BIOLOG MIHAJLO STANKOVIĆ O ZASAVICI

Zasavica biolog Mihajlo Stankovic Foto M Jablanov

Ekološki raj

Ekološki raj i najskuplji sir na svetu nalaze se na području južne Vojvodine i severne Mačve, istočno od reke Drine i južno od reke Save, na teritoriji opština Sremska Mitrovica i Bogatić gde se nalazi Zasavica. Ukupna površina rezervata je 1.825 hektara od čega je 675 u prvoj kategoriji zaštite.

Vizitorski centar Zasavice

Centralno turističko mesto rezervata je vizitorski centar. Odatle može da se ode na izlet brodom ili mini-vozićem i vidi deo rezervata, jer u drugi, zaštićeni deo, mogu samo čuvari, naučnici i istraživači sa posebnim dozvolama, jer se tamo nalaze najvrednija mesta gde žive mnoge zaštićene biljne i životinjske vrste.

Vizitorski centar Zasavice

U vizitorskom delu je izgrađena drvena građevina s tornjem visine 18 m sa koga se pruža pogled ka pašnjaku od 300 hektara i najširem i najlepšem delu toka Zasavice. Osim toga, tu se nalazi i restoran gde se može okrepiti i probati specijaliteti od mangulice.

Na Zasavici se nalazi i najveća farma magaraca u Srbiji

Na ovom delu se nalazi i farma mangulica, ali i najveća farma magaraca u Srbiji, a mnogima je poznato da se baš ovde pravi sir od magarećeg mleka najskuplji na svetu – za jedan kilogram treba izdvojiti 1.000 evra. Kada su pitali upravnika rezervata Slobodana Simića kakav ukus ima taj sir duhovito je odgovorio „na skupoću“! Pored ovakvih kurioziteta koji služe da skrenu pažnju i privuku posetioce, treba istaći da je ovde sve rađeno i građeno promišljeno i s merom, tako da posetioci mogu zaista da uživaju, ali i da se edukuju.

Kula vizitorskog centra Specijalnog rezervata prirode Zasavica

– Zasavica je stavljena pod zaštitu države pre 25 godina. Ovuda su tekle dve reke, Sava i Drina. Obe reke vremenom napuštaju ovaj prostor i sada je ovo močvara od 3.400 hektara. Ukupna dužina Zasavice je 33 kilometra, dubina vode je do tri metra, a ispod vode je mulj i blato od preko osam metara dubine – što govori o starosti ovog prostora. Baš zato se smatra, mada je Sava bliže, da vode Zasavice pripadaju reci Drini koja podzemnim putem napaja močvaru – započeo je priču o ovom ekološkom raju biolog i istraživač Specijalnog rezervata prirode Zasavica, Mihajlo Stanković.

Zasavica: biolog Mihajlo Stanković

Do sada je na Zasavici registrovano 680 biljnih vrsta, ali biolog Stanković ističe jednu – aldrovandu, koja se u narodu naziva vodena stupica. Za nju se mislilo da je izumrla u Srbiji, ali 2005. godine ovaj istraživač nalazi prve primerke aldrovande baš u Rezervatu prirode Zasavica.

– To je vodena biljka koja pluta ispod same površine i hvata sitne životinjice i na taj način obezbeđuje sebi potrebnu hranu. Spada u biljke koje nazivamo mesožderkama, ali u stvari je to insektivorna grupa biljaka – objasnio nam je biolog Mihajlo Stanković iz Specijalnog rezervata prirode Zasavica.

Aldrovanda, biljka za koju se mislilo da je nema više u Srbiji

Dvadeset vrsta riba živi u ovom rezervatu prirode, ali se jedna izdvaja – umbra krameri, a Zasavica je jedno od tri preostala mesta gde živi ova riba u Srbiji. Ona je poznata po odličnoj strategiji preživljavanja – ukopava se u blato. Prema rečima biologa ova riba se prilagodila da može preko ribljeg mehura da uzima atmosferski kiseonik. Osim riba ovde ima i dosta ptica, a najveća ptica koju ovde možemo da vidimo je orao belorepan.

Umbra krameri, ili narodski crnka, takođe retka vrsta

– Ova vrsta orla ima raspon krila oko dva i po metra i od njega je veći samo beloglavi sup sa rasponom krila od preko tri metra. Beloglavi sup je viđen i zabeležen iznad naših pašnjaka 2016. godine. Zanimljivost je da se beloglavi sup gnezdio u ovim krajevima na Obedskoj bari, Fruškoj gori i na pet lokacija uz Dunav plus u kanjonima i klisurama južno od Beograda. Danas, ova velika grabljivica se gnezdi samo na tri lokacije: Uvac, Trešnjica i kanjon reke Mileševke, uputio nas je biolog Stanković.

Orao belorepan

Važno je i to reći da se jedna važna vrsta se vratila na ovaj prostor – dabrovi. Ovaj najveći glodar je sa naših prostora bio istrebljen pre oko 100 godina zbog krzna, mesa i sekreta kastorijalne žlezde koji se koristi u industriji parfema. Dabrovi štite močvare podižući brane koje filtriraju vodu i tako utiču na čistoću voda močvara koje se smatraju za najvrednije kopnene ekosisteme.

Panoramaski pogled na vodeno blago Zasavice

– Iz Nemačke nam je 2004. godine stiglo 35 jedinki dabrova. Svi su čipovani tako da možemo da pratimo njihovo kretanje. Danas ih je u rezervatu 110. Znamo da je jedna porodica stigla do Bosne uzvodno Savom, dve porodice su nizvodno, stižu do Šapca i Obrenovca, a po jedna ide do Jadra i Drine kod Zvornika. Prema ovogodišnjim, najnovijim podacima, jedna porodica dabrova je stigla i do Morave kod Svilajnca. Svi znamo da dabar obara drveće, on jede tanje grane, lišće i koru, dok od debelih pravi brane. Na Zasavici je sagrađeno do sada 12 brana, a najveća u koju je ugrađeno 30 kubika drveta je dugačka 50 metara – otkrio nam je biolog i istraživač Mihajlo Stanković.

Obilazak vozićem pašnjaka Zasavice je uvek atraktivan za turiste

Izračunato je da svake godine s jednog kvadratnog metra močvare padne 55 kg sirove biljne mase, otuda i nije čudo zašto se formiralo preko osam metara mulja u nekim delovima ovog rezervata. U dubljim slojevima muljevitog tla dolazi do mineralizacije i stvara se treset. Zasavica i Obedska bara su jedina tresetna područja u Srbiji. Zasavica je uspela da se sačuva baš zahvaljujući muljevito-tresetnoj obali, vrlo nepristupačnoj, a ponekad i opasnoj za ljude.

– Radim kao biolog istraživač na ovom području 25 godina i pre nekoliko godina, dok sam popisivao biljke, odjednom sam upao u tresetište do kolena. Kolega koji je bio na obali je to odmah primetio i otišao čamcem po granu da bi mogao da se izvučem. Kada je došao posle desetak minuta ja sam potonuo skoro do ramena! Zato se treba s velikom pažnjom i oprezom odnositi prema ovakvim prostorima. Biljke kao što je rogoz i kao što su lokvanji nas upozoravaju na muljevito tlo ili, narodski rečeno, živo blato. Ma koliko vam se voda činila plitkom znajte da je ispod mulj koji je dubok od metar do dva – upozorio je na kraju Mihajlo Stanković.

Biolog i istraživač Zasavice Mihajlo Stanković i Marina Jablanov

Da bi sve ovo moglo da postoji, da se rade istraživanja mora da se ulaže: delimično pomaže država, postoji i pomoć kroz republičke i pokrajninske projekte koji se ovde realizuju, a najveća sredstva stižu preko evropskih projekata prema rečima našeg sagovornika. Svi koji se nađu na Zasavici trebalo bi da znaju da se ulaz naplaćuje 300 dinara, koliko koštaju i karte za vozić i brod. Deca i penzioneri imaju specijalne popuste. Ukoliko želite da ponesete neku uspomenu odavde – postoji i suvenirnica u kojoj mogu da se kupi prigodni magnetić, ali i sapuni i kreme u čiji sastav ulazi magareće mleko.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: V. Jovanović, M. Stojanović, Marina Jablanov, wikipedia

Izvor: Radio Subotica