Klimatske promene i zablude
U poslednje vreme mediji nas preplavljuju tvrdnjama o klimatskim promenama. Odlika vremena jeste promenljivost, a šta je klima i da li se i ona menja? Odgovor smo potražili od meteorloga Dragana Đukića koji nam je dao najjednostavniju definiciju klime – to je prosečno stanje atmosfere iznad nekog mesta ili oblasti, a karakterišu je: temperatura vazduha, atmosferske padavine kao što su kiša, sneg, grad, rosa, slana, inje, vetar, relativna vlažnost vazduha, pritisak vazduha, zračenje sunca, atmosferske pojave i drugi parametri.
– Istakao bih da se ovi parametri uzimaju i obrađuju za tridesetogodišnji period. Druga definicija klime da je ona dinamički sistem u kome učestvuju i jedni na druge deluju: atmosfera, okeani, ledeni i snežni pokrivač, procesi na tlu i litosferi uklјučujući i čoveka. Narušavanje nekog od elementa klimatskog sistema dovodi do klimatskih promena. Pri tome mislim na interakciju atmosfera – okean, potom na promenu stalnog ledenog pokrivača koja menja refleksiju Sunčevog zračenja i time bitno utiče na toplotni potecijal Zemlјe – uputio nas je meteorolog Đukić iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije
Procesi na tlu kao što su isparavanje, turbulencija, stvaranje sedimenata, peščana oluja i drugo prema rečima našeg sagovornika takođe aktivno reaguju na promene u vazduhu i vodama. Ne bi trebalo ni zanemariti vulkanske erupcije koje zamračuju atmosferu i snižavaju globalnu temperaturu atmosfere i menjaju sastav atmosfere, ali i da čovek kao i flora i fauna takođe utiču na klimu.
Do klimatskih promena dolazi prema teoriji Milutina Milankovića kada se Sunčevo zračenje kao izvor energije neravnomerno raspoređuje na Zemlјi zbog geometrije kretanja Zemlјe i Sunca, promene nagiba i kretanja naše planete.
– Naravno da meteorolozi, koji rade na klimatskim promenama znaju za Milankovića, i za Milankovićeve cikluse, međutim kod Milankovića je to u desetinama hiljada godina i mi smo po Milankoviću sada u nekom periodu kad idemo ka malom ledenom dobu – meteorolog Branko Zivlak se nadovezao na Đukića.
To misli i profesor dr Mlađen Jovanović sa Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu. On nas upućuje da se klima ne može posmatrati poslednjih stotinak godina kada su počela standardna merenja u svetu, nego mnogo šire.
– Moramo gledati u prošlost, ali ne u prošlost od polovine XIX veka kao što se to sada gleda nego dublje. Na tlu Evrope na Alpima lednici poslednjih 12 hiljada godina, a pre 12. hiljada godina se završilo ledeno doba, nikada nisu bili dugi kao 1850. godine, jer je to finale malog ledenog doba, jednog perioda takve hladnoće da je Hadsonov zaliv bio zaleđen, kao i Roterdamska luka skoro svake zime. Često je i Temza bila zaleđena – ukazuje profesor Jovanović.
Međutim, prema profesorovim rečima bilo je i perioda kada je bilo toplije nego sada. Širenju Rimskog carstva doprinela je i toplija klima! Ima dokaza da se loza sadila u Engleskoj, da su vinogradi na tlu današnje Nemače sađeni 200 metara više nego sada… Skrenuo nam je pažnju na ime ostrva Grenland – nije to bila ledena, nego zelena zemlja i da su se prvi njegovi naseljenici bavili stočarstvom i sadili žitarice, a da su počeli da menjaju ishranu i da ga napuštaju kada je vreme postalo hladnije…
– Svi dokazi govore da su periodi tople klime nakon te faze koju nazivamo integlacijalna klima u poslednjih milion godina bili osetno topliji, nego ovaj period u kojem mi živimo. To znači da je nivo mora osetno bio viši. Otkud korali iznad površine mora kada su to bića koja žive na 20-30 metara dubine? Veliki deo tih koralnih ostrva zapravo je nastao u jednu toplom periodu pre oko 40.000 godina. Šta im se desilo? – zapitao se dr Jovanović.
Prema rečima profesora nivo svetskih mora je tada bio znatno viši, ali i da nivo okeana i mora stalno varira i da na to čovek nema velikih uticaja. S druge strane postoji mišljenje da čovek utiče na klimatske promene: od uzgoja goveda do industrijalizacije i zagađenja… Zato smo zamolili meteorloga Branka Zivlaka da nam kaže koja to čovekova aktivnost koja veoma zagađuje…
– Interesantna je situacija s ratovima i vojnim aktivnostima koje sigurno enormno zagađuju atmosferu… To se, naravno, nigde ne pominje, ali ne znači da to zagađenje ne postoji – otkrio nam je Zivlak.
Upitali smo meteorologa Miodraga Stojanovića kakav je njegov stav.
– Izgleda da to nikom nije u interesu da istakne. Klimatske promene o kojima se danas mnogo govori, prema mom mišljenju nisu samo zbog čovekovog uticaja. Zemlja je isuviše velik i složen sistem da čovekove aktivnosti mogu bitno da ga promene. Skrenuo bih vam pažnju da se ne kaže bez razloga „promenljivo kao vreme”, jer su stalne promene zaista i odlika vremena.
Mogli bismo reći da biti spreman na promene je odlika i doba u kojem živimo, ukoliko to prihvatimo bez otpora lakše ćemo ih prebroditi i uživati u svakom danu bio on topao ili hladan, sunčan, maglovit ili kišan.
Marina Jablanov Stojanović
Izvor: Radio Subotica
Foto: Pixabay, Freepik, wikipedia
Emisiju možete slušati na linku