MUSKAT KROKAN

Nije nova priča da dobra vina potiču sa nekih posebnih i specifičnih mesta. Koliko je važan teroar, toliko su važni i vinogradari koji neguju lozu da donese dugo očekivani plod. Međutim, ni to nije dovoljno da bi se dobilo dobro vino... Posebno mesto, struktura zemljišta, osunčanost, provetrenost, dobra nega loze i na kraju kvalitetan grozd su samo uslovi da bi nastalo dobro vino. Tek u podrumu počinje hemija, a potom alhemija... Pravi vinoljubac zna da mora da se desi hemija da bi se dogodila alhemija. Tako je to s vinom, potrebno je mnogo znanja i veštine da bi se od dobrog grožđa napravilo i vino koje će svoje čarolije otkrivati tek u čaši. Pravi alhemičarski posao.

Jedan od posebnih teroara gde uspeva grožđe muskat krokan od kojeg se pravi istoimeno, veoma cenjeno, vino je Biserno ostrvo. Ono je nastalo prokopavanjem kanala čime je odsečen meandar reke Tise. Ovaj proces je omogućio formiranje jezera „mrtve Tise”, koje je postalo stanište za bogat biljni i životinjski svet. Kako je baš ovo „ostrvo“ postalo specijalno stanište vrste loze koja ne uspeva na drugom tlu otkriva nam turistički vodič Tatjana Vlaškalin iz Novog Bečeja.

– Početkom XIX veka bogati ugarski plemić Gedeon Rohonci je nasledio od svojih roditelja imanje na Bisernom ostrvu kao i porodičnu kuću u samom centru Novog Bečeja. Tih godina je, uglavnom, ugarska i srpska vlastela gradila letnjikovce, odnosno poljske dvorce koji su se nalazili na njihovim velikim posedima gde su lakše mogli da organizuju rad na svom imanju – uvodi nas u priču naša sagovornica.

Za razliku od mnogih veleposednika svog vremena, Rohonci nije bio samo puki uživalac bogatstva, već je pokazivao izuzetnu posvećenost modernizaciji poljoprivrede i razvoju društvenog života na svojim posedima. Nasledivši imanje grof Rononci je ubrzo uvideo da je ova zemlja pogodnija za voće, povrće i lozu nego ratarske kulture pa se preorijentisao na njih. Nije pogrešio...

– Upravo je ovo ostrvo i njegovo imanje postalo poznato po čuvenim dinjama koje je on nazvao tiski biseri. Bile su velike, narandžaste i njihova kora se presijavala na mesečini dajući utisak kao da su po zemlji posuti biseri. Od romantičnog imena dinja – tiski biser i ovo ostrvo postalo je Biserno – objašnjava nam Tatjana.

Grof Gedeon Rohonci je prema rečima naše sagovornice bio čovek ispred svog vremena: bio je pravi majstor da plasira svoje poljoprivredne proizvode i bio u tome veoma uspešan na mnogim sajmovima u evrpskim prestonicama. Sa svojim korpama od voća i povrća osvajao je mnoge nagrade...

– Čak je u minijaturi prikazao kako se proizvodi vino od berbe do flaširanja i time pobrao velike simpatije i postao poznat. Ono što ga je odlikovalo je da je umeo izuzetno dobro da reklamira svoje proizvode: pravio je divne reklamne razglednice koje je slao svoijm prijateljima širom sveta, a oni su mogli da ih naruče. Voleo je da bude prvi u svemu, a sa današnjeg stanovišta i jeste bio. Tako je doneo i ovu sortu loze muskat krokan iz Alžira i posadio je na više lokacija u Evropi, a ona se primila samo ovde – uputila nas je Tatjana Vlaškalin.

Ime vinove loze krokan potiče od francuske reči croquant, što znači hrskav ili krckav, a ova osobina se odnosi na teksturu bobica grožđa koje su hrskave kada se zagrizu, mada njegova slast i aroma se dodiruju i sa čuvenom poslasticom od uprženog šećera i oraha. Grozdovi su manji ili srednje veličine, kupastog oblika sa okruglim bobicama žutozelene boje i blagom muskatnom aromom. Kako je za ovu sortu loze vezana legenda u kojoj su glavni akteri bili dva grofa Rohonci i Lederer, zamolili smo našu sagovornicu da nam je ispriča.

– Jedna od zabava tadašnje vlastele je bilo kartanje. Obično su se kartali u svojim vinskim podrumima – da ih niko ne uznemirava. U žaru igre Rohonci se opkladio da će imati kvalitetniju sortu i bolje vino u svom vinogradu. Obećao je da će dati dva svoja najbolja vranca ukoliko njegovo vino ne bude bolje. Data reč je tada imala težinu, pa se Rohonci uputio u severnu Afriku i doneo iz nje lozu skrivenu u svom štapu. To je bio muskat krokan, sorta belog, slatkog i izuzetno mirišljavog grožđa. Plodna zemlja starog korita Tise i osunčanost se potom pokazala kao idealno mesto za alžirsku lozu i za tri godine došao je prvi rod. Bure grofa Rohonicja ispunjeno je nesvakidašnjim vinom. Grof Lederer je rekao „moj merlo nije ništa spram ovoga“. Rohonciju su ostali vranci, a nastali su vino i grožđe koje uspevaju jedino na mestu gde su prvi put posađeni. Tako je nastao muskat krokan, vino koje slavi Biserno ostrvo – otkrila nam je Tatjana Vlaškalin.

Krokan se tada gajio na dvadesetak hektara, ali ga nikad nije bilo onoliko kolika je bila potražnja za njim. Bilo je veoma uvaženo – pilo se na dvorovima, grof je slao kartone vina samo onima koje je voleo i poštovao... Ko ga je tada pio bio je veoma cenjen. Tako je i danas – ima ga u ograničenim količinama jer ga proizvode samo dve vinarije i pitanje je prestiža imati ovo aromatično vino na stolu. Za sada se ono ne može probati u dvorcu grofa Rohoncija na Bisernom ostrvu, u autentičnom podrumu, a možda će se u nekim budućim vremenima možda i moći...

– Mi u Vojvodini imamo toliko toga čime bi se mogli da pohvalimo, ali moramo da radimo na tome da sačuvamo naše nasleđe. U to se ubraja i dvorska kultura Vojvodine koja ima neverovatan potencijal ne samo u turističkom, gastronomskom i enološkom smislu nego i u kulturnom. Mi smo veoma ponosni što imamo ovo vino i što je ono postalo brend koji promoviše Novi Bečej – ukazala nam je Tatjana Vlaškalin otvarajući flašu vina Grof od muskat krokana vinarije Fleur D’Oranger i sipajući nam u čaše da ga probamo u podrumu Glavaševe kuće, zavičajnog muzeja Novog Bečeja.

Mogli smo da posvedočimo da ga odlikuje intenzivni miris muskata i tropskog voća sa specifičnim, blago gorkim završetkom koji podseća na pečeni orah (krokan). Ako se pitate uz koju hranu piti ovo vino može se reći da ono može biti i aperitiv i dižestiv. Lepo se slaže sa sirevima poput gorgonzole i sireva sa plavim plesnima. Dobro ide i uz začinjena jela jer njegova slatkasta aroma može da ublaži ljutinu. Mnogi će ga preporučiti uz paštetu od guščije džigerice na kojoj se nađe neki voćni dodatak kao što su maline ili ribizle. Naravno slaže se dobro i uz deserte koji sadrže orahe ili bademe, mada je odličan i uz voćne torte. Tatjana nam je sugerisala da ga probamo sa čokoladom (belom i crnom) i zaista ne samo da smo uživali u ovoj kombinaciji ukusa, nego smo se posle ove priče osetili veoma počastvovano, jer smo imali priliku da pijemo vino samo za odabrane.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje, Freepik, Pixabay, Pexels