Najviše priznanje našem vinu
Lepo dizajnirana boca vina kupuje se samo prvi put. Drugu, prodaje kvalitet vina koji je bio u prvoj. Tako nekako, kratko, aforistički bi moglo da se kaže za mladu vinariju Erdevik i objasni njen munjevit zvezdani uspeh na našoj vinskoj pozornici. U njoj se desio dvostruki glanc: ne zna se da li je bolja u izgledu ili u sadržaju. Potvrđujući to najlepše govori primer šardonea omnibus lektor 2015. Na prošlogodišnjem Dekanteru u Londonu (2020. godine), najvećoj vinskoj smotri na svetu, erdevički anonimus svrstan je među nekoliko najboljih i okićen je platinastom medaljom.
Londonsko priznanje obradovalo je sve sremske vinare i naše ljubitelje vina. Platinasta medalja, prvi put dodeljena jednom srpskom vinu, doživljava se kao konačni početak vraćanja Srema na svetsku vinsku scenu, na kojoj su njegova vina, vekovima, igrala vodeću ulogu, bila cenjena i tražena.
Još u 14. veku, sačuvani stari zapisi govore, da je ugarski dvor za vreme kralja Nađ Lajoša I (Ludvig Veliki) iz anžujske dinastije „naročito dobro vino“ dobijao iz Srema. A bibliotekar ugarskog kralja Matije Korvina (XV vek) Đeloti piše da je sremsko, odnosno karlovačko vino tako dobro, da bi se isto ili njemu slično u celoj zemlji teško našlo. U XVI veku, vina iz Srema stižu na šire evropsko, naročito češko i poljsko tržište. U to vreme ona već imaju i statusni simbol, o čemu najlepše govore stihovi Janka Kohanovskog, poljskog pesnika, koji u jednoj svojoj pesmi peva kako njegova kuća „ne zna za ljutu sirotinju, iako u njegovom podrumu ne stoje sremska vina“.
Poslednjih decenija, nažalost, na evropskoj vinskoj mapi Srema više nema: o njemu i njegovim vinima nigde ni pomena. Svrstana su jedino u rubrike bezimenih. Rezultat je naše nakaradne i bezumne politike proizvodnje grožđa i vina. Ali, nećemo sad o tome. Spominjem je samo zato da se shvati otkud tako velika radost i opšte oduševljenje kojim je dočekan uspeh našeg omnibus lektora na londonskom Dekanteru: najvećem i najpriznatijem ocenjivanju vina na svetu.
Ljubitelji vina, obradovani tom vešću pohrlili su u trgovine, ali su svugde dočekani sa „prodato, još letos“. Prave meraklije, znači, bile su brže od međunarodnog žirija, skupa svetskih vinskih eksperata. Istina, događaju je, mora se priznati, pomalo kumovala i korona: iz erdevičke vinarije omnibus lektor poslat je u London još u februaru, ali zbog virusne pandemije, ocenjivanje je, umesto u aprilu, održano tek krajem septembra.
Zahvaljujući platinastoj medalji, koju su u kovačnici vinarije Erdevik iskovali enolog Tanja Đuričić i njeni saradnici, ime Srema odjekuje na našoj planeti Zemlji. Za omnibus lektor čuli su svi najveći vinski trgovci, koji s velikom pažnjom prate i analiziraju sve što se događa na Dekanteru. Lista najbolje ocenjenih vina glavni je „savetnik“ mnogim ugostiteljima sveta pri kreiranju i sastavljanju vlastitih vinskih karti, kako bi svoje goste mogli da obraduju ponudom vina koja su dostigla svetski vrh i trenutno su aktuelna među pravim ljubiteljima i znalcima vina.
Lektor nije obični šardone kojeg ima u paleti većine naših vinarija, koji se proizvode u prokromskim sudovima i najbolja su mlada i tada ih treba i popiti. On je proizveden u hrastovim buradima, jer od svih belih vinskih sorti šardone najbolje podnosi hrast. Oko 9.000 litara, koliko ga je proizvedeno 2015. jedna trećina je fermentisala i odnegovana u bačvi veličine 3.000 litara, a dve trećine u baricima od po 500 litara. Nakon fermentacije, vino je odležalo na finom talogu deset meseci, uz povremeno mešanje (dizanje taloga), da bi svih 9.000 litara provelo u tanku dva meseca radi sljubljivanja. Usledilo je bistrenje i filtriranje pre samog flaširanja. Posle godinu dana provedenog u boci, naš platinasti šardone, pod imenom omnibus lektor krenuo je u prodaju.
Sudbina lektora zasigurno će doprineti i otrežnjenju mnogih vinara od opijenosti zadovoljstva svojim vinima. Izbirljivo i zahtevno vinsko tržište traži dobro odnegovana i dozrela vina, proizvedena uz minimalnu primenu enoloških sredstava i postupaka. Što prirodnija i zdravstveno podobnija. Vina poput lektora, koja dozrevaju polagano, u drvenim sudovima, a zatim odležavaju u bocama kako bi stekla fini i nezamenjivi buke.
Naša vina uglavnom to nemaju: uobičajenom vinifikacijom iskorišćava se samo delimični potencijal koji sorta i Fruška gora nude. Ona na tržište stižu nedovoljno odnegovana, veoma brzo nakon berbe i završetka fermentacije u sudovima od inoksa. Da bi bila stabilna u boci, najčešće plastičnoj (!), i što pre stigla do kupca, obavezno se bistre i filtriraju, uz, najčešće, pojačano sumporisanje. Svi ti postupci, zakonom su dozvoljeni i, ako se racionalno i stručno primenjuju, neškodljivi su za zdravlje potrošača. Nažalost, sve to izaziva određeni stres vina i narušava njegovu autentičnost i originalnost. Svaka operacija osiromašuje i maltretira vino i uzima mu deo duše.
Inoks će se i nadalje koristiti u vinarenju, ali se u svetu, za proizvodnju najboljih belih vina sve više koriste drvenu baurad, zvanu barici, zapremine od 225 do 600 litara. U njima ona i fermentišu i dozrevaju, na finom talogu kvasaca. Ne koristi se hladna stabilizacija i bentonit za bistrenje, a upotreba sumpora je gotovo zanemarljiva, što je posebno bitno za zdravstveno vrednovanje vina.
Svo bogatsvo aroma i ukusa koje se time stiče, žiri na londonskom Dekanteru je prepozano i pročitao u našem omnibus lektoru; platinasto priznanje koje mu je dodeljeno možemo smatrati za početak sremskog vraćanja u svetske vinske vrhove.
Petar Samardžija
Izvor: Dnevnik
Foto: printscreen Facebook, privatna arhiva