Priča o kiselosti odnosno baznosti našeg organizma sve se više pominje, ističe se važnost da ishrana bude alkalna, čak postoje i dramatična upozorenja u stilu slogana „Alkalizuj se, ili umri!“. Mnogi su u nedoumici kako bi se trebalo hraniti – da li izbaciti namirnice koje čine naše telo kiselim ili biti umeren i okrenut uravnoteženoj ishrani koja podrazumeva od svega po malo. Šta je od svega toga tačno i koliko je bitna pH vrednost, upitali smo prof. dr Stanišu Stojiljkovića, šefa katedre za ekološko inženjerstvo Tehnološkog fakulteta u Leskovcu koji je upravo izdao knjigu „Ono što još nismo pitali profesora“.

- Stari modeli tela i njegovih funkcija, poput zamrznute skulpture moraju se odbaciti, jer nas oni drže prikovanim za bolest, starenje i neznanje. Najveća bolest savremenog sveta je stalni raskorak između progresivnog narastajućeg znanja, koje je utkano u sve savremene tokove života, i našeg neznanja. Za dobro zdravlje je potrebno čist vazduh i voda, odmor, veseo izgled i dobra hrana. Svedoci smo da je pravo zdravlje - perfektno funkcionisanje svih delova tela i uma - vrlo retko, a ljudi su konstantno nepažljivi prema simptomima bolesti. Ranije su ljudi patili uglavnom od jakih, ali kratkih, infektivnih bolesti. Sada pate od hroničnih, degenerativnih, bolesti koje traju čitav život.

• Nutricionisti ističu kako se savremeni svet često hrani namirnicama koje organizam čine kiselim i tako podložnim bolesti. Koliko je bitno da hrana bude alkalna?

- Svakako je značajno da povedemo računa o statusu pH vrednosti organizma. Mi možemo i od alkalotvorne hrane u nezdravom želucu napraviti kiselotvorne materije, običnom fermentacijom. Suština je održavati kiselost nekih naših sistema. Primera radi, unutar ćelija uglavnom postoji kiselotvorno stanje, dok je međućelijako stanje alkalno. Iz tih razloga kiselotvornosti i alkalotvornost moramo posmatrati holistički.

• Možete li nam ukratko objasniti što je to pH i šta znači taj termin?

- Termin pH dolazi od engleskog izraza „potential of hydrogen” i koristi se kao skraćenica za merenje zastupljenosti kiselih ili baznih materija u bilo kojoj supstanci. Uobičajeno je da se pH skala meri od 0 do 14 jedinica. Kada se naš organizam suoči s ekstremno kiselim ili ekstremno baznim, naš život je u opasnosti! Hrana i tečnosti po svojoj vrednosti variraju između bazne i kisele vrednosti i po tome kako utiču na stanje u našem telu. Današnja ishrana je ispunjena namirnicama koje stvaraju kiselu reakciju u telu, kao npr: meso, šećer, belo brašno, skrobne namirnice, masna, prerađena i konzervisana hrana, konzervansi, aditivi, nepravilna kombinacija hrane itd.

• Da li još nešto osim hrane utiče na kiselost našeg organizma?

- Na naš pH balans može uticati i stres. Veruje se da stanje brige duže od 25 minuta može naše telesne supstance dovesti u kiselo stanje. Mehanizam stresa baziran je na hormonskom dejstvu intenzivnih oksidacionih procesa koji vode organizam, odnosno njegova tkiva, ka kiseloj reakciji.

• Koja je optimalna pH vrednost krvi i ostalih delova našeg tela?

- Telo teži da održi kiselost krvi konstantnom, u vrlo tesnom opsegu između pH 7,35 i 7,45. Ovo je zapravo blago alkalna reakcija. Kiselost vodi poreklo od vodoničnih jona. U mlađim godinama naš metabolizam često je previše brz, proizvodi se previše kiselina i telo postaje previše kiselo. U kasnijem životu sa porastom vitalnosti i aktivnosti mišića, gubi se kalijum iz ćelija i metabolizam postaje spor. Tada organizam postaje previše alkalan.

• Kako možemo uticati na pH vrednost našeg organizma?

- Utičemo ishranom, načinom življenja i disanjem. Stanje kiselosti želuca je trajno i ono mora biti takvo. Ako želudac postane bazan, pre svega zbog prejedanja, tada to može biti prvi korak ka autotoksikaciji.

• Kako se održava stanje ravnoteže između kiselosti i baznosti?

- Da bi se održala baznost krvi, telo putem svojih homeostatskih protokola preduzima sve da bi nas zaštitilo. U nekim slučajevima će izvući kalcijum (koji je bazan) iz naših kostiju ili zuba i time izbalansirati izrazito kiselo stanje. Naravno, ako to čini učestalo, dovešće nas do deficita i drugih problema. Najpametnije je da se sami pozabavimo svojim prehrambenim navikama i ne dovodimo telo do acidoze (dominantna kisela reakcija), što je češći poremećaj nego alkaloza (dominantna bazna reakcija).

• Kako možemo da prepoznamo stanje kiselosti organizma?

- Postoji niz telesnih reakcija koje često dijagnostikuju kao bolesti, npr. artritis, reumatska stanja, infekcije mokraćne bešike, kandida (candida albicans), pojava parazita, herpes, dijareja, alergije, migrene, promene na koži, želudačne tegobe itd. Posebno treba pomenuti stanje hroničnog umora, koje je evidentno rezultat poremećaja ravnoteže kiselina i baza, bez obzira na izvorni uzrok kao što je stres, pogrešna ishrana ili pak kontaminacija toksičnim materijama. Upoznavanje karakteristika biofluida koji su najčešće i elektroliti može nam dati realnu sliku stanja procesa u organizmu.

• Kakvo je vaše mišljenje o makrobiotičkoj ishrani (integralne žitarice, povrće, koštunice…)?

- Makrobiotika svakom problemu, pa i ovom, pristupa holistički. Japanski naučnik Segen Išizuka, jedan od utemeljivača moderne makrobiotike, je taj problem dotakao na početku dvadesetog veka. Danas postoje mnoge tabele namirnica kiselih i baznih osobina, što može biti korisna pomoć pri izboru namirnica. Treba ipak imati na umu da je to samo statična projekcija koja se ne mora desiti u stvarnom živom organizmu. Problemi u praksi nastaju kada mnoge namirnice, od žitarica pa sve do voća, ne proizvedu željen pH kvalitet zbog loše probave.

• Manje je poznato da i prevelika alkalnost ugrožava naš organizam. Šta možete da kažete o tome?

- Kod neosetljivih ljudi metabolizam je obično previše alkalan. Ovo je povezano sa manjkom kalijuma i može voditi taloženju kalcijuma, poput arterijskih deformacija i malih kamenčića. Nedostatak stomačne kiseline dovodi do slabog varenja proteina i apsorcije minerala. Može doći do porasta sadržaja bakterija u stomaku, što izaziva podrigivanje, zadah i stomačne probleme. Ovo je slučaj najčešće kod onih osoba koje se stalno prejedaju.

• Da li biste za naše čitaoce dali savet kako da organizam bude u balansu?

- Preporučio bih da dobro žvaću hranu, i to najmanje 18 do 35 puta, jer pljuvačne žlezde luče stvari koje daju baznu reakciju svakom zalogaju! Mnogo je važno što mozak preko sluzokože i krvi za vreme žvakanja dobija informacije o strukturi hrane koju unosimo u telo. Svakom obroku dodajte lisnato zeleno povrće, po mogućnosti gorkastog ukusa, ali oprez, previše gorkih materija umanjuje apsorpciju gvožđa.

• Kakve još navike preporučujete da se uvedu?

- Vežbajte svaki dan da pojačate detoksikaciju i eliminaciju kiselih supstanci iz tela, ipak ne preterujte, jer preterano fizičko vežbanje do iscrpljenosti stvara neželjenu kiselu reakciju! Tuširajte se hladnom vodom, pogotovo leti, jer ona proizvodi baznu reakciju u telu. Jednom nedeljno napravite kupku s nerafinisanom morskom solju (može i obična kuhinjska so sa kupkom na bazi gline i uljnih ekstrakata bilja) i nakon kupke se istuširajte hladnom vodom. Pevajte i igrajte uz vedre pesme svaki dan i održavajte dobro raspoloženje – afirmativnim i pozitivnim stavovima problem pretvorite u izazov!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva, PIXABAY, PEXELS