Mesto skrivenog blaga
Majdanpek nije samo varošica poznata po rudniku bakra, srebra i zlata – to je i mesto iznad Đerdapa koje u svojoj okolini krije prirodne lepote, arheološke lokalitete i svakako ga vredi posetiti. Da se nađemo u ovom kraju nije uticala vlaška magija, nego legende i lepota Rajkove pećine, koja se nalazi na samo dva kilometra od Majdanpeka. Kroz nju nas je vodio Nikola Urzikić, vodič Turističke organizacije opštine Majdanpek:
– Za Rajkovu pećinu vezane su mnogobrojne priče i legende, najčešće se pominje Rajko i sa sigurnošću ne može da se kaže da li je zaista postojao. Međutim, kako postoje Rajkova reka, Rajkove livade, Rajkova pećina, čak i Rajkovo, staro rudarsko – sve upućuje da ne samo da je postojao, nego i bio značajan za ovaj kraj. Ono sa čim ga najviše povezuju je skriveno blago. Zna se da su na ovim prostorima i u vreme otomanskog carstva vadili zlato i srebro iz rudnika i da su hajduci često presretali turske karavane, a legenda kaže da je Rajko harao ovim prostorima. Danju mehandžija, a noću ’ajduk, blago je skrivao baš u ovoj pećini. Priča kaže da se ono nalazi ispod mesta koje je obleženo znakom četiri prsta...
Rajkova pećina, je bela kalcitna pećina, kakvih nema mnogo u Srbiji. Ona je po pećinskom nakitu veoma bogata: ima i stalaktita i stalagmita, draperija i stubova u izobilјu. Sva ta čudesa je stvorila Rajkova reka koja zajedno s Paskovom čini reku Mali Pek.
– Pećinu je prvi istraživao geograf Jovan Cvijić 1892. godine, a istraživanje je nastavlјeno tek sedamdesetih godina 20. veka, pod rukovodstvom dr Radenka Lazarevića i tek tada je u potpunosti istražena. Ovo je pećina duga oko 3.600 metara, ne spada u najduže u Srbiji, ali ima najdužu stazu za posetioce. Naime, U Rajkovoj pećini imamo dva horizonta suvi i rečni deo pećine, a mi za posetioce imamo kružnu stazu dužine od 1.400 metara. Reka i dalјe utiče na promenu ove pećine i speleolozi kažu da će se u nekoj dalјoj budućnosti formirati još jedan horizont – otkrio nam Nikola Urzikić.
Ova pećina je i stanište slepih miševa, ali samo preko zime. Biolozi su pobrojali 23 vrste od 31 koliko živi na teritoriji Srbije.
– Osim tih, ne baš omilјenih sisara, ovde ima 11 vrsta insekata i u reci se mogu videti i daždevnjaci. Ono što smo primetili je pojava i mahovine na pećinskom nakitu – čim ima malo vode i svetla – eto i života! Zato se svetlo gasi čim se napusti pećina, da utiče na izgled nakita – rekao nam je Urzikić.
Prolazeći kroz pećinu nailazimo na dvorane zanimlјivih imena kao što je Koncertna i Ježeva, Kristalna, salu stećaka, Zimsku bajku, a prolazimo i pored Malih i Velikih orgulјa, Belog medveda… Divimo se pećinskom nakitu i čudima koje priroda samo može da stvori.
– Sve ove lepote je stvorio kalcit ili narodski rečeno kamenac. Kalcit je osetlјiv na temperature i zato upozoravamo posetioce da ništa ne dodiruju rukama da bio i dalјe blistavo beo, inače potamni. S druge strane, nakit u samoj pećini i dalјe raste što se može videti na stalaktitima sa kojih voda kaplјe i stalagmitima na koje te kaplјice talože kalcijum karbonat. Na osnovu alaliza vode, preko kojih se prati koliko nakit raste, znamo da je u proseku potrebno od 100 do 300 godina da se formira jedan kubni centimetar nakita! Pod svetlošću pećinski nakit svetluca – to je zato što su kristali kalcijum karbonata zaista svetlucavi, ali ukoliko bi se neki deo nakita izneo iz pećine – gubi tu osobinu. Ovde je najlepši i treba tu i da ostane!
Mada legenda o skrivnom blagu Rajkove pećine postoji – niko ga još nije našao. Čini nam se da je ova pećina i nakit u njoj u stvari to pravo bogatstvo i zaista je vredi posetiti, ali i mnoge druge lepote ovih predela. Istok Srbije je i dalјe zagonetan kraj, koji kao da čeka da dođete i da ga otkrijete.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje, wikipedia
Izvor: Radio Subotica
