Postaviti vidljivu metu i prevazići sabotaže
Kako biti uspešan je pitanje koje mnogi ljudi sebi postavljaju. Put ka uspehu uvek traži cilj, tj. prvo mora da se zna šta se želi, jer kako je još davno rekao rimski filozof i pisac Seneka „Ko ne zna u koju luku plovi nijedan mu vetar neće biti povoljan”! Zato smo upitali psihologa Maju Mandić Marković da nam objasni šta je važno u postavljanju ciljeva i kako da se bez mnogo lutanja po uzburkanom moru stigne do luke, odnosno željenog cilja.
• Šta je važno u formulisanju ciljeva?
– U formulisanju ciljeva potrebno je da budemo pozitivni, odnosno da zapišemo šta hoćemo, a ne ono što nećemo ili ne želimo. Pored toga prepoznamo šta aktivno mi možemo da radimo u pravcu njegovog postizanja, da taj cilj zavisi od našeg delovanja. Takođe je bitno da budemo svesni koji rezultat očekujemo i kako ćemo i po čemu znati da smo postigli cilj. Nakon toga sledi izrada plana akcije i zadataka koji stoje pred nama da bismo ostvarili to što želimo. I najvažnije od sveta – akcija i delovanje, korak po korak.
• Prema vašem iskustvu, koliko ljudi se ozbiljno pozabavi sobom na ovaj način i koliko to utiče na uspeh u ostvarivanju svojih ciljeva?
– Postoji izreka „Ne možeš da pogodiš metu koju ne vidiš”. Isto tako ne možemo da ostvarimo svoje želje i snove ako ih ne prepoznamo i iskreno ne formulišemo. Mnoga istraživanja potkrepljuju ideju da je veoma važno postavljati ciljeve i raditi na njihovom ostvarenju. Osobe koje postavljaju svoje ciljeve su generalno uspešnije, srećnije i organizovanije od onih koji to ne čine.
Već samo razmišljanje u pravcu željenih ciljeva nas pokreće i aktivira. Ono pojačava svesnost, u smislu da smo otvoreniji za prilike i da ćemo pre videti mogućnosti za kretanje u pravcu onog ka čemu težimo.
• Postoje i oni koji deo toga urade, ali negde na tom putu posustanu – nešto ih zablokira…
– To je sasvim normalno, uobičajeno i često u našem iskustvu. Postoje ciljevi za koje su potrebne godine i mnogo rada na različite načine i postoje ciljevi koje naizgled nije tako teško ostvariti, ali u nama iskrsavaju neke unutrašnje barijere i nejasni zastoji.
• Kako prepoznati blokadu i kako je prevazići?
– Unutrašnje i spoljašnje barijere i prepreke prirodni su deo svakog cilja. Da je lako, i da nema prepreka već bismo to uradili. Jedan deo blokada vezan je za unutrašnje sabotere. To su oni delovi naše ličnosti kojima je potrebno da budu prevaziđeni, transformišu se, odrastu ili izađu iz svoje zone konfora. Dobro je da postavimo sebi pitanje: „Šta dobijamo ovim zastojem?” ili „Šta moramo da žrtvujemo u našem sadašnjem stilu, načinu života, odnosa, da bismo stvorili cilj?” To je ono čega moramo da se odreknemo, a drži nas u sadašnjoj poziciji.
• Da li je i odugovlačenje samosabotaža?
– Odlaganje i odugovlačenje u akciji koju je potrebno izvesti je jedan od nepogrešivih znakova samosabotaže. Ponekad ono može da bude vezano i za prirodu kreativnog procesa ili usmerenje da je potrebno da ovladamo još nekim znanjima, veštinama ili ojačamo druge kapacitete koji su nam bitni za postizanje postavljenog cilja.
• Da li biste nam izdvojili nešto od toga što je važno da bismo dostigli zacrtani cilj?
– Vrlo je važno da prihvatimo sebe takve kakvi jesmo, sa svim kvalitetima koje imamo i nedostacima na kojima možemo da radimo. Mi nismo gotova tvorevina ni zacementirani kao ličnost. Dok god smo živi, mi smo umetničko delo u nastajanju i usavršavanju. Kada pogledamo sebe na taj način, sa razumevanjem i ljubavlju, postajemo svesni da smo u većini situacija u kojima smo ogorčeni, ljuti ili tužni zbog svog stava i ponašanja – uradili najbolje što smo mogli u datom trenutku. Delovali smo onako kako smo znali i umeli. Da smo znali bolje, uradili bismo bolje. Jedino važno pitanje je kako ćemo rešavati takve i slične situacije kada iskrsnu u budućnosti. Šta možemo da uradimo, naučimo, preduzmemo da u budućim okolnostima da budemo zadovoljni i čestitamo sebi na napretku.
• Koju osobinu bi trebalo da negujemo kod sebe da bismo dostigli cilj i bili uspešni?
– „Devet puta padni, deset puta ustani.” Ova japanska poslovica nam ukazuje na najvažniju osobinu za dosezanje naših željenih ostvarenja – istrajnost. To je jedina osobina koja krasi sve uspešne i ostvarene ljude bez obzira na socijalni status, imovinu, rang u društvu, obrazovanje, klasu, porodično poreklo, ličnu istoriju, godine starosti, pol, nacionalnu, religijsku ili drugu pripadnost. Ako nešto želite, nikad nemojte da odustanete od aktivnog kretanja ka tome, bez obzira kojom brzinom idete i koliko pravite pauza i stajete na odmorištima!
• Koliko je važna naša povezanost s ciljem?
– Za ciljeve je važno da budu iz srca, odnosno da su to postignuća, na koja kad pomislimo nam se zablistaju oči, zaustavi dah, a duša se obraduje. Oni ne moraju da budu sasvim realni. Bitno je da u njima postoji izazov koji nas u isto vreme ozari i od koga nam zadrhti srce.
Pravi ciljevi su oni koji nam omogućuju da poletimo, da rastemo, da ostvarujemo svoje snove i autentične potencijale. U redu je da nas i plaše. Kao što je rekao Napoleon Hil, otac psihologije uspeha „Ako nešto poželimo, sigurno imamo i kapacitet da to ostvarimo.” Drugo je pitanje da li smo spremni da platimo cenu koja je potrebna za ostvarenje.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Pixabay, Freepik
Izvor: Dnevnik