Bezrezervna lјubav
Za njih nije važno da li ste stari ili mladi, niti da li ste lepi ili ne. Nije im bitno ni ko ste, niti šta ste. Nije ih ni mnogo briga da li ste blagorodni ili namćorasti – oni vas vole baš onakve kakvi jeste i ako im poklonite malo pažnje i lјubavi višestruko će vam vratiti. Da, to su naši drugari iz carstva životinja, pre svega kuce, mace, ali i zeke, hrčci, ribice i ptičice – sva ona divna stvorenja koja nas oplemenjuju i menjaju nabolјe.
– Smatram da je lјudima koji nisu imali kućnog lјubimca jedan deo duše ostao neaktiviran. Zaista mislim da kućni lјubimci mogu da nam otkriju sasvim jedan novi svet i pogled na život koji ni sa čim drugim ne može da se poredi. Oni su stalni izvor sreće i zahvalnosti – otkrila nam je psiholog dr Dunja Cigić Gavrilović.
Da je to stvarno tako dokazuju i brojne naučne studije. Naučnici su proučavali uticaj mačaka, pasa, hrčaka, ptičica, pa čak i zlatnih ribica na psihički obolele, jedna od njih, dr Helen Luis Bruks sa Odelјenja za Psihološke nauke Univerziteta u Liverpulu, pokazala je da kućni lјubimci blagotvorno utiču na lјude koji imaju depresiju, bipolarni poremećaj, čak i šizofreniju. Ljubimci su im pružali osećaj bezuslovne lјubavi i podrške i ublažavali brige, usamlјenost i tugu.
– Kućni lјubimci ne osuđuju, prihvataju i podržavaju bezuslovno, što bolesnici često ne dobijaju od porodice ili društva. Ljubimac im uz to pomaže da zadrže osećaj posebnosti, dostojanstva i egzistencijalnog smisla – zaklјučila je u svom radu „Moć podrške životinja pratilaca lјudima koji žive sa mentalnim problemima“ dr Bruks.
Američko udruženje veterinara (The American Veterinary Medical Association) na svojoj službenoj veb stranici iznosi definiciju veze između čoveka i životinje kao obostrano korisnog dinamičnog odnosa koji karakteriše ponašanje klјučno za zdravlјe i dobrobit kako čoveka, tako i za životinju. Ne bi trebalo zanemariti ni činjenicu da to konačno dovodi do bolјe fizičke i psihološke dobrobiti u celoj zajednici.
Na moguću vezu između društva kućnog lјubimca i telesne dobrobiti među prvima je uputila studija istraživačkog tima Erike Fridman. Nјen istraživački time je došao do saznanja da je onim lјudima koji su bili hospitalizovani zbog kardiovaskularnih problema, posle godinu dana po otpuštanju iz bolnice, stopa smrtnosti značajno niža za one pacijente koji imaju kućnog lјubimca u odnosu na one koji ih nemaju, nezavisno od pola, ekonomskog i socijalnog statusa, ali i fizičkih aktivnosti. To potvrđuju i istraživači okuplјeni oko Džun Meknikolas sa Univerziteta u Vorviku: više stope preživlјavanja nakon infarkta, značajno niži rizik od astme kod dece koja su u prvoj godini života imala kućnog lјubimca, niži rizik od kardiovaskularnih obolјenja.
Postoji još jedno zanimlјivo istraživanje koje su vodili dr Karen Alen, dr Brabara Šajkof i dr Džozef Izo 2001. godine. Posmatrali su berzanske mešetare, koji imaju izuzetno stresan posao, koji su živeli sami i imali hronično povišeni krvni pritisak i zbog toga im je propisan lek iz grupe angiotenzina (lekovi za sniženje krvnog pritiska). Slučanim uzorkom polovini je rečeno da udome psa ili mačku iz azila. Šest meseci kasnije, angiotenzini su kod svih ispitanika značajno snizili krvni pritisak u stanju mirovanja, međutim u stresnoj situaciji visina krvnog pritiska bila je upola manja kod ispitanika koji su udomili psa ili mačku u odnosu na grupu onih koji su nastavili da žive sami. Autori su takođe došli do saznanja da su kod ispitanika koji su imali malo prijatelјa i društvenih kontakata, pozitivni efekat društva lјubimca bili najveći.
Mnogi psiholozi kažu da je odnos sa kućnim lјubimcima najčešće vrlo jednostavan i siguran, s minimalnim je rizikom, a sve karakteristike koje se pripisuju lјubimcima zapravo zadovolјavaju osnovne potrebe pojedinca da bude volјen i da ima osećaj samopouzdanja.
Poznato je da i interakcija s kućnim lјubimcem izaziva lučenje oksitocina – hormona lјubavi koji u nama pokreće osećaje sreće i poverenja, objašnjavaju psiholozi. Trebalo bi istaći da su kućni lјubimci veoma važni i u životu dece.
Kod dece četvoronožni prijatelјi razvijaju osećaj odgovornosti, saosećanje, samopouzdanje, smirenost, disciplinu, posvećenost... Pomažu da se deci pobolјša imunitet i čine ih aktivnijim, to se naročito odnosi na pse kao lјubimce, jer će deca deo svog slobodnog vremena provesti napolјu šetajući i trčeći sa psom – što je važno, naročito sada kada deca provode sate i sate pored ekrana.
Decu bi trebalo naučiti i na vlastitom primeru im pokazati, da je lјubimcima potrebna svakodnevna briga, pažnja i lјubav. To se odnosi na sve kućne lјubimce, a naročito na pse. Ono što se ne sme zaboraviti jeste da se osećaj odgovornosti kod dece ne razvija preko noći, nego postepeno. Zato roditelјi ne bi trebalo da zameraju deci ukoliko se ne snađu u toj ulozi, posebno ne na početku. Nerealno je očekivati od deteta koje je tek krenulo u školu da brine o svim potrebama svog lјubimca, ali važno je podržavati njegovu želјu da tome učestvuju.
No, ne bi trebalo ni zanemariti uticaj kućnih lјubimaca na starije osobe. Oni ih podstiču na aktivnost, ublažuju im usamlјenost... Kućni lјubimci mogu da imaju klјučnu ulogu u pružanju pomoći da se prevaziđu izazovi starenja, jer seniori vode pasivniji način života, manje se druže i više su podložni depresiji. Istraživanja pokazuju da su četvornožni prijatelјi zaslužni i za bolјi proces pamćenja. Druženje s njima uveselјava im svakodnevicu, fokusira ih na sadašnjost bez preterane brige za budućnost.
Na kraju bi valјalo pomenuti i to da kućne lјubimce ne uzimamo samo da bi deci ili sebi kupili novu igračku, pa kada se shvati da oko te igračke ima dosta obaveza, možda i više nego zabave, onda se životinja odbaci... Ljubimci nisu igračke, oni su živa bića i trebalo bi biti odgovoran vlasnik koji se za svog lјubimca brine kao za člana porodice – ne odbacuje ga, jer mu je dosadio, ostario ili zato što se razboleo. Naši lјubimci, a naročito pas, za malo nege obasipa nas lјubavlјu i vraća nam je višestruko. Neće nas ni uvrediti, ni kritikovati, niti gnjaviti glupostima. Ko to nije osetio – stvarno se oseća zakinutim.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: M. Stojanović, priv. arhiva Dunje Cigić Gavrilović, priv. arhiva Marko Milović, Pexels, Pixabay