Bolje je sprečiti nego lečiti
Biti zdrav, srećan, prihvaćen i voljen – želje su svakog ljudskog bića, ali to nije lako postići. Brojni su izazovi na putu odrastanja i nije ih lako savladati. Adolescentsko doba je jedno od najosetljivijih doba: telo se menja, hormoni luduju, unutrašnji i spoljašnji svet trpe velike promene. Ponekad je tinejdžerima teško sa njima samima, a ne s drugima. To je vreme kada mladi iskušavaju sopstvene (ali i naše) granice, kada su skloni da iz radoznalosti svašta probaju, pa i droge, kada su nekritični prema posledicama i imaju iluziju da se njima ne može ništa loše desiti, ili da mogu prekinuti kada to zažele...
Mnogi roditelji se pitaju kako da im budu podrška i dobar navigator kroz te scile i haribde odrastanja, kroz bure, oluje i nepredvidive vremenske prilike mladosti. Kako da ih sačuvaju, a da ih ipak puste da uživaju u mladosti? – Stručnjaci tvrde da se dobar temelj gradi od rođenja:
– Poznato je da slika vredi više od hiljadu reči i da je naš primer, kao roditelja (a posle i nastavnika, profesora, lekara...) mnogo delotvorniji nego ono što (samo) pričamo. Skrenula bih pažnju na jednu UNICEF-ovu kampanju „Prvih 1.000 dana“ koja upravo ističe važnost posvećivanja pažnje deci na tom ranom uzrastu da se stvori što prisnija veza kako bi se napravila dobra osnova za kasnije razvojne zadatke svakog deteta, ali i svakog roditelja odnosno svake porodice – potvrdila nam je doc. dr Snežana Ukropina, specijalista socijalne medicine i šef Odseka za zdravstveno vaspitanje i organizaciju zajednice Centra za promociju zdravlja Instituta za javno zdravlje Vojvodine.
Dete navike stiče u porodici i veoma je važno da sopstveni primer roditelja bude dobar. Važno je negovanje poverenja i porodičnih veza, pronalaženje vremena za razgovor u kojem dete može slobodno da iskaže svoje mišljenje. U prevenciji bolesti zavisnosti važno je i da se dovoljno rano u samoj porodici vrednuju zdravlje i dobre životne navike ko što su vođenje računa o pravilnoj ishrani, o fizičkoj aktivnosti, o važnosti sna…
Dete navike stiče u porodici i veoma je važno da sopstveni primer roditelja bude dobar. Važno je negovanje poverenja i porodičnih veza, pronalaženje vremena za razgovor u kojem dete može slobodno da iskaže svoje mišljenje. U prevenciji bolesti zavisnosti važno je i da se dovoljno rano u samoj porodici vrednuju zdravlje i dobre životne navike ko što su vođenje računa o pravilnoj ishrani, o fizičkoj aktivnosti, o važnosti sna…
– Bitno je da se uspostavi ritam zdravih rutina. Zatim i shodno uzrastu da se odrede i zaduženja koje dete treba da uradi kako bi se tokom odrastanja te rutine od brige za sebe proširivale na prostor u kojem boravi, a zatim negovanje odnosa sa ljudima s kojima živi – ukazala nam je dr Snežana Ukropina.
– Moramo da znamo da mladi imaju malo životnog iskustva, a s druge strane je laka dostupnost psihoaktivnih supstanci, njihova primamljivost, izazov... Želela bih da odrasli shvate da su sadržaji koji se nude našoj deci (preko raznih medija) oni koji će se nama vratiti – ovo su generacije koje rastu u potpuno drugačijem svetu, njihove vrednosti su drugačije. Zamislite samo koliko je lufta nastalo u ovom periodu... Kako da ih zaštitimo da ne postanu laka meta dilerima, a mi da se ne delimo na srećne i nesrećne roditelje – pita se Dragana Bajatović, pedagog gimnazije „Svetozar Marković“ iz Novog Sada.
Svi se slažemo – bolje je sprečiti, nego lečiti. Edukacija je svakako bitna, pa smo se zapitili kako to izgleda na delu, jer istraživanja koja su rađena u Novom Sadu pokazuju porast zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
– U Novom Sadu više od 25 godina funkcioniše program prevencije bolesti zavisnosti koje podupire Grad. Jedan od dobrih programa su tematski roditeljski sastanci gde se roditelji upoznaju sa ovom tematikom, gde im se objašnjava kako da razgovaraju sa decom i kome da se obrate. Postoji i projekat „Zdravo odrastanje”, koji je namenjen deci u vrtićima i odvija se više od 20 godina. On se realizuje tako što se kod predškolske dece uvežbavaju veštine emocionalne pismenosti i druge tzv. socijalne životne veštine. Zatim bih spomenula i rad sa mlađim adolescentima gde oni uče da se odupru vršnjačkom pritisku. Znate, postoje mnoga istraživanja koja ukazuju da i nije baš tako jednostavno sprovesti edukaciju. Kada podučavamo o štetnosti duvanskih proizvoda i alkohola tu pristup zastrašivanja uz davanje alternative daje dobre rezultate. Ali nije dovoljno da mi decu samo edukujemo koje sve droge postoje, koje su njihove akutne, dugoročne i trajne posledice. Izgleda čak paradoksalno, ali to neku decu može navesti da ih probaju – otkrila nam je doc. dr Snežana Ukropina, specijalista socijalne medicine.
Zato se u prevenciji bolesti zavisnosti, prema rečima dr Ukropine, zauzimaju tri pristupa: univerzalna prevencija – koji se odnosi na celokupno stanovništvo i sve oblike zavisnosti, selektivna prevencija – koji se odnosi na mlade ljude koji su pod povećanim rizikom (kao što su deca van školskog sistema, “deca ulice”, oni koji beže iz škole, ona deca iz porodica sa poremećenim odnosima) i postoji indikovana prevencija – to je npr. rad sa decom koja imaju ADHD sindrom (sindrom hiperativnost sa ili bez poremećaja pažnje) ili neki drugi poremećaj ponašanja.
Brz tempo života, promene sveta koje se dešavaju svakodnevno uzimaju svoj danak, ali ne možemo sedeti skrštenih ruku i čekati da prođe… Niko se naučen nije rodio i zato je važno da iskoristimo sve prednosti koje imamo: tehnologije, znanje stručnjaka i ljude spremne da pruže ruku, da bismo sačuvali decu od izazova s kojima ona sama ne mogu da se nose, da budu svoji i da kažu ne rizičnom ponašanju, da bi smo im omogućili da odrastu zdravi i da razviju sav svoj potencijal. Zato je uvek bolje sprečiti, nego lečiti!
Marina Jablanov Stojanović
Foto: V. Jovanović, Pixabay
Projekat „Budi svoj reci NE!” sufinansiran je sredstvima Gradske uprave za kulturu Grada Novog Sada. Njegov sadržaj ne odražava nužno zvaničan stav sufinansijera.