Reč po reč

SIMBOLIKA JAJETA I CRVENE BOJE

two red eggs photo by pvproductions from Freepik

Znak početka i obnove života

Jaje je simbol života, njegovog početka i obnove. Stecište je životne snage i znak plodnosti. Zato ga mnogi drevni narodi vezuju za proleće kada se priroda obnavlja i kada život biljaka i životinja ulazi u novi ciklus. Kod slovenskih naroda bog Svarog spava u unutrašnjosti sunca kao dete u prozirnom jajetu (Huđec, „Predanja i mitovi Starih Slovena“).

I drugi drevni narodi su smatrali da je svet nastao iz jajeta. Prema jednoj priči hinduistički bog stvaranja Brama se pojavio iz zlatnog jajeta koje je plutalo kosmičkim vodama. Od gornje polovine tog jajeta nastalo je nebo, a od donje zemlja. U drevnom Egiptu je jaje smatrano poreklom svega i srcem četiri osnovna elementa (vazduha, vode, zemlje i vatre). Ofarbano se prinosilo bogovima plodnosti. Na prolećnu ravnodnevnicu koju su mnogi drevni narodi slavili kao početak novog životnog ciklusa Persijanci su poklanjali jaje.

Oko poznate pitalice „šta je starije jaje ili kokoška“ – stari Latini se nisu dvoumili – znali su da je to jaje! Na to nas upućuje poznata sintagma ab ovo, koja znači od početka, na samom početku...

Postoji mnogo običaja i verovanja kod Slovena gde jaje ima veoma važnu ulogu – stavljalo se u prvu brazdu prilikom sejanja žita. Kod Srba je bio običaj da se prilikom prvog oranja razbije jaje o čelo desnom volu, a potom pomeša sa semenom žita i zakopa u brazdu.

Mnogi običaji koje i danas sprovodimo vuku korene iz predhrišćanskog doba. Među njima je ostavljanje prvog obojenog jajeta na stranu do sledećeg Vaskrsa. To jaje ima (magijsku) ulogu da čuva kuću i zato se i zove – čuvarkuća. Ni običaj tucanja jajima koji se naročito zadržao kod nas u Vojvodini, ne pripada samo hrišćanstvu. To se može videti iz „Slovenske mitologije“ (Enciklopedijski rečnik, Beograd 2001.) gde su navedene ruske crkvene pouke iz XVII veka koje zabranjuju ovaj običaj, jer ne pripada hrišćanstvu. Sve ovo govori da su naši preci u želji da sačuvaju svoju dotadašnju tradiciju razne paganske običaje utapali u hrišćanstvo.

Jaje je danas jeftin i veoma dostupan izvor hranljivih materija, ali nije uvek bilo tako. Ne samo u srednjem veku, nego i kad se zagledamo dalje u istoriju, jaje je bilo retka, skupocena i cenjena namirnica i kada biste ga nekom poklanjali – to je bio zaista vredan poklon. Zato je korpa puna jaja skorašnja slika.

Postoji legenda vezana za Mariju Magdalenu, koja je došavši u Rim da propoveda Hristovo jevanđelje uspela da stigne do cara Tiberija. Naravno, za tu priliku opredelila se za skupocen poklon - korpu jaja. Car, saslušavši je, nije poverovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Priča kaže da je Marija Magdalena samo na to rekla: „Hristos vaskrse”, a sva jaja u korpi su postala crvena!

Ipak, smatra se da se prva farbana jaja u hrišćanstvu pojavljuju tek u XII veku, a kod Slovena se taj običaj počeo upražnjavati od XVI veka. Najveći srpski istraživač običaja i njihove simbolike, Veselin Čajkanović, smatra da je jaje imalo značajnu ulogu u kultu mrtvih. Pošto je jaje bilo simbol života „Lako je razumeti da će žrtva u jajima biti naročito draga mrtvima, jer jaje sadrži ono što je mrtvima najpotrebnije - život.“

Prema hrišćanskim običajima jaja se farbaju na Veliki četvrtak ili Veliku subotu zbog verovanja da se na Veliki petak ništa ne radi zbog žalosti za Isusom Hristom. Međutim, novo vreme donosi i drugačija pravila – pa se jaja farbaju i petkom. Prvo su se jaja farbala samo crvenom bojom koja se dobijala iz korena biljke broćike ili broć (lat. Rubia tinctorum), a kasnije varzilom (brazilsko crveno drvo lat. Caesalpinia brasiliensis). Crveno jaje prema običajima srpskog naroda je bilo tu da podrži život, da pomogne rađanju novog života i da ga čuva.

Verovatno se pitate otkuda danas imamo uskršnjeg zeku, a ne uskršnju koku, koja bi bila logičniji izbor. Zec je verovatno vezan za paganska verovanja gde je bio simbol plodnosti, proleća i obnove i njegov dolazak se očekivao u vreme ravnodnevnice. Pretpostavlja se da je običaj nastao u Nemačkoj gde su deca očekivala dolazak zeca na jedno takvo (kasnije uskršnje) jutro da ostavi u kapi ili šeširu jaje. Posle su počela da se prave „gnezda“ od trave da se jaje (verovatno) ne bi polupalo. Ovaj običaj su nemački doseljenici preneli u Ameriku, pa je tako uskršnji zeka postao najveći komercijali simbol ovog hrišćanskog praznika.

Posle uskršnjeg zeke na red su došla i čokoladna jaja. Smatra se da su prva ovakva jaja nastala u Francuskoj ili Nemačkoj u XIX veku. Prva čokoladna jaja su bila ispunjena čokoladom (čvrsta), a ona šuplja nastala su čak pedesetak godina kasnije, tek kada su se poslastičari setili kako da naprave kalupe. Moderno čokoladno jaje duguje svoj izgled pronalasku prese za odvajanje kakao putera od kakao zrna – nju je pronašao Holanđanin Van Hojten, danas poznato ime kada je kakao biznis u pitanju. A drugi važan pronalazak je iz Engleske: Kedberijev proces koji je omogućio da se dobije fina čokolada za jelo. Tako su izgledali počeci, a danas su nam supermarketi prepuni čokoladnih zeka i jaja pred Uskrs na veliku radost mališana, ali i čokoljubaca.

Kao i svi drugi narodi sveta skloni smo da uvrstimo u hrišćanske praznike i ono što nije njihov deo – s druge strane tako se stvaraju neki novi običaji koji će možda postati tradicija. No, najvažnije je da praznike proslavljamo u miru, s porodicom i da se setimo i onih koji tu privilegiju nemaju. Srećan vam Uskrs i Hristos voskrese!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Freepik, Pixabay

Izvori: Dnevnik, https://seljak.me