Osvajanje slobode uz sav taj džez
Ukoliko se pitate kada bi trebalo otići u Niš, koje je to pravo vreme za posetu ovom drevnom gradu – odgovor bi bio: ako volite muziku onda je to svakako za vreme Nišvil džez festivala. Tada je Niš najraspevaniji i srce vam već prvog dana počne da kuca u ritmu džez sinkopa.
U Niš vredi doći, jer zaista ima šta da se vidi, pre svega Medijana, a potom i spomenici koji su vezani za noviju istoriju kao što su Ćelekula, Čegar, Memorijalni kompleks 12. februar. Kada to obiđete postaje vam jasno zašto se džez primio u Nišu, jer je ova vrsta muzike metafora slobode, a ovde se za slobodu život davao!
Obiđete zanamenitosti i shvatite da ste tek na početku, jer vas dočekaju i raspamete niški sokaci, grafiti, Peron sreće, burek, roštilj, moravska salata... Zar obilazak Niša za vreme letnjih vrućina nije malo previše? Možda bi se radije povukli u neki debeli hlad i slušali Geršvina, jer leto je „and the livin' is easy”… Lala bi rek’o „ta, mant’e me se“, ali bi Nišlija na to odgovorio „ja li ću se pa nerviram“.
I nismo se nervirali oko vrućine, jer koliko god bili umorni, kada padne veče kao da se neka nova snaga ulije u nas, noge idu same i vode vas put Niške tvrđave, gde se ove godine održavao 30. Nisville Jazz Festival. Da, baš jubilarni, trideseti, a još uvek ovaj festival nije dobio status da je od nacionalnog značaja. A jeste.
Svoju radost i muku da održi ovaj festival, ali i anegdote koje bi bilo šteta da se ne zabeleže pretočio je u knjigu „Hod po mazohizmu” Ivan Blagojević, direktor Nišvila. Promocija knjige, logično, bila je na samom festivalu, a ako ste se zapitali zašto baš taj naslov deo odgovora leži u tvrdnji poznatog džez muzičara i kompozitora Miše Blama da su džezeri veliki mazohisti, ali da ih je Ivan Blagojević nadmašio.
Mnogi naši veliki gradovi imaju svoje džez festivale, ali Nišvil je poseban. U Nišu je to prava fešta sa mnogo pratećih programa. Svega ima od Open stage do cirkusa, ali bukvalno! Ali u tom šarenilu svi uživaju i izvođači i publika, jer pre svega festival dobre muzike koji je otvorio svoja vrata ne samo slavnim i poznatim muzičarima, nego i početnicima. Veći deo programa je besplatan, dok se ulaznice plaćaju samo za dve glavne bine, a i one su po bagatelnoj ceni ako se porede sa novosadskim Exitom.
Program je sačinjen da svako nađe nešto za sebe i da uživa u vrhunskom izvođenju. Za nas su to ove godine bili Brookln Funk Essential, sjajna Jany McPherson, a prosto su nas oduvali sa svojom energijom Arrested Development.
Glavne ovogodišnje zvezde The Great Guitars (Birelli Lagren, Ulf Wakenius i Martin Taylor) su oduševile publiku, a nama je bio simpatičan Novosađanin koji je zauzeo mesta u prvom redu ne bi li ih ne samo pomno slušao, nego i izbliza gledao. Nije ga mrzelo da svakoga ko mu je kvario vidik moli da se pomeri, jer je on „čak iz Novog Sada došao da ih vidi”, tako da je deo publike koji obično stoji uz binu, hteo – ne hteo morao da se pomeri u stranu.
Zvezda za koju je najviše bila zainteresovana ne samo sedma sila nego i publika bila je Konstrakta koja je nastupala poslednjeg dana festivala. Veći deo publke je znao sve reči pesama koje je izvodila, a kada se koncert završio krenula je navala na bekstejdž. Direktor festivala nam je rekao da se ne seća da je ijedna zvezda koja je za ovih 30 godina gostovala na Nišvilu plenila toliku pažnju.
Sav taj džez napojio nam je dušu pa se puni utisaka vraćamo u Novi Sad. Kad god smo u Nišu ne samo da otkrijemo nešto novo i da uživamo u dobroj muzici, nego i srećemo divne ljude i zato uvek s radošću dolazimo. Svaki put u Nišu se zavrti novi krug koji zatreperi još višom, dobrom vibracijom.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje