Vinske priče

Istorija vina

Mariniranje qusayr amera 8th sc by Loretta Rossiter Pixabay

Čudotvorni sok od grožđa

Povijajući se i vijugajući šumama u potrazi za suncem, divlja vinorodna loza koja je uspevala da bude bolje osunčana, davala je zrele grozdove, zamamne i ukusne za jelo. Neki od njih, zanemareni u procepu kakve hridi, fermentisali su i otkrili ljudima, ženama i pčelama opojnost vina.

Slične legende česte su kod mnogih naroda. Jedna persijska govori o princezi koja je, zanesena ljubavlju, u peharu kod bračnog kreveta zaboravila na zrele grozdove koje je namenila svom suprugu. Nakon nekoliko dana, kada se ljubavna opojnost stišala, našla je grozdove kako se kupaju u svom soku. Probala ga je i obuzela je još jedna opojnost i ona je požurila da je podeli sa svojim bračnim drugom.

Druga priča vezana je za kralja Džemšita. On je naredio da mu se iz grozdova isceđen čisti sok, bez pokožice i semenki, svaki dan donosi na probu, kako bi ispitao njegovu prirodu i stanje. To je radio sve dok sok nije postao gorak. Misleći da se sok pretvorio u otrov, kralj je naredio da se začepi i skloni na sigurno mesto. U to vreme jedna lepa i voljena ropkunja, pateći od strašne glavobolje je odlučila da umre. I izabrala je dobro čuvan, smrtan otrov, ispila ga je samo malo i osećala se oporavljena i vesela. Bol je popuštao i ona je pila još više. Pošto nekoliko dana nije imala sna, zaspala je i spavala dan i noć. Kad se probudila, bila je potpuno zdrava! Dočuvši to, kralj se obradovao, slavio je vino i učinio da ono bude dostupno svakom. Pošto su mnogi bolesnici od njega ozdravili, nazvano je „kraljevskim melemom“.

Sve ovo ispričano je da bi se pokazalo da čovek nije izmislio vino. On ga je samo pronašao već stvoreno u prirodi. Kvaščeve gljivice koje postoje svuda oko nas sačekale su sokove zrelih plodova i složenim biohemijskim procesom zvanim fermentacija pretvorile su ga u vino. Čoveku je samo preostalo da ga otkrije i uživa u njemu. I da ga dalje dorađuje i usavršava. Od rođenja u doba neolita na Bliskom istoku do 2. i 3. veka hrišćanske ere, zapanjujuće je da su ondašnji vinogradari i vinari izmislili gotovo sve. Evo šta kaže Bernar Pivo u Rečniku zaljubljenika vina:

Izmislili su ampelografiju (Nauka koja se bavi proučavanjem vinove loze).

Izmislili su vrhunske sorte (grand crus) i domaća vina (vins de pays).

Izmislili su starenje vrhunskih vina.

Izmislili su godišta (millesimes).

Izmislili su vina za siromahe i vina za bogataše.

Izmislili su kategorizaciju i argumentaciju kvaliteta vina.

Izmislil su pinar koji se obavezno služi vojnicima pred bitku.

Izmislili su svetkovine berbe.

Izmislili su presu, kacu, i podrum.

Izmislili su hlađenje kaca.

Izmislili su šaptalizaciju.

Izmislili su čep.

Izmislili su bure.

Izmislili su struku enologa.

Izmislili su vinske kupe, a zatim i čaše.

Izmislili su etiketu u vidu žigosanja amfora.

Izmislili su prevare vezane za vino.

Izmislili su hiperprodukciju.

Izmislili su krizu u vinarstvu i krčenje čokota.

Izmislili su brodove-cisterne.

Izmislili su skladišta.

Izmislili su trgovinu i posredovanje u trgovini vinom.

Izmislili su brak hleba i vina.

Izmislili su somelijere.

Izmislili su blagovanja obilato začinjena vinom i vinske bankete.

Izmislili bi i pijanstvo da se Noje i Dionis pre njih nisu teško natreskali.

Izmislili su osvešćenje vina.

Izmislili su vino kao transcedentnu i obrednu metaforu krvi.

Izmislili su nauku o vinu i ljubav prema vinu.

Petar Samardžija

Izvor: Dnevnik

Foto: Pixabay