Vinske priče

Vina Deliblatske peščare 2

Mariniranje vinarija Galot Foto priv arhiva

Nova vina Starih vinograda

Priču o vinima Deliblata započinjemo u vinariji Galot u Banatskom Karlovcu, koja se nalazi na padinama nekadašnje praistorijske pustinje nastale povlačenjem Panonskog mora. Vinarija ima 20 hektara vinograda, u kome se beru šardone, traminac, pino gri, sovinjon blan, kaberne sovinjon, merlo i pino noar. Sav rod prerađuje se u moderno opremljenoj vinariji kapaciteta 120 hiljada litara vina.

Neobično ime Galot vinarija u Banatskom Karlovcu dobila je po nadimku Gale svog vlasnika Dragana Jovanovića. Osnovana je pre deset godina, a registrovana 2014. Kada smo je posetili 2016. godine imala je 20 hektara vinograda, 16 je bilo na rodu. Tada su mladi zasadi tek stasavali, a u planu je bila nova sadnja i dalje proširenje na još 15 hektara pod vinogradima.

Vinogradi su na obodu Deliblatske peščare, na potesu zvanom Stari vinogradi. Ovde su, naime, u doba Marije Terezije pod vinovom lozom bile velike površine, u čijim vinima je uživala austrougarska vlastela toga doba. Posle mnogo decenija, vinarski duh peščare se obnavlja, ponovo se sade vinogradi, podižu savremene vinarije u kojima se proizvode vina koja bi bila dostojna trpeze i vlastele Bečkog dvora. Galot je, za sada, najveći među njima.

U novoj, za naše prilike dobro opremljenoj vinariji u Banatskom Karlovcu, dočekao me je David Jovanović, vlasnikov sin, zadužen za prodaju i marketing vina. Odveo nas je do degustacione sale, zapravo zgrade debelih zidova, u kojoj je samo jedna prostorija, koja može da primi 70 gostiju, koji žele da upoznaju Galotova vina. U prostoriji je sve u znaku grožđa i vina, nema ni prozora, kako bi se gosti osećali kao da su u podrumu.

Kada je moj domaćin prelistavao tada upravo objavljenu publikaciju „Putevi vina Vojvodine”, koju sam radio za Turističku organizaciju Vojvodine, pročitao je šta piše o njegovoj vinariji i primetio da više vino kuće nije traminac, kako je objavljeno u vodiču, nego je to u poslednje vreme belo vino fantazijskog imena balerina. Možda se u međuvremenu i to promenilo.

Degustaciju smo zato i započeli s Balerinom. Reč je o polusuvom vinu, kupaži traminca i tamjanike. Ima nešto više od 4 grama neprevrelog šećera pa se slatkoća gotovo i ne oseti, ali divno zaokružuje sve elemente vina, pa je ono podatno i pitko. Zlaćane je boje. Svežeg i cvetno-voćnog mirisa. Sa ukusom svežeg grožđa.

Ova neobična kupaža dve muskatne sorte nastala je sasvim slučajno. U nedostatku vinskih sudova, viškovi traminca i tamjanike pomešani su u jednom prohromskom buretu i kad se mešavina kasnije probala svima se dopalo. Vino su dobro prihvatili i kupci bez ikakve pompe, marketinga i reklame.

– Naša procena je bila – kaže David – da će se dopasti ženama, ali se pokazalo da ga podjednako prihvataju i muškarci. Ide uz sve salate, belo meso, ribu, a i na kraju jela uz suve kolače i orasnice.

Pored uobičajene ponude sortnih vina: šardonea, pino griđa, sovinjon blana, traminca, rozea, kaberne sovinjona, kao i nekih crvenih i belih kupaža Galot se među prvim našim vinarima osposobio i za proizvodnju penušavih vina. Trenutno nudi beli suvi penušavac gala, dobijen od šardonea tradicionalnom metodom. (nastaviće se)

Petar Samardžija

Foto: privatna arhiva vinarije Galot Banatski Karlovac, https://www.facebook.com/galot.vinarija/photos

Izvor: Dnevnik