NEISPRIČANE PRIČE: Banjski turizam

Posle kovid pandemije zdravlje se ne podrazumeva. Ne samo da smo počeli mnogo više da ga cenimo, nego zdravlje negujemo brižnije i pažljivije. Više se obraća pažnja na preventivu i zato mnogi svoje slobodno vreme, ili odmore provode u nekom banjskom centru širom Srbije koja je bogata lekovitim i termalnim vodama u čiju se blagotvornost još od pamtiveka uveravaju mnogi. Današnje banje ne samo da se posvećuju onima koji su došli da pospeše lečenje nekog zdravstvenog problema, nego i onima koji su došli da se odmore i relaksiraju.

Banjski turizam u Srbiji je u sve većem uzletu, a zna se da je kraljica banjskog turizma još uvek Vrnjačka Banja. Razlog dolaska i suština banje su pre svega mineralne vode i lekovito blato, a Vrnjačka Banja ove godine slavi 1.700 godina upotrebe rimskog izvora. Upravo zato smo i otišli do štanda Specijalne bolnice Merkur na 55. Medjunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu.

– Vrnjačka Banja je pravo mestu gde gosti imaju mogućnost da se posvete sebi, da se posvete svom zdravlju, da se edukuju kako treba da žive, kako da promene svoje životne navike. Naši lekari i medicinsko osoblje, naše nemedicinsko osoblje, kao i tanjir koji je pun zdravih namirnica pripremljenih na zdrav način je deo ponude koju oni prihvataju i usvajaju te navike koje poštuju kasnije i kod kuće. To je naša zajednička pobeda: dolaskom u banju puno se uči, zdravije se živi, a to vraćanje sebi i vraćanje prirodi je osnov dobrog života – naglasila je Slađana Blagojević, direktor prodaje Specijalne bolnice Merkur iz Vrnjačke Banje.

Primer dobre prakse je svakako kompanija AD „Planinka” u čijem su sklopu Prolom, Lukovska i Kuršumlijska Banja, kao i park prirode Đavolja Varoš. Bolja putna mreža svakako je doprinela da se vreme putovanja do ovih banja u Topličkom okrugu skrati. Ali i ne samo to, nego i visok kvalitet usluge i mogućnost kombinacije boravka u ovim banjama privlači kako nove, tako i stare goste. Vaučeri za odmor u Srbiji su poslednjih godina postali veoma popularni za planiranje putovanja, a omiljene destinacije su upravo banje.

– Vaučeri Republike Srbije su veliki podsticaj i benefit za srpske turiste. Velika je pomoć što se gosti lakše odlučuju da krenu u posetu srpskim banjama. Mi smo od početka u toj akciji maksimalno učestvovali, čak je Prolom Banja bila među prva tri turistička mesta u Srbiji za koju se naši turisti odlučili da uzmu vaučer – otkrila nam je Marina Cvetković iz marketinga AD Planinke.

To nam je potvrdio i Mijajlo Minić, direktor Turističke organizacije opštine Medveđa. Najveći problem kod većine tih zanimljivih mesta je neadekvatna turistička infrastruktura i sam prilaz do lokaliteta. Mada ova opština spada među najsiromašnije u Srbiji, ipak i ovde se u poslednjih nekoliko godina menja stanje na bolje.

– Izgradnjom puta preko Radan planine spojene su opštine Medveđa i Prokuplje, odnosno Sijarinska, Prolom Banja, Lukovačka i Kuršumlijska banja. Sada naši gosti mogu da uživaju u različitim lekovitim svojstvima ovih banja. Istakao bih Sijarnsku Banju, koja je u našoj opštini, i ono što jedinstveno za nju –18 različitih mineralnih izvora koji pomažu pri lečenju različitih bolesti, potom gejzir, jedini u kontinentalnom delu Evrope – otkrio nam je Mijajlo Minić, direktor TO opštine Medveđa.

Turistički poslenici znaju da je savremeni turista izbirljiv jer kada dođe da uživa u termo-mineralnim vodama srpskih banja on želi da vidi i doživi još nešto.

– Opštna Kuršumlija je jedina opština koja u svom sastavu ima čak tri banje: Lukovsku, Prolom i Kuršumlijsku. Potrudili smo se da svima od 7-77 godina, koji ovde dolaze radi lečenja i oporavka ili odmora, bude prijatno. Za sve goste koji nam dođu imamo odličnu turističku ponudu. Ono što je zanimljivo, mada su banje blizu, one se potpuno razlikuju – tako da smo u prilici da ponudimo za svakog po nešto. Osim toga organizujemo izlete: posetu drugim banjama, neoltskom naselju Pločnik i naravno izlet do čuda prirode Đavolje Varoši – rekao nam je Marko Gašić, direktor marketinga AD „Planinka“.

Primetili smo da se dosta radi na proširivanju turističke ponude i da se više stavlja akcenat na ono što je lokalno, bilo da je u pitanju hrana ili znamenitosti.

– Kada se nađete u Sijarinskoj Banji možete otići do spomenika prirode Mrkonjski vis, Ćorovog vodopada, Radan plarine, koja je park prirode – upućuje nas Mijajlo Minić iz Medveđe.

U Vojvodini, na Fruškoj Gori je počela da prednjači banja Vrdnik, koja se uveliko i ubrzano razvija, nadamo se pametno. Prednjači hotel „Fruške terme” koji ima veliki kompleks spa i velnesa na čak 12 hiljada kvadratnih metara. Naime, ono što ih izdvaja u odnosu na druge su devet bazena u kojima je termalna voda, osim toga parno kupatilo, slana soba, više vrsta sauna i odvojenih relaks zona...

– U avgustu mesecu banja Vrdnik je po broju poseta stranih turista postala prva banja u Srbiji, prestigli smo u tome čak i kraljicu banjskog turizma Vrnjačku Banju – pohvalio nam se Tihomir Stojkov, predsednik opštine Irig.

Trebalo bi istaći da se na Fruškoj Gori nalazi 18 manastira, a da se čak osam nalazi u opštini Irig. Manastir Ravanica je u samom centru Vrdnika. Fruška gora je poznata i po dobrim vinima, pa se poseta vinarijama nudi svim vinofilima. Upućuju se na brojna izletišta i jezera kojima je Vrdnik okružen.

Tako je na Fruškoj Gori… A koliko se ulaže u ostale banje u Vojvodini?

Malo je poznato da je nekada voda u Palićkom jezeru bila slana i da se iz njega vadila so. Daleke 1780. godine mesni lekar je ukazao da voda iz jezera može da bude i lekovita baš zbog visokog procenta soli. To lekovito dejstvo jezerske vode i blata pominje se i 1823. godine, a nakon dvadesetak godina na Paliću je izgrađeno Toplo kupatilo. Posle toga građeni su prvi hoteli, apartmani i letnjikovci… Danas se zna da varoš na severu Bačke leži na termo-mineralnoj žili kao i susedne banje u Mađarskoj logično je bilo da se na obali Palićkog jezera izgradi akva-park.

Dugo smo ga iščekivali, gradio se kao Skadar na Bojani, a kada je konačno bio gotov i kada smo ga posetili bili smo prilično razočarani kada smo videli koliko malo ima vodenih površina i da je samo u jednom bazenu termo-mineralna voda. Na sve strane su stajala upozorenja da je pod klizav kao da ne postoje podne pločice koje su baš za tu namenu. Možda ovakve primedbe ne bi bile primerene da je u pitanju neki stari objekat, ali ovaj akva-park je završen prošle godine i u njega su uložena značajna sredstva! Ako se pitate da li može da konkuriše mađarskim banjama u komšiluku – naš odgovor je ne, a možda baš tako i treba da bude. Ko zna? – No to je tema za neku, drugu, još neispričanu priču.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Mariniranje, Mihailo Berček