Vinske priče

PENUŠAVA VINA

Mariniranje champagne pixabay

Mehurići za posebne prilike

Kada nekom događaju želite da date na važnosti i zrnce glamura – poslužite šampanjac, odnosno neko penušavo vino. Oduvek je golicanje nepca mehurićima penušaca bilo potvrda luksuza, posebne prilike, značajnog događaja… Jedan od takvih je ispraćanje stare i dočekivanje nove godine. Tu Novu, koju s radošću dočekujemo, u koju polažemo nade da će biti bolja od prethodne godine, najčešće dočekujemo svečano obučeni s čašom penušavog vina pokazujući da smo spremni za promene na bolje.

Ime šampanjac danas označava penušava vina nastala od samo tri sorte grožđa uzgajene na području francuske pokrajine Šampanje: pino noar – koji daje bogata prefinjena vina, pino menije kojem je karakteristika bogata aroma i treća sorta šardone koji predstavlja neizostavnu komponentu ovih vina. Prema madridskom sporazumu potpisanom 1871. godine uspostavljeno je pravilo da samo vina proizvedena u Šampanji mogu nositi ime – šampanjac (Le champagne). Da je ovo veoma strog propis dokazuju i francuska imena za penušava vina muso (mousseux) i kreman (crémant) koja nisu proizvedena u regionu Šampanje, ali jesu iz Francuske.

No i u drugim delovima sveta se prave penušava vina. U Italiji su to spumante vina, a jedno od poznatijih je proseko (prosecco) penušac koji se može naći u dva oblika proseko fricante (prosecco frizzante) – manje gaziran i proseko spumante koji je više gaziran. Kod Nemaca je to sekt, a Španci svoje penušavo vino nazivaju kave (cave). Mi u našem jeziku imamo izraz penušac koji odražava pravu prirodu ovog vina.

Penušava vina se služe u posebnim čašama koje imaju nogicu: postoje tri oblika: uske i dugačke (flute), široke i ovalne (coupe - (legenda kaže da je kalup za ovu času napravljen prema dojci Marije Antonete) i one koje su uske na dnu, polako se šire i na kraju se sužavaju (tulip) – koja se smatra idealna za penušava vina.

Objašnjenje je sledeće: najstariji oblik šampanjskih čaša je oblik kupe omogućava da se oseti puna aroma penušavog vina, dok će mehurići nestajati svetlosnom brzinom i vino će se brže grejati. Kod čaša koja su uske i dugačke (flute) penušava vina duže zadržavaju svoja svojstva jer su manje u dodiru s vazduhom, ali iz istih razloga se slabije oseća aroma, zato su čaše u obliku pupoljka lale najbolji izbor, jer omogućavaju da se razvije aroma, ali i da se zadrže sva svojstva vina.

Bez obzira za koji se penušac odlučite važno je kako ćete ga poslužiti. Niame, kada se služe penušava vina, ona moraju biti dobro rashlađena, a to znači da njihova temperatura treba da bude 8 do 10 stepeni Celzijusa.

I još nešto: važno je i kako se boca penušavog vina otvara. Naime, Francuzi kažu da je „pucanj šampanjca veliko uživanje za čulo sluha, ali je još veći gubitak za čulo ukusa” – jer se na ovaj način gubi dragoceni ugljendioksid. Ukoliko želite da osetite pravu aromu penušavog vina potrebno je da bocu držite pod uglom od 45 stepeni i da polako otvarate čep sve dok se ne čuje zvuk nalik na uzdah. Uzdahnite i vi, približite čašu, nazdravite dragoj osobi i uživajte u novogodišnjem veselju. Živeli!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Pixabay