Negovanje suptilnijih nivoa našeg bića
– Najčešće se klijenti obraćaju psihoterapeutu, kada imaju neki konkretan problem, akutnu psihičku ili emotivnu tegobu ili izazov i često i kada je tegoba postala intenzivna ili traje već duže vreme. Sa druge strane, ima i ljudi koji dolaze kod psihoterapeuta da bi se razvijali kao ličnost i kako bi nastavili da neguju svoje unutrašnje biće, u cilju da postanu sve bolja i kvalitetnija verzija sebe, što je zaista sjajno i veoma pohvalno. Da se razumemo, svi mi imamo određene probleme i izazove, emocionalne povrede ili neisceljena iskustva. Zato je dobro blagovremeno osvešćivati i procesuirati delove svojih iskustava i doživljaja, dok se ona vremenom ne iskomplikuju, potisnu ili poprime neki teži oblik – upućuje nas psiholog i psihoterapeut Jelena Vujačić, koja se u svom terapeutskom radu služi brojnim tehnikama.
• Kako postati najbolja verzija sebe?
– Kroz rad sa psihoterapeutom i sa ciljem da negujemo i kultivišemo svoj unutrašnji prostor i emocije i radimo na povećanju kvaliteta svog života, je super lepo i veoma važno za svakoga od nas. Možemo i slikovito da predstavimo unutrašnji svet, kao da svako od nas ima svoju kućicu i svoju baštu, koje predstavljaju našu ličnost, naše unutrašnje biće, naše misli i emocije. Zaista smatram da je najvažnije za svakoga od nas, da pažljivo negujemo tu svoju unutrašnju baštu, unutrašnji prostor, kao naravno i naše fizičko telo. Koliko se unutar sebe osećamo dobro, pročišćeno, svetlo, radosno i mirno – toliko će i čitav naš život da dobija iste te kvalitete.
• Mi smo učeni da održavamo ličnu higijenu, ali nas niko nije učio da održavamo mentalnu higijenu…
– Narod sa ovih podneblja je živeo vekovima u dosta teškim i izazovnim uslovima stradanja i osnovnih egzistencijalnih poteškoća, a psiha, kroz život i iskustva, uvek postavlja prioritete, na koje smo u svakom momentu fokusirani. Osnovna funkcija i prioritet naše psihe jeste, pre svega, preživljavanje. Kada smo u teškim životnim ili ratnim okolnostima, nemaštini i svim životno-ugrožavajućim situacijama, mi ćemo se svakako, pre svega, baviti temom kako da preživimo i obezbedimo sebi i najbližima osnovne egzistencijalne potrebe. Naše biće i naše psiha u takvim situacijama, neće imati prostor za bavljenje nečim što je više ili dalje od toga. Kroz istoriju i prethodne vekove je na našim prostorima i globalno, često bila dominantno prisutna tema bazičnog preživljavanja i mi, kao narod i celokupno čovečanstvo, nismo imali mnogo prostora da evoluiramo ka višim i suptilnijim nivoima spoznaje nas i postojanja uopšte. U svakom periodu postoje pojedinci i individue, čiji je razvoj svesti i bića značajno napredniji u odnosu na većinu, ali ako posmatramo kolektivni nivo svesti na svetskom nivou, još uvek postoji još puno prostora za rast i evoluciju naše svesti i nas kao bića iznimno velikih potencijala, u svakom smislu.
• Svako vreme nosi svoje breme, a zar i danas nemamo izazove?
– Naravno da i danas imamo mnogobrojne izazove, ali danas većina nas funkcioniše i živi tako da su nam osnovne egzistencijalne potrebe zadovoljene i da nismo direktno ugroženi na dnevnom nivou, kao što je to recimo bilo u srednjem veku kada zaista nije bilo izvesno da li ćete se i vratiti živi ili neozleđeni kada izađete iz kuće. Često mi kljenti kažu „kako to da mi baš sada iskrsne ovaj (psihički) problem, kada su prošle najveće teškoće i životni izazovi, kada mi je dobro u životu i kada mogu konačno da uživam?” – To se dešava zato što psiha, tek u trenucima kada smo prošli osnovne, egzistencijalne borbe i izazove, ima konačno oslobođen prostor i kapacitet da se pozabavi suptilnijim i dubljim sadržajima i nivoima, za koje ranije nije imala oslobođen prostor. Zato smo se na kolektivnom nivou ranije dominantno bavili stvarima koje će nam obezbediti osnovno preživljavanje, na to se nadovezuje i dominantno usmeravanje i fokus na zdravlje i fizičko telo, a sada polako kolektivno sazreva svest o važnosti i negovanju suptilnijih nivoa našeg bića – našim unutrašnjim, emotivnim i doživljajnim delovima bića.
• Kako se neguje naše biće?
– Pre svega je važna svest i svesnost, koja nam donosi uvide o tome šta je to što nam se dešava, šta osećamo i kako reagujemo u konkretnim situacijama. Samo mala digresija, ukoliko biste pitali lekara, pre 20-30 godina, koje psihosomatske bolesti postoje, on bi naveo čir na želucu i još jednu ili dve. Današnji lekari, koji prate najnovija naučna otkrića o povezanosti psihe ii tela, reći će vam da čak do 90 procenata fizičkih oboljenja može da ima psihološki uzrok. Psihoneuroimunologija, novija naučna disciplina, tačno objašnjava mehanizme našeg tela i kako naše emocije i unutrašnja stanja utiču na naš endokrini sistem, tj. na promene u funkcionisanja hormona, koji dalje utiču na promene funkcija i rada naših organa i celokupnog organizma… Što se nauka dalje razvija ka izučavanju sve suptilnijih nivoa funkcionisanja našeg celokupnog bića, to mi sve više izistinski postajemo svesni, koliko su naše emocije i mentalna stanja ključni faktor, koji određuje naše fizičko zdravlje i kvalitet našeg života uopšte. Dakle, pre svega je, za naše celokupno zdravlje i blagostanje, važno da negujemo našu svesnost i naše unutrašnje biće.
• Kad je pravo vreme da se počne s negom?
– Naglasila bih da negovanje psihološkog i emotivnog bića počinje još od samog začetka, dok je beba u maminom stomaku. U tom periodu razvoja, svi mi stopostotno upijamo sve misli i emocije, koje osećaju mama, tata i naša najbliža okolina, kako na svesnom tako i na podsvesnom nivou. Sva iskustva i impresije koje smo usvojili u tom najranijem periodu razvoja postaju naše najvažnije i najdublje programiranje za ovaj život i iskustva, koja ćemo živeti kroz život.
• Kolko je, prema vašem iskustvu, važno i kako beba dolazi na svet, kakav je porođaj?
– Čin porođaja je beskrajno važan, kao i najranije godine odrastanja deteta. Važno je zaista da budemo svesni kao roditelji, da neki naš trenutni bes, hir ili neraščišcen odnos sa partnerom zna zaista da napravi detetu celoživotnu temu, čak i na uzrastu kada dete ima jednu, dve ili tri godine. Roditelji misle da je dete još dovoljno malo i da se neće sećati.
• Da li to znači da sve pamtimo?
– Da, na podsvesnom nivou, mi pamtimo apsolutno sve, od dana začetka, sva iskustva koja doživljavaju naši roditelji, okolina i mi kroz njih. To je ono što se kroz regresoterapiju svakodnevno potvrđuje, kada nas, u radu sa klijentima, podsvest odvede do korena ili uzroka problema koji rešavamo. To često budu upravo iskustva i događaji iz najranijeg perioda života ili iz prenatalnog perioda. Na primer, mama je trudna, tata je često odsutan ili dođe kući pijan, mama i tata se posvađaju i beba u stomaku to doživi kao traumu, zbog činjenice da su to naša najranija iskustva i da u tom periodu sve emotivno mnogo intenzivnije doživljavamo. Otvori joj se tema, koju će potencijalno živeti kroz čitav život, ukoliko, kada odraste, ne pronađe način i tehniku, koja može ova rana iskustva efikasno da isceljuje… Sve ovo naravno ne znači da mama i tata ne treba da ispoljavaju svoje emocije ili da komuniciraju svoje probleme, ali je veoma važno da budemo svesni ovog uticaja na bebe i decu u najranijem uzrastu i da nalazimo što konstruktivnije i zdravije načine za rešavanje i prevazilaženje izazova sa kojima se svi susrećemo u različitim životnim situacijama!
Marina Jablanov Stojanović
Foto: privatna arhiva, Freepik, Pixabay, Mariniranje