Propadanje pamćenja, mišlјenja, shvatanja
Starost je lepa ako je čovek zdrav, ali ako nije, može biti teška. Za zaboravnost koja je često pratilac ovog doba kruži pošalica da je to bolest koja ne boli, a svaki čas se sazna nešto novo. Međutim, u stvarnom životu i nije baš tako zabavno – nije lako živeti s demencijom ni samoj osobi, ali ni njenoj porodici. Suština je da ovakve vrste bolesti nisu samo medicinski problem, nego, često postaju i socijalni – upravo zato razgovaramo sa specijalistom psihijatrije dr Nevenom Terzić Malenčić, lekarkom koja radi u Domu zdravlјa „Novi Sad”.
• Koliko su ove bolesti zastuplјene kod nas i da li je to posledica dužeg životnog veka?
– Prema podacima SZO (Svetske zdravstvene organizacije), od Alchajmerove bolesti u svetu danas boluje preko 36 miliona lјudi, a kod bar polovine od ovog broja bolest još nije dijagnostikovana. U Srbiji ne postoje pouzdani podaci o broju obolelih od demencije, ali se procenjuje da ima oko 160 hilјada onih koji boluju od ove bolesti sa tendencijom porasta u budućnosti. Još toliki broj je članova porodice i negovatelјa koji brinu o obolelima i koji su uklјučeni u borbu i probleme koje nosi demencija.
Jedna od klјučnih činjenica koje objašanjavaju ogroman porast obolelih od demencije u svetu danas jeste svakako produženje životnog veka, ali razvoj dijagnostičkih postupaka koji omogućavaju relativno brzo i precizno postavlјanje dijagnoze za ovu grupu bolesti.
• Koji su prvi simptomi demencije, odnosno kako je razlikovati od zaboravnosti i rasejanosti?
– Kad bolest krene, prve promene se odnose na postepno propadanje: pamćenja, mišlјenja, ponašanja i na kraju funkcionisanja. Veliki izazov za svakog lekara-kliničara je razlikovati normalno starenje i zaboravlјanje, od demencije (naročito ranih faza bolesti). Kod normalnog starenja nema značajnog pogoršavanja zaboravnosti tokom vremena, očuvano je razumevanje i shvatanje, i ono što je klјučna razlika u odnosu na demencije, ne postoji značajniji poremećaj svakodnevnog života i brige i sebi.
Za razliku od normalnog starenja, kod demencije se zaboravnost vremenom pogoršava, postepeno se gubi sposobnost shvatanja i razumevanja pisanih i verbalnih upustava. Na kraju gubitak pamćenja sve više ometa svakodnevni život (organizovanje, kupovina, vođenje domaćinstva) i osoba postepeno postaje nesposobna za samostalni život (kretanje, oblačenje, održavanje higijene..).
• Da li ima više vrsta demencija i kako se one prepoznaju?
– Prepoznaju se u odnosu na uzrok, koji se odnosi na širok dijapazon hroničnih i moždanih bolesti i stanja, postoji više vrsta demencija, ali se zna da 60-70 odsto svih dijagnostikovanih demencija pripada Alchajmerovoj demenciji (dokazuje se karakterističnim mikroskopskim promenama na nivou moždanih ćelija).
• Koji je uzrok Alchajmerove bolesti?
– Alchajmerova bolest je hronična, napredujuća bolest mozga, koja dovodi do njegovog laganog propadanja. Za sada se ne zna uzrok Alchajmerove bolesti, ali definisani su faktori koji povećavaju rizik od obolјevanja: genetika, hronične bolesti, moždana obolјenja, povrede glave, životni stil i starenje gde godine života predstavlјaju najveći faktor rizika (starost preko 65 godina).
• Kakvi su simptomi ove vrste demencije?
– Ljudi sa Alchajmerovom bolešću razvijaju uznemiravajuće promene u pamćenju, mišlјenju, ponašanju i funkcionisanju, koje se vremenom pogoršavaju. Ove promene počinju da remete svakodnevi život i postepno smanjuju nezavisnost osobe, sve dok ona konačno ne postane u potpunosti zavisna od drugih. Uobičajni početak je posle 65 godine života, ali se može ispolјiti i ranije (čak i pre 50 godine života).
• Da li se može izlečiti?
– Na žalost, izlečenje Alchamerove bolesti je, za sada, nemoguće. Antidementi – lekovi koji danas postoje samo usporavaju dalјe propadanje mozga, ali mogu da stabilizuju stanje. Zbog velike cene ovih lekova postoji problem pristupačnosti, naime u Srbiji samo oko 4 procenta dijagnostikovanih pacijenata uzima adekvatnu terapiju! Od drugih lekova, daje se simptomatska terapija za kontrolu nemira, agitacije (potreba da izlaze, tumaraju po kući, nešto traže...), agresivnosti, halucinacija.
• Da li postoji preventiva?
– Glavna prevencija, kao aktivnost svakog od nas je očuvanje zdravog srca, fizička aktivnost, vežbe za mozak, zatim rano prepoznavanje bolesti (kojim se postiže efikasnije dejstvo terapije i odlaganje nagle progresije bolesti).
• Na koji način se pomaže osobama koje imaju ovaj problem?
– U okviru sistema zdravstvene pomoći i podrške, kad se javi sumnja na postojanje Alchajmerove bolesti, pacijenti se prvo javlјaju svojim izabranim lekarima opšte medicine koji ih dalјe upućuju specijalistima koji se bave ovom patologijom. U Domu zdravlјa „Novi Sad” to su psihijatri i neurolozi. Nažalost, javlјanje psihijatrima obično se dešava u odmakloj fazi bolesti kad već postoje grublјi ispadi u ponašanju: nemir, agresija, halucinacije i sumanute ideje. Pored lekara, tu su patronažne medicinske sestre terenskih službi primarne zdravstvene zaštite i gerontoloških centara koje su uklјučene u negu starih lica. Drugim rečima, veliki deo pomoći za demencije je nefarmakološki, odnosi se na socijalno zbrinjavanje koje, kod nas, mahom ostaje briga negovatelјa i porodice, što je zahtevna i iscrplјujuća uloga i predstavlјa ogroman emocionalni, fizički i finansijski teret. Ispitivanja su pokazala da 85 odsto negovatelјa ima znakove anksioznosti i depresije, a od toga 30-50 procenata pokazuje kliničku sliku depresivnog poremećaja i uzima antidepresive.
• Kako se tretiraju ovi pacijenti, da li imaju pravo na tuđu negu?
– Pravo socijalne zaštite za obolele odnosi se na dodatak za tuđu negu i pomoć, ali samo mali procenat obolelih uspeva da ovo pravo ostvari, jer su kriterijumi za dobijanje visoko postavlјeni (samo težak stepen demencije). Kad bolest uznapreduje i kad više ne preostane nijedna druga opcija (obično nakon pada, povrede, preloma..), kreće potraga za smeštaj u dom.
• Da li postoje domovi kod nas za osobe sa ovakvom bolešću?
– Gerontološki centar Novi Sad, sem jednog dela Doma u Futogu, ne prima pacijente koji boluju od demencije, jer su to ustanove otvorenog tipa, pa su porodicama dostupni jedino privatni domovi za stare, koji su opet zbog visoke cene nedostižni velikom broju obolelih od demencija.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: privatna arhiva dr N. T. M., Freepik, Pixabay
