemo u pravcu svojih cilјeva.
• Zašto je važno da drugima, ali i sebi oprostimo za ono što smo uradili, a nije trebalo, ili za ono što nismo uradili, a trebalo je?
– To što smo uradili, ili nismo uradili je sve u prašini prošlosti. Ne možemo da se vratimo kroz vreme. Ono što možemo je da izvučemo zaklјučke i da smislimo kako da se to ne ponovi, kako da unapredimo svoju svesnost, ponašanje, obrasce komunikacije i emotivne reakcije da bismo u sadašnjem životu i odnosima prevazišli to što nas je kočilo, blokiralo, vodilo u propuste i donosilo nam nezadovolјstvo i bol u prošlim danima.
Oprostiti, u ovom kontekstu, znači prihvatiti da smo bili u nekakvim događajima i situacijama koje su nam donele nezadovolјstvo sobom ili odnosima sa drugima. Takođe da smo nesavršena lјudska bića koja greše i uče iz svojih grešaka. Kada se vraćamo na prošle situacije u kojima smo pogrešili, ili nismo uradili ovo ili ono što smo želeli, na način koji nije konstruktivan – ocrnjujući sebe, žaleći, brinući, očajavajući, tugujući, kažnjavajući sebe, mi u stvari uzimamo sebi snagu i samopouzdanje za buduće pobede i uspehe. Opterećujemo se negativnim osećanjima i sećanjima u vezi nečeg što je gotovo, završilo se u prošlosti tako kako je bilo.
• Šta je onda bitno da učinimo?
– Vrlo je važno da prihvatimo sebe takve kakvi jesmo, sa svim kvalitetima koje imamo i nedostacima na kojima možemo da radimo. Mi nismo gotova tvorevina ni zacementirani kao ličnost. Dok god smo živi, mi smo umetničko delo u nastajanju i usavršavanju. Kada pogledamo sebe na taj način, s razumevanjem i lјubavlјu, postajemo svesni da smo u većini situacija u kojima smo ogorčeni, lјuti ili tužni zbog svog stava i ponašanja, uradili najbolјe što smo mogli u datom trenutku. Delovali smo onako kako smo znali i umeli. Da smo znali bolјe, uradili bismo bolјe. Jedino važno pitanje je kako ćemo rešavati takve i slične situacije kada iskrsnu u budućnosti. Šta možemo da uradimo, naučimo, preduzmemo da u budućim okolnostima budemo zadovolјni i čestitamo sebi na napretku.
• Na koji način posle ovakvog rasterećenja postaviti nove cilјeve i doneti nove odluke?
– Za cilјeve je važno da budu iz srca, odnosno da su to postignuća, na koja kad pomislimo nam zablistaju oči, zaustavi se dah, a duša se obraduje. Oni ne moraju da budu sasvim realni. Bitno je da u njima postoji izazov koji nas u isto vreme ozari i od koga nam zadrhti srce. Pravi cilјevi su oni koji nam omogućuju da poletimo, da rastemo, da ostvarujemo svoje snove i autentične potencijale. U redu je da nas i plaše. Kao što je rekao Napoleon Hil, otac psihologije uspeha „Ako nešto poželimo, sigurno imamo i kapacitet da to ostvarimo.” Drugo je pitanje da li smo spremni da platimo cenu koja je potrebna za ostvarenje.
Marina Jablanov Stojanović
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Designed by Freepik, Pixabay