VREME JE ZA VREME: Magla

Pojava najteža za prognozu vremena

Vremenska pojava koja utiče na našu orijentaciju, briše stroge granice između stvarnog i nestvarnog, jave i sna je magla. Česta je u ovim jesenjim danima. Svaki maglovit predeo ima dozu mističnosti i nedokučivosti, a sa sigurnoću se može reći da nije prijatno biti izgubljen u njenim beličastim pramenovim. No, šta o njoj kažu meteorolozi?

Magla predstavlja kondenzovanu vodenu paru u atmosferi pri površini troposfere, najnižeg sloja vazduha koji se prostire od tla i koji može da bude visok od šest, u polarnim predelima, do dvadeset kilometara oko Ekvatora. Po svom sastavu se ne razlikuje od oblaka, a jedina razlika između oblaka i magle je po mestu gde se javljaju. Ipak, ista pojava može se nazivati oblakom ili maglom ukoliko ima kontakt sa zemljom na planinskim vrhovima. Po mom iskustvu magla je jedna od pojava koja se najteže prognozira. I najmanje razlike u brzini vetra ili količini vlage u vazduhu mogu da dovedu do nastajanja magle ili njenog ne stvaranja – objašnjava naš sagovornik meteorolog Dragan Đukić iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ u daljem tekstu).

Meteorolog Dragan Đukić

Primetili ste sigurno da čestice magle nisu uvek jednako koncentrovane: nekada je magla prozračna, a ponekad gusta kao testo.

Meteorolog Miodrag Stojanović

Razlika između magle i sumaglice je samo u gustini ili vidljivosti. Ista pojava se naziva maglom kada je vidljivost manja od 1 km, a naziva se sumaglicom ako je vidljivost manja od 2 km. Magla nastaje kada je razlika između temperature vazduha i tačke rose manja od 2,5 stepena Celzijusa. Ova vremenska pojava se javlja tokom cele godine i ima više uticaja na čoveka: povećava se zagađenje vazduha, a slabija vidljivost otežava saobraćaj – kada je magla avioni ne mogu da polete – uputio nas je meteorolog Miodrag Stojanović iz RHMZ.

Most Slobode novosadski Štrand i u magli

Postoje više vrsta magli i meteorolozi ih dele na advekcionu maglu koja nastaje horizontalnim premeštanjem vazduha iz jednog područja u drugo – dolaskom toplog vazduha na hladnu podlogu ili hladnog vazduha na toplu podlogu.

Potom postoji i radijaciona magla nastaje kada se prizemni sloj vazduha jako ohladi u dodiru s podlogom koja se dugotalasnom radijacijom noću, odnosno izračivanjem, ohladi ispod rosišta – kaže nam meteorolog Stojanović.

Naš sagovornik objašnjava da je tačka rose ili rosište temperatura na kojoj bi se vodena para kondenzovala u vodu. Kaže da najpovoljniji uslovi za takav tip magle postoje u anticiklonima.

Kada vlažan vazduh naiđe na neku reljefnu prepreku pa je prisiljen na uzdizanje onda nastaje uzlazna magla. Dešava se zbog hlađenja vazduha koji uzrokuje kondenzaciju i stvaranje kapljica vode na određenoj visini – objašnjava Stojanović.

Za razvejavanje magle koje nastaju noćnim hlađenjem da je najpogodniji je lagan povetarac, dok je za uzlazne magle potreban umeren vetar konstantnog smera.

Veće kapljice u magli natalože se na izloženim predmetima ili čak padaju na tlo kao padavina zvana rosulja. Na osnovi toga delimo magle na vlažne i na suve (u kojima se kapljice ne spajaju u veće). Vlažna magla je nestabilna, a suva je stabilna. Iako se magla može pojaviti u bilo kom mesecu, najčešća je u zimskom doba, a retko se javlja leti. Najčešće su advektivne magle koje nastaju kada vlažan i topao vazduh dođe u dodir s hladnom podlogom, odnosno s hladnijim vodenim masama. Magla uglavnom kratko traje osim u izuzetno stabilnim zimskim situacijama – kaže meteorolog Stojanović.

Magla spada u retke meteorološke pojave na koje čovek može da utiče…

Hidrometeorološki zavod je osamdesetih godina prošlog veka razvio metod za razbijanje magle pomoću tečnog propan-butana. Propan se izdvajao u atmosferu i stvarao je temperaturu od oko -70 stepeni Celzijusa i tako je ledio čestice vodene pare i na zemlju je padao sneg. Postoji jedna anegdota kako je magla uticala na fudbal. Naime Crvena Zvezda je 9. novembra 1988. godine igrala meč u Ligi šampiona protiv Milana. Vremenski uslovi su nagoveštavali stvaranje magle i mada je predloženo razbijanje magle, čelnicima Crvene Zvezde ova usluga je bila skupa. Utakmica je počela, Crvena Zvezda je povela, ali je magla je pala i sudija je prekinuo utakmicu. Sutradan je odigrana nova i Crvena Zvezda je izgubila i ispala – otkrio nam je meteorolog Miodrag Stojanović.

Na kraju bismo dodali ukoliko zaista volite prirodu, pronaći ćete lepotu u svemu. Pa i u magli! Ipak, ne gubite nadu – magla će se kad tad razići!

Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Radio Subotica

Foto: Mariniranje, Freepik, Pixabay

Emisiju možete slušati na linku