Vinske priče

Rumenika – brak kadarke i terana

Mariniranje wine-glass-by Sergey Gladkiy Pexels

Princeza iz Srema, a princ iz Istre

Tragajući za mladoženjom za svoju princezu kadarku, osnivač Instituta za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima Dragi Milisavljević odabrao je teran – princa istarskog vinogorja. Dve prastare sorte, nikada se ranije nisu srele ni videle, i u njihovom srećnom braku 1982. rođena je rumenika, prva crna sorta ikada rođena u Sremu.

Kadarka je balkanska sorta, najverovatnije poreklom iz okoline Skadarskog jezera. U Panonsku niziju doneli su je Južni Sloveni, koji su se u 18. veku selili na sever. Ovde se, zahvaljujući svojim pozitivnim karakteristikama, brzo prihvatila i postala jedna od vodećih sorti. U Sremu je to ostala sve do obnove vinograda do koje je došlo nakon pustoši ostale posle filoksere.

Razvija snažan čokot sa uspravnim lastarima, pa se u prošlosti gajila bez potpore. Rađa obilno, u trećoj epohi. Iako robusna, malih je zahteva. Otporna je na sušu. Smatra se da je najprilagodljivija sorta za peskovite terene. Mane su joj osetljivost na truljenje grozdova i niske temperature. U prošlosti su je štitili od mrazeva zagrtanjem, a danas je na visokim uzgojima to nemoguće. Zbog tih slabosti u modernom vinogradarstvu je napuštena. Kod nas je osim kod nekoliko vinogradara u subotičkom kraju gotovo više i nema.

Ima je još u Mađarskoj, gde daje sortna vina, a učestvuje i u kupaži najpopularnijeg mađarskog crnog vina bikova krv. Kao stara sorta umnogome je bila degradirana i mađarski stručnjaci su je posebnom klonsko-tipskom selekcijom oplemenili i ona rađa 30- 40% više od neselekcionisane. Kreirali su i jednu aromatičnu kadarku.

Kao sortu velikog potencijala, idealnu za proizvodnju modernih vina, izrazite svežine, mekoće i umerenosti koja odražava karakter i teraoar Srema, izabrali su je naši selekcioneri sa željom da joj dadu malo robusnosti i mediteranskog temperamenta. Zato su odlučili da je udaju za sina bure, crvene zemlje i upornih ljudi na tvrdoj i siromašnoj zemlji Krasa -ljubičasto crveni teran.

Još u doba Rimljana teran je bio poznat kao izvanredno i lekovito vino pucinum. U mladosti je živo, sveže, pomalo oštro, a potom postaje blago zbog povćanja sadržaja mlečne kiseline da bi vremenom postalo bogato i snažno vino izuzetno finoga ukusa. Pamtimo ga po izraženoj voćnosti, nižem stepenu alkohola, ali i po punoći i naglašenoj kiselosti. Odličan je pratilac čuvenom kraškom pršutu i ribljim specijalitetima.

Teran nekad i danas u mnogo čemu se razlikuju. Nekad se pio gotovo isključivo mlad, ali se posljednjih dve- tri decenije, dobro osmišljenim akcijama, njegova kakvoća digla do neprepoznatljivosti. Stvoreno je vino specifične organoleptike.

Prvi utisak je da ima očev temperament, drčnost i telo, kao i lepu ljubičastu boju. Istovremeno je meko, nežno i graciozno, što je bez sumnje, majčin gen. Stil vina je jedinstven, u potpunosti različiti od onih prepoznatljivih bordovskih crnih kapljica, koje su nam nametnuli Francuzi. Enofili vole promene, traže uvek nešto novo i zato mislim da je rumenika vino pred kojim je velika budućnost.

Bojan Mandić, koji je prošle godine stekao i zvanje doktora poljoprivrednih nauka, inače privatni vinogradar i vinar, po svemu sudeći, nije pogrešio. Mogao je ići uhodanim putem, telefonom, u bilo kojem evropskom rasadniku, naručiti sortu, čak klon koji želi, ali on je od onih koji „plivaju uzvodno”. Ne obazire se na to što će mnogima to izgledati čudno, nerazumno, pa i rizično. Čuo je za rumeniku, koja je odmah po rođenju završila, u svojevrsnom „domu za stare”, kakav je kolekcija sorti, i u njemu čami decenijama i pada u zaborav.

Mada je kao novorođenče dočekana uz velike talambase i nade koje je obećavala. Verovatno se, ne jednom zapitao, zar je moguće da sorta koja tokom vegetacije zna da nakupi bezmalo 30 posto šećera, ne zavređuje ničiju pažnju. Doživljavam ga kao retke kod nas koji nam dođu kao neka skrivena savest –skreću nam pažnju na nešto što mnogi nisu sposobni da vide. Ili ih nije briga da vide.

Kakva će biti rumenika, rođena u braku kadarke i terana, vreme će pokazati. Čedo je došlo na svet sa popriličnim zakašnjenjem i tek sad smo u prilici da ga zagledamo i nagađamo o tome na koga liči. Po prvim čašama natočenim iz bačve, reklo bi se da ima po nešto i od oca i od majke.

Mandić se opredelio za rumeniku na neviđeno. Kupio je „mačku u džaku” i sad se raduje svakom gutljaju koji rađa na njenim čokotima. Prati je i uzgaja, kao dete, raduje se njenom rastu u vinogradu, prati stasavanje njenog vina u podrumu. Za njega je život igra i on je igra.

Lepota kojoj se divi!

Petar Samardžija

Izvor: Dnevnik

Foto: N. Stojanović, privatna arhiva, https://cevvin.rs/struktura-centra/centar-u-novom-sadu/, Pixabay