PROF. DR SLAĐANA JOVIĆ

– U Srbiji je na snazi vanredno stanje kako bi se sprečilo naglo širenje virusa COVID-19 među stanovništvom. Reakcije na ovakvu situaciju su različite i zavise u velikoj meri od individualne strukture ličnosti. Mnogi u ovim izmenjenim životnim okolnostima osećaju strah i napetost. To su sasvim razumljive, prirodne reakcije na izmenjene uslove i stresne situacije kojima smo svi izloženi i ne podrazumevaju, automatski, psihičko oboljevanje – objasnila nam je prof. dr Slađana Jović, koja na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu studentima predaje teme koje se odnose na vanredne situacije i zdravlje. Radila je i kao profesor 24 godine na Medicinskom fakultetu u Nišu i doktorirala iz oblasti preventivne medicine.

• Šta sve može biti odgovor na stres?

– Neki postaju uplašeni, veoma uznemireni, povučeni, gube volju za bilo kakvim aktivnostima ili radom, gube apetit, dolazi do remećenja sna, pojave noćnih mora, poremećaja mišljenja i komunikacije. Druge osobe mogu reagovati povišenom agresivnošću, neuobičajenim ponašanjem ili ispoljavanjem nepotrebne i preterane hrabrosti, čime se zapravo samo odbija suočavanje s realnošću i smanjuje mogućnost da se opasnost izbegne. Ovo je često i način ponašanja osoba koje inače imaju problem sa autoritetima, pa odbijajući da poštuju preporuke stručnjaka, imaju iluziju da su slobodni od bilo kakvog autoriteta i nametanja tuđe volje.

• Niko ne može da predvidi koliko će ovo vanredno stanje trajati. Kako izgleda život u uslovima produženog stresa?

– Kod produženog dejstva stresnih faktora, mnogi poremećaji prestaju da budu samo funkcionalni i mogu se manifestovati i na telesnoj ravni. To se pre svega odnosi na povišen krvni pritisak, poremećaje u radu srca, sve do angine pektoris i infarkta miokarda, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, pogoršanja šećerne bolesti i mnogih drugih endokrinih bolesti.

• Da li postoje mogućnost da se sve ove moguće bolesti preduprede?

– Postoje određena pravila ponašanja koja su potvrđena u praksi i mogu nam pomoći da se efikasno suprotstavimo stresu u vanrednim uslovima. Naš najvažniji zadatak u ovoj situaciji je najpre sačuvati svoj život, psihičko i fizičko zdravlje, kako svoje, tako i nama bliskih osoba i članova porodice.

Prvo pravilo bi bilo da budete aktivni i da planirate dnevne obaveze - dobro obavljen posao na radnom mestu, ukoliko radite u ovom periodu, kao i uobičajeni dnevni, kućni poslovi, olakšavaju napetost i stvaraju zadovoljstvo postignutim rezultatima. Proces mišljenja ne trpi vakuum. Ukoliko ne organizujemo svoj dan i ne angažujemo se razmišljanjem o poslovima koje treba obaviti, u mislima se možemo vratiti neprijatnim sadržajima, što vodi povećanju straha ili depresivnog raspoloženja.

• Svi imamo izraženu potrebu za socijalnim kontaktima, a baš je to ono što bi trebalo da izbegavamo. Kako da se time nosimo?

– Družite se i ostvarujte kontakte na način koji je moguć – putem telefona i društvenih mreža. Sve poteškoće se lakše podnose kada čovek ima osećaj da pripada grupi koja ga podržava, gde su osobe koje su nam drage i bliske. Veoma je važno podeliti svoje probleme sa ostalim ljudima, kroz razgovor, jer su te brige česte i u velikoj meri zajedničke ili slične. Ovakvo ponašanje je mnogo bolje nego izolovati se, biti sam i prepustiti se narastanju straha i panike. Preporučljivo bi bilo da se izbegava druženje sa osobama koje previše dramatizuju događaje i mogu negativno delovati na ostale u grupi. Njima treba dobronamerno predložiti da se obrate za stručnu pomoć, na neki od brojeva koji su dostupni javnosti.

• Obično lekari protiv depresije savetuju šetnje, izlaganje suncu, fizičku aktivnost. Šta raditi kada su nam te mogućnosti sužene?

– Tačno je da je fizička aktivnost vrlo delotvorna u smanjivanju posledica stresa, za razliku od pasivnosti, dugotrajnog sedenja i ležanja. Blagotvorno deluje gimnastika, razgibavanje, istezanje kao i aktivnosti u kući. Pojedina istraživanja čak potvrđuju da fizička aktivnost doprinosi i u lečenju depresivnih stanja. Ostajanje kod kuće ne znači i pasivnost. Može da se vežba na terasi ili pored otvorenog prozora. Zasadite biljke o kojima ćete se brinuti, zalivajte ih i negujte. U periodu od 10 do 15 sati dovoljno je da provedete otkrivenih ruku dvadesetak minuta na suncu da biste upili dnevnu dozu za stvaranje vitamina D.

• Za dobro zdravlje i jak imunitet važna je i pravilna ishrana. Šta vi preporučujete?

– Potrudite se da na vašem jelovniku bude dosta povrća i voća, od toga jedan deo obavezno u sirovom stanju. Unesite bar litar čiste vode dnevno. Koristite po mogućstvu integralni hleb i cela zrna žitarica. Mleko i mlečni proizvodi, pečurke, proizvodi od soje i nekoliko jaja tokom nedelje mogu uspešno dopuniti, ili čak i zameniti meso. Po mogućstvu birajte meso sa manje masnoće kao što je riba ili piletina. Ne treba preterivati sa crnom kafom, odnosno ne piti više od dve šoljice na dan. Izbegavajte rastvorene, zašećerene i gazirane napitke, kao i preterani unos životinjskih masti i mesne prerađevine, jer su pune masnoće, soli i aditiva.

Hranu podelite u pet obroka (tri glavna i dve užine) i jedite samo onda kada zaista osećate glad, a ne iz navike. Jedite svesno pažljivo žvaćući hranu. Ne treba jesti dok gledate televiziju ili dok čitate. Takođe ne treba jesti kada smo premoreni, niti kada smo ljuti, ili je nama ovladalo neko drugo neprijatno osećanje.

• Koliko je bitno da naučimo i da se opustimo?

– Mnogobrojni relaksacioni programi imaju za cilj da nas nauče da sami, svojom voljom, opustimo mišiće tela, od kojih su mnogi neprekidno u stanju jake napetosti. Mišićna relaksacija ne zahteva specijalne uslove za izvođenje, pa se može primeniti gotovo u svakoj situaciji. Potpunu relaksaciju mišića prati i smireno i duboko disanje, a samim tim i naše misli postaju smirene. Isto tako, važna je i masaža, kao i samomasaža, pogotovo bočnih pregibača vrata i leđa (gde se često povišena napetost i stres lokalizuju), ili samo stopala i šaka ako je to jedino što smo u stanju da uradimo. Važno je da znate da koliko god da su sadašnji događaji i okolnosti neprijatni i teški, i tome će doći kraj. Treba i tokom teškog životnog perioda sačuvati svoje zdravlje i životnu energiju, da bi, kada vanredno stanje prođe mogli da gradimo bolji život za sve nas.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva S.J., Photo by Form and Scott Broome on Unsplash, Pixabay, Pexels