Viđeniji uz digitalni pogon na dva motora
U digitalnoj promociji turističkog proizvoda i destinacije ne postoji jedno, idealno rešenje. Uspešna strategija uvek se oslanja na efikasnu kombinaciju dva pogona: sponzorisane promocije i sadržaja koji se širi prirodno, bez plaćanja (organske promocije). Ova druga gradi lojalnost, autentičnost i poverenje, dok sponzorisana promocija obezbeđuje trenutnu vidljivost, targetiranje i ubrzanje konverzije. Ključni zadatak digitalnog menadžera u turizmu je pronaći optimalan hibridni model – pravu ravnotežu koja maksimizira efikasnost budžeta i obezbeđuje održiv rast.
– U digitalnom marketingu turizma Srbije, balans između sadržaja koji se širi prirodno (tzv. organskog) i plaćene promocije trenutno prolazi kroz fazu sazrevanja. Dok je ranijih godina dominirala organska objava kako bismo narodski rekli „postavi i nadaj se”, danas je u Srbiji standard hibridni model u kojem plaćeni oglasi služe kao „pogonsko gorivo” za kvalitetan organski sadržaj – uputio nas je na stručnom skupu „Turizam u svetu digitalnih medija” novinar Vladimir Jovanović, autor turističke emisije „Balkanorama”.
Trebalo bi reći i da je prema istraživanjima IAB-a Serbia u AdEx istraživanjima za 2024. godinu tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji u ogromnom porastu, što, naravno, direktno utiče i na sektor turizma. Ulaganje u oglase na društvenim mrežama poraslo je za 28 procenata, a Fejsbuk i Instagram i dalje drže primat u plaćenim kampanjama sa udelom od 91 procenta na mrežama u Srbiji. Međutim, zabeležen je i rast sadržaja koji se prirodno širi (organski) za 25 procenata što pokazuje da su domaći turistički poslenici shvatili da plaćeni oglasi nisu dovoljni i da se moraju opredeliti za ulaganje u dugoročnu vidljivost koja se ne plaća direktno klikom.
– Ova istraživanja nam kazuju da turisti kod nas sve više traže autentičnost, jer korisnici više veruju sadržaju koji nije označen kao oglas. Ono što je meni interesantno da seoska domaćinstva i manji pružaoci usluga najviše profitiraju od komentara, tj. sadržaja koji kreiraju sami gosti. Posebno mi je zanimljivo prema istraživanjima CEEOL, ResearchGate i IAB Serbia je to da se srpski vinari najviše oglašavaju preko Fejsbuka, a ne preko Instagrama. Iako se Instagram smatra „vizuelno lepšim“ i idealnim za vino, vinski sektor u Srbiji se i dalje čvrsto drži Fejsbuka iz nekoliko ključnih razloga: njihova ciljna grupa pripada generaciji preko 35 godina, zatim da se duži tekstovi i linkovi lakše dele preko ove društvene mreže i zato što duštvene mreže vinarija obično vode vlasnici ili članovi porodice koji su svoje prve korake u digitalni svet napravili upravo preko Fejsbuka – otkrila nam je novinarka Marina Jablanov-Stojanović, urednica portala Mariniranje.
Međutim ono što je primećeno da je ovakav, organski način prezentacije (bar što se vinarija tiče) u stalnom padu pošto je kompanija Meta (Instagram i Fejsbuk) promenila algoritam i organski doseg na poslovne stranice iznosi samo 1-3 procenta od ukupnog broja pratilaca. To konkretno znači da ako vinarija ima 1.000 pratilaca, njihovu objavu prirodno vidi jedva 20 ljudi! To bi značilo da će vinarije koje ne pređu na balansirani model koji podrazumeva malo organske autentičnosti plus ciljano praćena promocija postati „digitalno nevidljive”. Nije baš lako snaći se na krivudavim putevima digitalnih medija. Potrebna je stalna edukacija i praćenje trendova.
– Istakla bih da organska promocija gradi odnos sa klijentom, a sponzorisana obezbeđuje rezultat. Uspeh se sastoji u tome da oba motora rade punom parom, ali sinhronizovano, obezbeđujući dosledan rast turističkog prometa i stabilnost brenda – zaključila je ekonimista Lidija Arsenin, stručnjak za društvene mreže i digitalni marketing.
Mariniranje
Foto: Mariniranje
