VREME JE ZA VREME: Oblaci

Nebo i sunce su uvek tu, a oblaci dolaze i prolaze. Nekada im se obradujemo, kao ovog leta kada je naša zvezda nemilosrdno pržila, a nekada smo željni sunca da nas ogreje. Pesničke duše bi rekle da su oblaci ukras neba, ali meteorolozima oni mogu ukazati na promenu vremena i veoma im je bitno kakvi se oblaci nalaze na nebu. Ipak, za početak, bi bilo lepo da saznamo nešto o njima iz prve ruke od meteorologa Branka Zivlaka.

– Isparavanje je osnovni uzrok nastanka oblaka, koji su napravljeni od sićušnih kapljica vode, koje su tako lagane da lebde u vazduhu. Kada se spoje mnogo ovih kapljica onda se formira oblak. U suštini oni se formiraju na tri načina:

• Sunce dovodi do zagrevanja tla, topli vazduh se diže i hladi, vodena para se kondenzuje i formiraju se oblaci
•  atmosferski front gura vazduh naviše, ovo kretanje dovodi do kondenzacije vodene pare iz vazduha što takođe dovodi do formiranja oblaka;
•  kada vazduh nailazi na prepreku poput planine pa se podiže naviše, vlaga iz vazduha se kondenzuje i to dovodi do formiranja oblaka.

Meteorolozi često pominju frontove, ciklone i anticiklone – atmosferske sisteme velikih razmera. Zamolili smo za objašnjenje našeg sagovornika.

– Cikloni su polja niskog pritiska, dok su anticikloni polja visokog pritiska, a front predstavlja granicu koja razdvaja dve vazdušne mase različitih temperatura, vlažnosti i pritiska i donosi promenu vremena. Posle Prvog svetskog rata norveški meteorolog Bjerknes je prvi uveo reč front u meterološku upotrebu koristeći analogiju sa ratnim dešavanjima – uputio nas je Branko Zivlak.

Norveški meteorolog je uporedio vazdušne mase sa obe strane sa dve zaraćene vojske i sa frontom kao bojnim poljem gde se te dve strane susureću. A prema rečima našeg meteorologa Miodraga Stojanovića postoje četiri vrste atmosferskih fontova: hladni, topli, stacionarni i okludovani, odnosno skriveni.

– Ti frontovi dobijaju imena prema vazdušnoj masi koja preovlađuje. Najznačajnije promene vremena donose hladni frontovi. Oblaci mogu da ukažu na promenu vremena. Naime, oni se pojavljuju na oko 1.000 kilometara pre frontova i to su prozračno vlaknasti oblaci koje nazivamo cirusi – rekao nam je meteorolog Stojanović iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

U meteorologiji postoji 27 klasifikacija oblaka sa devet tipova na svakom nivou, ukupno broj različitih tipova oblaka prelazi 80.

– Postoje različite vrste oblaka: kumulusni oblaci su pahuljaste pamučne kugle sa ravnom osnovom koje se obično razvijaju ispod 2.000 m. Nastaju u nestabilnom okruženju u kojem se topao i vlažan vazduh diže. Nekoliko kumulusnih oblaka ukazuje na lepo vreme, međutim, ako je atmosfera nestabilna, ovi kumulusi će nastaviti da rastu i mogli bi da postanu grmljavinski oblaci koji se nazivaju kumulonimbusi.

Naglasio bih da ne donose svi oblaci kišu. Slabe padavine mogu da donesu stratusni oblaci, a jače padavine donose nimbostratusi, oblaci niskog nivoa do 2.000 metara iz kojih padavine mogu da traju satima. Naravno, i kumulonimbusi koji idu u visinu i preko 12.000 metara, a mogu da daju izuzetno jake pljuskove, a ponekad i grad – objašnjava Stojanović.

Prema rečima našeg sagovornika postoje tri stanja koje padavine mogu da poprime: tečne, zamrzavajuće i smrznute. Tečne su kiša i rosulja. Zamrzavajuće su ledena kiša i ledena rosulja. Smrznute su sneg, susnežica i grad. Nekoliko je načina na koje padavine nastaju: prvi je sudar i spajanje – u suštini u ovom procesu, kapljice oblaka raznih veličina se sudaraju postajući sve veće i teže, na kraju postaju preteške da bi ostale u vazduhu pa padaju na zemlju.

– Drugi proces je proces ledenih kristala. U ovom procesu kristali leda i superohlađena voda postoje zajedno u oblaku. Voda može postojati na temperaturama ispod smrzavanja. Vodena para iz superohlađenih kapljica oblaka se privlači do kristala leda na kojima se taloži i postepeno formira veće. Kada ovi kristali postanu dovoljno veliki i teški počinju da padaju sudarajući se sa drugim kristalima leda i kapljicama oblaka na putu prema dole postajući još veći. Ako je hladno pri tlu pašće sneg, a ako je dovoljno toplo istopiće se i pasti kao kiša.

O najopasnijim meteorološkim pojavama kao što su oluje, grmljavine i grad biće posebna priča. Saznaćemo kako nastaje grad i da li se od njega može odbraniti kao i kakve su to superćelijske oluje.

Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Radio Subotica

Foto: Mariniranje

Emisiju možete slušati na linku