Smatra se da mladeži predstavljaju lični pečat, možda baš zato se nekad posebno cenio mladež na jagodicama, jer je on značio sreću i bio sastavni deo šarma. Neretko su ih dame i crtale nadajući da će tako biti privlačnije i privući sebi sreću. Na tu temu nije bilo naučnih istraživanja, a na temu koliko mladeži utiču na starenje jeste.

Naime, britanski genetičari i američki stručnjaci za starenje čoveka, na čelu sa Veronikom Batajli i Timom Spektorom iz londonskog Kraljevskog koledža pregledali su skoro dve hiljade ljudi (među njima čak preko 900 pari blizanaca) starosti od 18 do 79 godina i došli su do sledećeg zaključka: što su mladeži krupniji i brojniji na telu čoveka, to on sporije stari! Šta su ustvari mladeži? Na ovo pitanje ali i sve nedoumice koje imamo u vezi sa mladežima odgovara nam dr Jadranka Janković, specijalista dermatovenerolog iz novosadskog Doma zdravlja na Limanu.

- Da bi se tvrdilo da brojnost mladeža ima veze s mladolikošću, odnosno starenjem potrebna su ne samo istaraživanja, nego i strogi naučni dokazi. Za sada ih nemamo, ali možemo da kažemo da su mladeži normalne promene na koži koje ima svaki čovek. Retko će se naći čovek koji nema ni jedan mladež, ali postoje ljudi koji ih imaju zaista mnogo, čak preko sto. Uobičajeno je da ih odrasla osoba ima od 10 do 30.

• Šta je mladež?

- Mladež je fiziološka nakupina pigmenta, melanina. Karakteriše ih tamnija boja, od ružičaste, preko svetlo kestenjaste, do tamno braon boje i mogu biti u ravni sa kožom ili blago uzdignuti.

• Kako nastaju?

- Ne postoji neki specijalni proces nastanka, nastaju kao i druge promene na koži. Nema posebne regije na kojoj oni mogu da nastanu, tako da se mogu naći i na kosmatim delovima kože. Mladeži su potpuno prirodna i normalna pojava. U nekim slučajevima postoji genetska predispozicija da ih ima više, ali nije uvek pravilo.

• Da li je nastanak mladeža vezan za određeno životno doba?

- Njihov nastanak je vezan za detinjstvo i adolescenciju. Neki su urođeni, tj. možemo da vidimo da neke novorođene bebe imaju mladež. U principu do dvadesete godine mladeži nastaju u većoj meri. Oni u tom dobu i rastu, kao što deca rastu. Normalno je da se oni uvećavaju postepeno i da se stvaraju novi.

• Da li se i u starijem dobu pojavljuje više mladeža?

- U starijem dobu se javljaju neke druge promene na koži koje liče na mladeže, ali to nisu. To su neke keratotične pojave kao što su bradavice ili neke druge izrasline na koži koje nemaju tu boju kao mladež. Većina njih je dobroćudna i nema potencijal za patološku promenu.

• Leto je idealno vreme da se sunčamo i tako omogućimo da naše telo sintetiše D vitamin. Da li tu postoje mere opreza kada su mladeži u pitanju?

- Sunce i solarijumi u pogledu mladeža jesu faktori rizika, ali takvi da možemo da utičemo na njih. Pri tom mislim na preterano izlaganje suncu, tj. opekotine na koži zadobijene od previše sunčanja. Naročito je važno da mladi roditelji znaju da mala deca i bebe nikako ne bi trebalo da u tako ranom uzrastu zadobiju opekotine od sunca, jer je koža organ koji pamti! Taj kumulativni efekat neželjenog dejstva sunca je jako bitan i to bi trebalo da svi imamo na umu. Zračenje sunca, ali i odlazak u solarijum utiču na našu kožu, na postojeće mladeže i mogu da budu uzrok patoloških promena.

• Kada bi trebalo da se obratimo lekaru?

- Onda kada posumnjate da nešto nije u redu. Veliki broj mladeža ukazuje da bi osoba koja ih ima trebalo da bude opreznija i da ih češeće kontroliše. Neki mladeži zahvataju veću površinu kože, pa i njih bi trebalo držati na oku. Ako se jave promene na mestima na kojima nije bilo mladeža, onda bi i njih trebalo kontrolisati.

• Koji znaci ukazuju da da nešto nije u redu s mladežima?

- Prvo bi trebalo da se obrati pažnja na promenu boje: da li je mladež posvetleo ili potamneo. Potom je jako bitno da li se promenila njegova veličina, da li on raste i u širinu i u visinu. Zatim se gledaju njegove ivice, da li je tu došlo do nekih promena. Trebalo bi obratiti pažnju i na osećaj svraba koji se javlja i koji nije trenutan, već traje nekoliko dana, ponavlja se. Ako se pojavi i neka ranica ili krvarenje, a da nije bilo povrede trebalo bi se obratiti lekaru. Ukoliko je bilo povrede, takođe je dobro da se obrati stručnjaku da se proveri šta može da bude uzrok povrede.

• Kada bi trebalo ukloniti mladeže?

- Postoje mladeži koji se nalaze na nezgodnom mestu, na pregibima ili na mestima gde mogu biti izloženi povredama, tada se obično savetuje da se uklone, iako su na dermoskopskom pregledu po svom obliku i strukturi sasvim u redu. Oni mladeži koji u sebi nose rizik za patološku promenu takođe bi trebalo ukloniti preventivno, jer se tako sprečava razvoj bolesti. U ovom slučaju mladeže uklanja hirurg.

• Koje su metode za uklanjanje mladeža?

- Za sumnjive mladeže je najbolja metoda hiruškog otklanjanja i slanje na histopatološki nalaz. Ukoliko se otklanjaju mladeži koji su zdravi, ali na nezgodnom mestu ili neke dobroćudne izrasline na koži, onda bi mogle da se primene ostale metode kao smrzavanje tečnim azotom, elektrokauter ili radiotalasna metoda, no to tek posle kliničkog pregleda stručnjaka koji će vas i posavetovati koja je najbolja metoda.

• Šta biste vi savetovali kao preventivu?

- Veoma je važno koliko se i kada izlažemo sunčevim zracima. Sunce je najopasnije za osobe sa izrazito svetlom kožom koja lako izgori i teško potamni. Ono što pozitivno dobijamo od sunca: sinteza vitamina D, naše dobro psihičko stanje, jer poznato je da sunce utiče i na psihu, a to ne znači da ne treba da budemo oprezni. Svoje telo bi trebalo da izlažemo sunčevim zracima kada su oni blagi, odnosno ujutro i tokom kasnog popodneva, a da se sklanjamo kada je intenzitet ultravioletnih zraka najintenzivniji i kada je sunčevo zračenje najjače. Tada bi trebalo da se povučemo u hladovinu. Treba podsetiti i na laganu odeću s dugim rukavima koja nas štiti i od toplote i od sunca. Decu maksimalno zaštiti i svakako bi trebalo primenjivati i kreme za zaštitu od sunca.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva, Pixabay, Pexels