Šansa koja još uvek postoji
– Godinama slušamo kako je turizam naša razvojna šansa. Nismo je iskoristili, pa na sreću ona još uvek postoji – reči su poznatog novinara Đorđa Mihajlovića, urednika emisije „Turistička prizma“ i predsednika Udruženja novinara i pisaca u turizmu FIJET-Srbija.
Svedoci smo da Srbija traži svoje mesto pod turističkim suncem, ali koliko je u tome uspešna i koliko spremna tema je za dužu diskusiju.
– Receptivni turizam na prostoru Srbije je bio zaista u povoju pre raspada Jugoslavije. Ovim vidom turizma mnogo su se više bavile kolege iz nekih drugih republika. Prosto, Srbija nije bila zanimljiva destinacija, niti se razvijala u tom smislu. Tek krajem osamdesetih godina sa pojavom Koponika počinjemo u Srbiji da pričamo o turizmu. Dvehiljaditih su počele da stižu grupe stranaca koje se nam dovodile kolege iz Hrvatske, Slovenije ili iz Makedonije, ali eto, mi još uvek ne... I dan-danas je situacija upravo takva – bio je jasan Aleksandar Seničić, direktor Asocijacije nacionalnih agencija YUTA.
Najveći broj stranih turista dolazi iz zemalja iz okruženja i dolaze upravo preko tih velikih tur-operatora koji su iskoristili šansu da početkom novog milenijuma uđu na kinesko i američko tržište. Sad imamo velike tur-operatore iz Albanije, Crne Gore, Slovenije i Hrvatske koji dovode grupe na kružno putovanje, pa uključuju i Srbiju.
– Dobra stvar je da se poslednjih desetak godina javlja svest kod određenog broja agencija da treba da se bave receptivnim turizmom. Mi imamo relativno dobru ponudu delimičnih usluga koje daju pojedinci na određenim destinacijama, ali još uvek to nije sveobuhvatni turistički proizvod – bio je iskren Seničić.
Želimo da nam stranci dolaze i ostavljaju svoj novac ovde, a da li imamo ciljnu grupu koju želimo da privučemo? Butan je da bi sprečio prekomerni turizam uveo taksu za turiste od 200 dolara po danu, Venecija, kao i mnogi veoma posećeni gradovi Mediterana, takođe taksama želi da se zaštiti. Ali mi smo daleko od tih problema, više se bavimo kako privući turiste i kako se izboriti s negativnim imidžom koji Srbiju prati od raspada Jugoslavije? Da li umemo da ponudimo ono što imamo na pravi način pitanja su koja traže odgovore.
– Za turiste iz Zapadnog sveta ili turiste iz Azije Srbija je zemlja koja ima negativan predznak u svom imidžu poslednjih tridesetak godina. Po meni kada neko kaže „bio sam u Srbiji i tamo je zaista fantastično” treba da bude naš glavni proizvod. Dobar marketing i tu negativnu sliku koja realno postoji u svetu može da iskoristi. Navešću vam primer troje Švajcaraca koji su bili ovde na nekoliko dana i bili su oduševljeni, pa su to podelili s prijateljima i već sledeće nedelje došlo je pet grupa od troje četvoro u Srbiju. Hajde da iskoristimo to da spojimo znanje, marketing i dobro odmeren proizvod i da tako izađemo na svetsko tržište, a ne da svako gura svoje – ukazuje nam Mirko Levajac iz turističke agencije Rubicon travel.
– Ruskim turistima se sviđa opuštena srpska atmosfera. Za razliku od mnogih drugih zemalja, Srbi su otvoreni prema Rusima i mi to veoma cenimo. Ovde je lagani stil života, nema trke, jurnjave... Naglasila bih da u srpskom jeziku postoji reč uživanje kojoj je koren život i čije je značenje radost življenja, a da u ruskom takve reči nema – otkrila nam je ruska novinarka Svetlana Ivanova.
Mi se ponosimo dobrom hranom i našom gastronomskom ponudom. Smatramo da je bogata, ali prema rečima Svetlane Ivanove ruski turisti smatraju da je ona daleko od toga i da meniji po restoranima ne nude baš tako raznovrsnu hranu. Činjenica je da poslednjih dvadesetak godina Rusi mnogo više putuju pa su postali izbirljiviji i zahtevniji turisti. Dobro je i to da se zna. Ipak, sve što bi moglo da nam se zameri, prema Svetlaninim rečima, kompenzuje srpski duh. Rusi ovaj srpski način življenja vezuju za reč polako, koja je sinonim za opušten i ispunjen život.
– Ono što je strancima u Srbiji interesanto je sukob civilazacija, neko bi rekao i spoj Istoka i Zapada. Želeo bih da se to interpretira na dobar način, ta naša različitost regiona, multinacionalnost, multikonfesionalnost… Voleo bih da kažemo da je šljiva naš proizvod i da oko nje gradimo priču: gastronomsku, enološku i svaku drugu. Ali nije. Država bi trebalo da drži ključ u svojim rukama, ugledajmo se samo naše susede Mađare koji neverovatno mnogo ulažu u turizam. Mislim da bi naša država trebalo da da okvir, smernice, da bi se te kockice spojile i napravile jedan fantastičan mozaik sa slikom Srbije – smatra Mirko Levajac.
Turizam je jedan veliki mehanizam gde bi svaki točkić trebalo da prati ostale, da ide istom brzinom. Naš sagovornik Mirko Levajac ukazuje da bi država trebalo da obezbedi tu vrstu okruženja, jer mi imamo dobre stručnjake u oblasti turizma kako praktičare tako i one koji se bave teorijom. Smatra da bi trebalo da se napravi sveopšti skup stručnjaka iz turizma (FORTIS – Forum turističke industrije Srbije) da bi se svi povezali u jedinstven sistem. Sličnih je ideja i Aleksandar Seničić.
– Ono što nas čeka u narednom periodu jeste da budemo spremni da se pojavimo na svim tim platformama koje omogoćavaju veliki broj individualnih putnika. S druge strane, moramo da budemo pametni da i mi napravimo jednu nacionalnu platformu koja će na pravi način predstaviti sve ono što Srbija može da ponudi. Moramo se potruditi da iznedrimo jednog tur-operatera, pravog receptivnog tur-operatera. To je teško bez pomoći države i bez ozbiljne investicije – naglasio je Seničić (YUTA).
Svi naši sagovornici se slažu da naše turističke poslenike očekuje ozbiljan posao. Mediji mogu da im pomognu u tome jer turizam su priče, a kod nas je mnogo neispričanih priča!
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje
