Nismo slabi ako zatražimo pomoć, naprotiv
Odlazak kod psihologa, psihijatra ili psihoterapeuta je konačno prestao da bude stigmatizovan i ljudi koji traže ovu pomoć ne smatraju da su ludi, nego shvataju da imaju izazov ili teškoću da reše neki svoj emotivni ili životni problem i zato se i obraćaju nekome ko je stručan. U međuvremenu su se pojavile brojne vrste psihoterapija, pa se mi, obični ljudi, zapitamo šta je to što nam najefikasnije može pomoći. Zato smo otišli u Psihonova centar i obratili se psihologu Jeleni Vujačić, koja u svojoj terapijskoj praksi barata raznim tehnikama: od psihoterapije, sistemske porodične terapije, Bahovih cvetnih esencija, NLP-a, hipnoterapije, do regresoterapije i konstelacija…
• Kako ste se opredeljivali za određene terapijske tehnike?
– Spadam u bića koja prate unutrašnji impuls i inspiraciju i pratim šta je ono što mi život donosi kroz lična iskustva. Pre oko 25 godina sam i sama imala napade panike zbog gubitka drage osobe. Ovo vrlo intenzivno i neprijatno iskustvo su mi u potpunosti rešile Bahove cvetne esencije i kako je to iskustvo, u pozitivnom smislu, bilo veliko i značajno za mene, odlučila sam da se edukujem u korišćenju i primeni Bahovih cvetnih kapi za isceljenje i balansiranje naših emotivnih i unutrašnjih stanja, kako bih i drugima pomogla... Ova tehnika je prva terapijska tehnika koju sam izučila i savladala i nakon nje još mnoge, kroz period od 25 godina ličnog i profesionalnog rasta i usavršavanja. Svaki put kada sam naišla na tehniku koja je meni puno značila i pomogla, završila bih i edukaciju, kako bih je koristila u svom terapijskom radu. Sa druge strane, bilo je i onih tehnika koje su mi se činile na prvi pogled korisne i zanimljive i koje sam takođe izučavala, ali nisu dugo ostajale u mojoj terapijskoj praksi. Baš ono što je meni najviše pomoglo u spoznaji, isceljenju i ličnom rastu, bilo je od pomoći i drugima.
• Kako odlučujete koja je ta tehnika koja može vašem klijentu da donese najviše dobrobiti?
– Procenjujem ne samo problem na kome treba raditi, nego i samu strukturu i biće klijenta, kakvi su mu mehanizmi odbrane, koncepti i pogledi na svet… Tek onda predložim koja bi kombinacija rada dala nabolje i najbrže rezultate. Uvek se vodim time da klijentu pomognem na što brži, što dublji i što efikasiniji način, a sa druge strane ostavljam klijentima potpunu slobodu da oni, u skladu sa svojim željama i afinitetima biraju kada, šta i koliko žele da radimo. U mom terapijskom radu ne postoji utvrđeni sistem rada koji namećem klijentima, nego predložim, na osnovu onog što vidim i osetim pa puštam klijenta da on bira dinamiku i specifične tehnike rada u skladu sa svojim željama, potrebama i inspiracijom. U svakom slučaju, klijentima objasnim šta koja terapijska tehnika konkretno radi, kako može da pomogne i koje rezultate daje, vezano za konkretnu temu na kojoj klijent želi da radi i tako dogovaramo dalje terapijske korake.
• Da li ima razlike između muškaraca i žena u pogledu traženja pomoći?
– Postoji donekle još uvek uvreženo kulturološko uverenje, češće kod muškaraca nego kod žena, da, ukoliko se ide kod psihologa ili psihoterapeuta, to znači „da sam slab/a, jer ne mogu sam/a da rešim problem”. Stigma vezana za odlazak kod psihoterapeuta jeste, u velikoj meri prevaziđena u svesti ljudi. Međutim, neretko čujem da bliža okolina, osobu za psihološkom ili emotivnom poteškoćom savetuje, naravno u najboljoj nameri, da budu snažni, jaki, da mogu sami sve da prevaziđu samo ako tako odluče i da je „sve to samo u njihovoj glavi”…
• Ljudi to kažu iz najbolje namere…
– Mada iza ovakvih poruka stoji najbolja namera, suštinski su ove poruke veoma štetne i često prolongiraju psihološku ili emotivnu patnju i trpljenje kod klijenta, jer se problem ne rešava, potencijalno može i da se pogorša, a klijent može još dodatno loše da se oseća zbog nemoći ili neuspeha da samostalno reši problem. Slično bi bilo kada bismo mislili da smo slabi ili nemoćni što ne možemo sami da popravimo karijes ili rešimo bilo koji zdravstveni problem. Psihička snaga se ne ogleda u tome da li ćemo mi uspeti sami da rešimo problem, već da blagovremeno prepoznamo i osvestimo da smo izvesno vreme u nekom stanju emotivnog ili psihološkog trpljenja i da za rešenje te situacije potražimo adekvatnu pomoć i podršku; ili u situacijama kada želimo da povećamo kvalitet svog doživljaja sebe, drugih ili konkretnih situacija, kako bi što lakše, brže i kvalitetnije rešili unutrašnje izazove.
• Kako prepoznati kada je potrebna pomoć?
– Svi smo puno puta doživeli iskustvo da smo snagom volje ili odluke želeli da promenimo neko naše osećanje, ponašanje ili reagovanje u određenim situacijama ili sa određenim ljudima i često to nismo uspevali, ili bi ta promena bila kratkog veka, pa bi se često, relativno brzo vratili na stare obrasce ponašanja…Te situacije znače da je konkretan doživljaj i ponašanje uzrokovano sadržajima iz dubljih, podsvesnih nivoa psihe i zato često ne uspevamo, samo uz pomoć želje ili odluke, da zaista i promenimo neki naš obrazac reagovanja. Kada se nađemo u takvim situacijama, jako je korisno i dobro imati nekoga ko je neutralan i stručan i ko raspolaže znanjem, iskustvom i konkretnim alatima i terapijskim tehnikama, koje mogu da pomognu. Otići kod psihologa nije znak slabosti, naprotiv, to je čin psihičke snage i zrelog sagledavanja sebe i konkretne situacije, jer je potrebna snaga i da se suočimo sa ličnim „slabostima” i neisceljenim temama, da se otvorimo nepoznatoj osobi, da budemo ranjivi i iskreno pričamo o našim najdubljim i najosetljivijim iskustvima i doživljajima. Da imamo poverenje i da dopustimo sebi da nam neko stručan pomogne i da nas nežno vodi kroz terapijski proces, kroz koji kao ličnosti rastemo i isceljujemo sve što je potrebno i važno za nas.
• Osim kada imamo neku muku pa to rešavamo psihoterapijom, da li psihoterapeut može da nam pomogne i da postanemo bolja verzija sebe?
– Najčešće se klijenti obraćaju psihoterapeutu, kada imaju neki konkretan problem, akutnu psihičku ili emotivnu tegobu ili izazov i često i kada je tegoba postala intenzivna ili traje već duže vreme. Sa druge strane, ima i ljudi koji dolaze kod psihoterapeuta da bi se razvijali kao ličnost i kako bi nastavili da neguju svoje unutrašnje biće, u cilju da postanu sve bolja i kvalitetnija verzija sebe, što je zaista sjajno i veoma pohvalno. (nastaviće se)
Marina Jablanov Stojanović
Foto: privatna arhiva, Freepik, Pexels, Pixabay, Mariniranje