Put putujem

MAĐARSKA: MIŠKOLC

Mariniranje Miskolctopolc Foto M Jablanov

Banja u pećini – magnet za turiste

Mađarski grad Miškolc se nalazi 180 kilometara severoistočno od Budimpešte udalјen od slovačke granice samo 35 kilometara. Do njega može da se stigne autoputem, a kada se budete približavali sigurno će vas iznenaditi ovdašnji krajolik, jer će vam razbiti predrasudu da je Mađarska ravna kao tepsija. Naime, u blizini ovog mađarskog grada je planina Bik (Bükk), pored njega protiče reka Šajo, a sam grad se „naslanja“ na brdo Avaš gde se nalazi zamak Diošđer.

Ono što će vas prvo privući da pređete toliki put je atraktivna banja u pećini, no odvojite i malo vremena da obiđete grad. Miškolc je naselјen većinom Mađarima, ali ima nešto Slovaka i Rumuna. Ukoliko ne govorite mađarski, komunikacija ide teže, ipak uvek se nađe neko ko razume bar malo engleski ili nemački jezik. Nekada je u ovom gradu osim već pomenutih nacija bila i mala kolonija cincara i srpskog živlјa. Postojala je škola i pravoslavna (odnosno grkokatolička) crkva u baroknom stilu koju krasi bogat ikonostas. Danas je ta crkva, pošto nema vernika, postala muzej.

Smatra se da je područje Miškolca naselјeno još od praistorije, ali prvi zabeleženi spisi potiču iz XIII veka, a u XIV veku za vreme kralјa Lajoša I Anžujskog grad je postao poznati trgovinski centar. Od tada grad se razvija i raste sve do XVI veka i dolaska Turaka koji ga, po starom istočnjačkom običaju spalјuju. Kada ga je Leopold I oslobodio, ponovo počinje da se razvija pod vlašću Habzburga. Međutim, polovinom XIX veka grad pogađa veliki požar i čak dve trećine njegovih građevina strada... No, tu nije kraj nesrećama ovdašnjeg življa, jer ga je krajem veka zadesila i velika poplava. Ipak, grad se kao feniks iz pepela uspevao da digne i obnovi, pa je današnji izgled starog jezgra većinom iz tog vremena, mada je trpeo razaranja i tokom Drugog svetskog rata.

Posle Prvog svetskog rata u njemu počinje da se razvija teška industrija koja je u vreme socijalističkog perioda još više uticala da grad i postane regionalni centar. Međutim, tokom tranzicije ti veliki kombinati propadaju i grad napušta čak 15 procenata stanovništva. Danas Miškolc ima preko 150 hilјada stanovnika i četvrti je po veličini u Mađarskoj. On je trgovački, univerzitetski i kulturni centar, a ulaganjem u banje podstiče se turizam.

Zgrade u centru koje daju lik Miškolcu su većinom obnovlјene, a ulice koje podsećaju na novosadsku Dunavsku pune su kafeterija i restorana koji vas mame da uživate u lepom ambijentu i dobroj ponudi. Pored mađarskih specijaliteta, nudi se sve ono što spada u internacionalnu kuhinju – pa se tako mogu naći i pice i hamburgeri obojeni lokalnim aromama. Po poslasticama naši susedi Mađari su nadaleko poznati, pa će ove đakonije sigurno zadovolјiti vašu želјu za slatkišima.

Ipak, najveća aktrakcija koja uveliko privlači turiste iz Srbije je Miškolctapolc ili Barlang furdo, odnosno pećinsko kupatilo. Ovaj banjski kompleks je od grada udalјen oko 10 kilometara i zaista se deo ovog prostora nalazi u pećini. Ono što treba da znate da ako dolazite svojim kolima da morate platiti parking koji iznosi oko 8 evra za ceo dan.

U samoj banji posetioci mogu da uživaju u termalnoj i lekovitoj vodi koja prolazi kroz pravi lavirint hodnika i odmorišta čineći ovaj prostor još zanimlјivijim. Zaista je prava atrakcija. Osim ovih bazena postoje i 5 otkrivenih bazena smeštenih u lepo uređenom prostoru, ali oni rade samo tokom leta.

Ono što smo primetili da je u pećinskim hodnicima i odmorištima prilično sparno, pa ovaj prostor nije za one koji imaju asmatične probleme. Osim toga nema tako mnogo vodenih masažera raznih vrsta kao u drugim banjama, pa kada obiđete sve zanimacije i poželite da otplivate neku turu – zaboravite na to! Naime, unutar zatvorenog banjskog prostora ne postoji poseban bazen u kome možete da plivate. Ukoliko vodite decu, trebalo bi da znate da u zatvorenom delu nekih posebnih zanimacija za mlađi uzrast nema.

Cena celodnevne ulaznice je oko 8 evra (mi smo bili tamo u nedelju, pa je možda radnim danom nešto jeftinije) – realno dovoljna vam je ulaznica za 4 sata, jer ćete se posle dosađivati. Još nešto, sauna i slana soba postoje, ali se posebno plaćaju, tj. njihovo korišćenje nije uračunato u cenu ulaznice. Ono što će vas takođe iznenaditi je zaista mali prostor za odlaganje garderobe, naročito ako dolazite u hladnijem delu godine. Mi smo dolazili po kišnom danu...

Nismo primetili da postoje posebne prostorije s tuševima. Zgodno je da osim peškira ponesete i bade-mantil. Fen za kosu postoji, ali više izgleda kao hauba, pa ako zbog toga poželite da nosite svoj – postoje priključci.

Postoji kafeterija sa restoranom, tako da nema potrebe da sa sobom nosite hranu, jer je ovde hrana solidna i nije skupa, odnosno obrok vas košta oko 5 evra.

Banjska voda je blagotvorna za nervni sistem, mišiće i degerativne tegobe, ali je u ovoj banji naglasak na relaksaciji i uživanju. Preporuka je da ukoliko želite da je posetite to bude u toku radne nedelјe, kada je gužva, a samim tim i buka, manja, pa da zaista možete na miru da uživate.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: Pixabay, M. J. Stojanović

Izvor: Dnevnik.rs

Zamak Diošđer