Voćno, cvetno, nežno, profinjeno i s dugom završnicom
Formula 5 F je koja često prati sve uspešniji povratak rajnskog rizlinga na svetsku vinsku scenu. Smislili su je vinski autori kojom najkraće opisuje ovo savršeno piće, koristeći pet engleskih reči: fruity, floral, fine, finesse i finish. Što bi mi rekli: voćno, cvetno, nežno, (plemenito, tanano, uglađeno), profinjeno, s dugom završnicom. U tu definiciju idealnog rizlinga uklapa se sve više rizlinga u svetu doprinoseći tako njegovom vraćanju na vinsko nebo, do kraljevskog trona na kome je bio dugo u prošlosti.
To rajnskom rizlingu, kao sorti, omogućavaju mnoge vrline koje ima. Vrlo je otporan na niske temperature, kasno u proleće kreće, pa time izbegava i kasne mrazeve. Redovite je rodnosti, a neki njegovi klonovi daju i visoke prinose. Sortni miris mu je bogat i intezivan, pa ga ne retko svrstavaju u aromatične sorte.
U mladom vinu mogu se osetiti brojne cvetne, posebno voćne note (iz hladnijih i severnijih područja, zelena jabuka, kora limuna i sveže pokošena trava, kod bolje dozrelog grožđa vino karakteriše miris breskve i kajsije). Ima redovno visoke kiseline, ali i pored visokih analitičkih vrednosti, zahvaljujući povoljnom odnosu onih najvažnijih – jabučna i vinska – vina nisu neharmonična. Koristi se za spravljanje suvih, poluslatkih i penušavih vina.
Za karakter vina veoma važan je teroar, položaj i mesto na kome se podiže vinograd. Vina su najčešće jačine 11 do 12,5 posto alkohola. Često se piju kao mlada, dok imaju jasno izraženu voćnu aromu i zbog naglašenijih kiselina malo oštriji ukus. Međutim, upravo te kiseline i opseg aroma, uz ostatak neprevrelog šećera čine rizling odličnim kandidatom za starenje.
Treba znati da vremenom rizling zna da razvije miris na petrolej koji ponekad opisuju i kao kerozin, lubrikant ili gumu. Ovaj sastavni deo arome zrelog rizlinga cenjen je kod poznavaoca vina, ali za onoga koji ga prvi put sreće, ko očekuje raskošnu voćnu aromu, petrolejska nota zna da deluje neprijatno i odbijajuće. Zanimljivo je, da će se ona pre razviti kod vrhunskih vina nego kod onih jednostavnijih, dobijenih iz vinograda sa velikim rodom i s dovoljno vlage tokom vegetacije.
Najskuplji su desertni rizlinzi, poznati kao predikati. To je posebna kategorija vina koja je obično povezana s vremenom berbe i pojavom plemenite plesni na grožđu. U literaturi se tvrdi da je upravo ta sorta zaslužna za otkriće blagodeti napada gljivice Botritys cinerea u toplim godinama, kada se on inače od štetne bolesti pretvara u poželjnu pojavu na prezrelom grožđu. Među više varijeteta predikata, najcenjeniji su izbor prosušenih bobica (nem. Trockenbeereauslese) i ledeno vino (Eiswein). Spadaju među najpoznatija desertna vina na svetu, s velikim ostatkom neprevrelog šećera i neponovljivim aromatičnim karakteristikama.
Naši vinari još su daleko od predikatnih vina, ali nam, nude dobar rajnski rizling. Dugogodišnjim tabanjanjem po našim i evropskim vinogorjima uverio sam se da su neki naši rizlinzi najbliži klasi onih boljih evropskih. Mnogo bliži nego naše replike drugih evropskih sorti: merloa, kabernea, pino noara, sovinjona, šardonea...
Uostalom uverite se sami: probajte rizlinge Šijačkog i Uroševića u Banoštoru, Kiša, Bajila i Živanovića u Sremskim Karlovcima. Molovina u Šidu, Milutina Stojšića Tineta u Gudurici...
Petar Samardžija
Foto: N. Stojanović, Freepik, wikimedia