Skoro zaboravljena dobrotvorka
Ime Marije Trandafil, najveće srpske dobrotvorke, u Novom Sadu se ne spominje često, a trebalo bi, jer je ona za života davala mnogo, a još je više ostavila rodu i Novom Sadu želeći da se pomognu nevoljni, iškoluju i za posao osposobe deca... Nikada se nije hvalila svojim dobročinstvnima tako da je narod tek posle njene smrti doznao kakvo je plemenito srce i blagorodnu dušu imala ova žena.
Rođena je početkom XIX veka u bogatoj i cenjenoj kući Popovića koji su bili ćurčije (zanatlije koje izrađuju predmete od kože), ali se njen otac Ćira Popović bavio pre svega trgovinom. Pretpostavlja se da je rođena u kući na lakat u Pašićevoj 11, koju Novosađani zovu „kuća kod ikone“ jer su na samom uglu, na stubu fasade, naslikani apostoli Petar i Pavle. No, Marija i njen brat Marko su još kao deca prvo ostali bez majke, a potom i bez oca koji je preminuo mlad, sa 27 godina. O njima se starao Ćirin brat Konstantin, a kasnije Hadži Kira Nikolić iz Osjeka za koga se preudala njihova maćeha.
– Sa šesnaest godina se udala za više nego duplo strarijeg trgovca grčkog porekla Jovana Trandafila iz Brašova (Erdelj). Njen staratelj je brak tretirao kao poslovnu transakciju tako da od svoje štićenice nije ni tražio pristanak. Marija u taj brak donosi bogati miraz, koji daje zamajac trgovčkoj sposobnosti njenog muža da uveća bogastvo. No veština trgovanja i stečeno bogastvo neće uvećati supružničku sreću, jer deca rođena u tom braku – Sofija i Kosta umiru još kao mali – priča novinar Vladimir Jovanović.
Ovi nemili događaji su uticali da se bračni par Trandafil posveti drugim ljudima, a pre svega onima koji nisu imali privilegiju da žive u blagostanju. Tako da su oni veliki deo svog bogatstva usmerilli u dobrotvorne svrhe. Posle smrti muža Marija je morala da vodi nekoliko parnica, jer su njeni rođaci, kao i rođaci pokojnog muža smatrali da ona, kao žena nije sposobna da upravlja imovinom. I ne samo to, pokušali su da je diskredituju i osramote pričama o navodnim pismima koje je ona slala nekom gospodinu sumnjive reputacije… Izgleda da je ovaj opaki i naopaki virus malograđanskih obračuna s neistomišljenicima na našem tlu bujao, lako se prenosio i nikako se s vremenom nije iskorenio…
– Udova Jovana Trandafila se ipak uspela izboriti sa svim ovim neprilikama i ne samo da je očuvala kapital koji je nasledila, nego ga je i nekoliko puta uvećala na opšte zgražanje čaršije, jer bavljenje trgovinom nije bilo za žene. To potvrđuje da Marija Trandafil ne samo što je bila sposobna da se upušta u trgovačke transakcije, nego je i bila školovana. Naime, u ono vreme gospođice iz gospodskih kuća su se školovale u privatnim lerovima (škole za devojke) gde su učile slova, račun, vez, dobijale religijsko obrazovanje i obučavane da po „nemecki“ razgovaraju. Očigledno da je račun vrlo dobro išao Mariji koja je uvećavala svoje bogatstvo – uputio nas je Jovanović.
Prema svedočenju nadzornika njenih dobara Luke Jocića u knjizi „Tridesetogodišnje ugodne i neugodne uspomene 1854 – 1884), Marija je sve činila po sopstvenom uverenju da mora da deluje u korist naroda i u slavu Boga, tako da je značajna sredstva namenila siromašnima i bolesnima. Starala se o deci bez roditelja, vodeći brigu o njihovom školovanju i započinjanju samostalnog posla. Starala se o udovicama, siromašnim mladim devojkama kojima je obezbeđivala miraz, ali je i davala stipendije darovitim, a siromašnim gimnazistima s željom da podigne kulturni razvoj Srba u Austrougarskoj.
– Smatra se da je ova njena potreba da pomaže drugima zasnovana na nemilom događaju u novosadskoj istoriji kada su Mađari 1849. godine bombardovali Novi Sad. Našao sam podatak u knjizi Andre Gavrilovića „Znameniti Srbi XIX veka“ da Marija bila siromašna samo jedan dan i to baš u to vreme! Gavrilović navodi se da je rekla „Ja sam u čitavom svom veku bila samo jedan dan siromašna, a to je bilo kad smo 1849. bežali, te smo u Varadinu gradu pri zatvorenim kapijama morali gladovati, jer ni za koje novce ne mogasmo ništa od jela nabaviti. Kad se setim toga dana, onda osetim šta glad i sirotinja i zato ja i pomažem sirotinju“! – preneo nam je Vladimir Jovanović.
Umrla je u kući u kojoj je rođena i sahranjena je u porti Nikolajevske crkve pored svoje dece i muža. Govor na njenoj sahrani držao je lekar i književnik Ilija Ognjanović, koji je bio štićenik i lični lekar Marije Trandafil. Vrednost njenog zaveštanja narodu procenjena je na tadašnjih 700 hiljada forinti što ju učinilo najvećom srpskom dobrotvorkom.
Najveći baštinici ove srpske dobrotvorke bili su Matica srpska i Novosadska crkvena opština. O njenom trošku su još za života obnovljene Nikolajevska i Jermenska crkva koje su bile srušene u bombardovanju Novog Sada. Pavle Simić je uradio i nove oltare u Nikolajevskoj i Uspenskoj crkvi, po njenom nalogu je obnovljen krst od ružičastog mermera koji je dugo stajao u centru Novog Sada i predstavlja najstariji javni spomenik u našem gradu. Sada se on nalazi u porti Saborne crkve.
– Posle njene smrti 1883. godine osnovan je fond iz koga su se školovali mnogi đaci Srpske velike gimnazije. Njena najveća zadužbina je bio Zavod za izdržavanje sirote i siromašne dece u Novom Sadu o kome je trebalo da se stara Matica Srpska, a u slučaju njenog ukidanja Pravoslavna opština u Novom Sadu. Zavod je bio izgrađen po uzoru na engleske koledže tek 1912. godine, jer je skoro 20 godina trajao spor oko njenog testamenta. Međutim, pred kraj dvadesetih godina prošlog veka Matica srpska se preseljava u ovo zdanje i prilagođava ga svojim potrebama. Da dobotvorkina volja ne bi bila poništena na Sajlovu na placu od 30 ari se gradi novo sirotište – otkrio nam je novinar Vladimir Jovanović.
Posle Drugog svetskog rata imovina Marije Trandafil je agrarnom reformom eksproprisana, čime je narušen njen testament. Na kućama u vlasništvu Marije Trandafil u Miletićevoj 17, Dunavskoj 16 i Zmaj Jovinoj 8,16 i 17, koje su dodeljene Matici srpskoj i Novosadskoj crkvenoj opštini nema nikakve ploče posvećene srpskoj dobrotvorki.
– Rodna kuća srpske dobrotvorke u Pašićevoj 11 namenjena je potrebama izdržavanja Nikolajevske crkve. Međutim poslednjom obnovom ove crkve pod je betoniran i više nema oznaka gde su tačno sahranjeni Sofija, Kosta, Jovan i Marija Trandafil... Samo na stubovima postoji ploča da su tu sahranjeni Jovan i Marija Trandafil – rezignirano nam je rekao novinar Vladimir Jovanović.
U Novom Sadu postoji trg Marije Trandafil, ali je njena bista koju je izradio vajar Laslo Silađi dobila mesto u holu Matice Srpske. Na toj zgradi nema table koja bi upućivala da je ovo legat srpske dobrotvorke. Baštinici njene zaostavštine kao da su je zaboravili… Jedna, jedina spomen-ploča posvećena Mariji Trandafil koja je postavljena na neko zdanje nalazi se u zgradi nekadašnjeg sirotišta na Sajlovu, gde se sada nalazi Veterinarski institut i to na inicijativu direktora i zaposlenih ovog Instituta.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: wikipedia, Mariniranje
.