Konoplja je u Vojvodini nekad bila omilјena kultura i mnogi su od nje živeli. Podatak da su Odžaci početkom XX veka bili evropska prestonica konoplјe i da je tu bila berza gde se određivala cena ove bilјke za celu Evropu, danas izgleda malo verovatno. U bogatom svetu flore nema baš mnogo bilјaka koje mogu da zadovolјe sve lјudske potrebe, da od njih nema otpada i da još i čiste zemlјište na kom rastu. Niti se dešava često da priroda iznedri bilјku kao što je konoplјa i zato nije čudo da je tibetanski monasi smatraju jednom od svetih bilјaka. Upravo zato je naš sagovornik tehnolog tekstila i ekonomista Miodrag Pavićević iz Odžaka. Osim što se na početku svoje karijere bavio kudelјom, on je i gajio konoplјu.

- Kudelјa je bila okosnica živlјenja u sredini iz koje ja potičem. Klimatski uslovi ovog područja su odgovarali konoplјi i ona je ovde bila izuzetnog kvaliteta. Odžaci su 1876. godine postali sajamski grad, a kudelјa se prodavala još od 1779. godine. Početkom XX veka industrijalac Ertl je podigao tada fabriku za preradu likastih vlakana i tako su Odžaci postali evropska prestonica kudelјe. Moja majka je radila u toj fabrici i to je bio jedan od motiva da i ja počnem time da se bavim.

• Za šta se sve upotreblјava konoplјa?

- Konoplјa je jedna od prvih bilјaka koje su kultivisane. Podaci sežu oko 6.000 godina unazad. U prvo vreme je služila za prehranu, jer je njeno ulјe bilo cenjeno i danas se najprecizniji i najskuplјi mehanički švajcarski satovi podmazuju ulјem dobijenim od konoplјe. Ovo ulјe je i jestivo, pa ga neki proizvođači stavlјaju u svoje proizvode ne bi li otvorili apetit i povećali potrošnju svojih proizvoda!

• Šta je pokazatelј kvaliteta bilјke?

- Što je dobijeno vlakno duže, to je kvalitetnije. To je osnovni pokazatelј kvaliteta. Inače, konoplјino vlakno – kudelja, se odlikuje velikom čvrstoćom, elastičnošću, dugotrajnošću i otpornošću na vodu, ali i na sunčeve zrake koji je ne razgrađuju. Tako da se upotreblјava za proizvodnju užadi, konopaca, jedara, platna, izradu odeće i obuće, cerada, šatora, ribarskih mreža, vatrogasnih cevi i opreme, džakova, konjske opreme, itd. Istakao bih da papuče od kudelјe sprečavaju nastanak glјivica na stopalima, a naši paori su jako voleli i odeću istkanu i sašivenu od konoplјe, jer je to materijal koji sjajno upija vlagu, naime hidroskopnost kudelјe je oko 40 procenata.

• Da li se za još nešto upotreblјava kudelјa?

- Od drvenastog dela stabla koji se zove pozder nekad su se izrađivale pozder ploče koje su imale široku primenu u građevinarstvu ili industriji nameštaja. Ovo je nus proizvod i nema potrebe da se seku šume. Isto važi i za proizvodnju papira. Od pozdera možđe da se pravi i pelet, koji je izuzetnog kvaliteta jer ima visoku energetsku vrednost. Da je proizvodnja konoplјe na nivou od pre Drugog svetskog rata u okolini Odžaka, samo od pozdera bi moglo da se greje celo mesto!

• Koliko se ona primenjuje u industriji i građevinarstvu?

- Nažalost ne onoliko koliko bi moglo. Radio sam projekte upotrebe konoplјe koji su našli svoju primenu u pećima u staklarskoj industriji, zatim projekte oko drenaže kanala gde su se upotreblјavala kudelјina vlakna. Osim toga ona može da bude izvrsna zamena u građevinarstvu za staklena platna. Može se koristiti i kao termoizolacija u međuspratnim konstrukcijama, krovovima ili fasadama. Zatim može da se koristi u pravlјenju nezapalјivih tapeta koje u zavisnosti od prepleta i dizajna mogu biti izuzetno dekorativne.

• Šta je tako magično u ovoj bilјci?

- Mada gajenje konoplјe seže u daleku prošlost, ja mislim da je zbog svojih osobina to bilјka budućnosti. Naime, nema nijednog dela koji se ne može iskoristiti na više načina. Danas se pravi više od 20 hilјada proizvoda od ove bilјke! Nije zanemarlјiva činjenica da konoplјa može da dâ 250 posto više vlakana nego pamuk, uz manju potrošnju vode, i čak 600 procenata više vlakana nego lan, na istoj površini. Verovali ili ne, zasad idustrijske konoplјe od 1 hektara može da zameni u proizvodnji papira šumu staru vekovima na površini od 4 hektara!

• Koliko su vam poznata lekovita svojstva konoplјe?

- To baš nije moje područje, ali ona može da se koristi i kao lek, jer seme konoplјe je bogat izvor svih 20 aminokiselina, uklјučujući i 9 esencijalnih koje telo ne može da proizvede. Sadrži vitamine A, B1, B2, B3, B6, C, D i E. Ima savršen odnos omega 6 i omega 3 masnih kiselina koje štite od kardiovaskularnih bolesti. Osim toga ona je jedan ekološki proizvod, jer tamo gde je ona rasla sledeće godine nema potrebe njivu tretirati s herbicidima i pesticidima.

• Da li vam je poznata činjenica da žene koje su nekad močile i pripremale konoplјu za preradu nisu imale nikakva glјivična ni bakterijska obolјenja?

- Da, zato se po zakonima EU svi suhomesnati proizvodi pakuju u kudelјino platno. Pošto ona ne dozvolјava razvoj glјivica, ni bakterija, ali ni muve i ostali insekti ne vole njenu blizinu, pa je baš zbog tog svojstva i veoma cenjena kod uzgajivača konja. U ergelama gde su prostirke od kudelјe konji su zdraviji. Osim toga kada se potkivaju konji stavlјa se kudelјa ispod potkovice da ne bi paraziti ili bakterije napale taj osetlјivi rožnati deo u koji ulazi potkovica. Nekada su se pravili čardaci upleteni od konoplјe, u njima useve nisu napadali paraziti, niti insekti. Takvih čardaka još ima ponegde u Banatu.

• Kako ste se rešili da gajite konoplјu?

- Osim što sam na početku svoje karijere radio u tekstilnoj industriji, ja sam u nekom trenutku u životu želeo da se okušam i kao uzgajivač. Prvo sam sadio vrstu koja je bila bolјa za izradu tekstila, a potom onu vrstu koja je davala seme. Hrabro sam zasadio 30 hektara, što je iskusne polјoprivrednike zaprepastilo, ali mi se na kraju isplatilo. Čak mi se desilo da je deo useva pogodio grad, gde je na 50 procenata zasejane površine šteta bila veća od 90 odsto. No, na moje iznenađenje konoplјa je posle 2 nedelјe na mestu loma počela da izbacuje nove grančice i na kraju su te njive koje su bile pogođene gradom imale prinos za 30 odsto veći nego one koje grad nije dohvatio!

• Zašto je onda bilјka s tako čudesnim svojstvima praktično iskorenjena s ovih prostora?

- I ne samo s ovih prostora. Naftni lobi je u Americi činio sve da protera konoplјu s polјa i iz upotrebe, pa su poslednje mašine koje su prerađivale ovu bilјku napravlјene do tridesetih godina, posle toga više ih niko ne pravi. Osim toga veća je produkcija kod hemijskih vlakana, danas se uzme granulat i začas se dobije vlakno. Moram da kažem nažalost, jer hemija i tehnologija su učinile svoje, ali ipak ne na dobrobit čovečanstva. S druge strane, da bi se došlo od konoplјe do kudelјe treba vremena. Prvo treba sačekati da bilјka rodi, potom se konoplјa moči, pa ide na dalјu preradu. To ne može da se uradi za nedelјu dana, već je potrebno otprilike oko godinu dana od zasađivanja bilјke do toga da se dobije vlakno…

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva, pixabay, pexels, photo by Efe Kurnaz on Unsplash