Zdravi bili

BRANKA POPOVIĆ O VEŠTINI PLETENјA I HEKLANјA KAO BEGU OD RUTINE

cilic

Kreativna veština kao beg od rutine

Umeće pletenja i heklanja obično su prenosile žene – majke ili bake koje su sa strpljenjem učile svoje žensko čedo da pravi petljice. Veštinu kako se pomoću heklice ili najmanje dve igle prave odevni predmeti trebalo je da ima svaka devojka. No, razvojem industrije ovo zlata vredno znanje se počelo da potiskuje. Ipak, nije zaboravljeno, što dokazuje naša sagovornica, beograđanka Branka Popović, koja sve što zamisli, njene vešte ruke izvedu!

- Iako sam poljoprivredni inženjer, direktno se nisam bavila svojom strukom, mada sam radila u firmi koja je bila vezana za poljoprivredu. Radila sam u knjigovodstvu, a taj posao s cifrma je jedna rutina, a verujem da svačija duša ima potrebu da se kreativno iskaže. Pletenje je bio moj beg od rutine. Radim ono što mi duša ište.

• Kada ste savladali veštinu pletenja?

- Jedva da se sećam, jer sam bila mnogo mala. Imala sam spretne prste i lako sam savlađivala ovu veštinu, a baka i mama su bile dovoljno strpljive dok su me upućivale. Prvo sam šila, plela i heklala lutkama haljinice. Kada sam prestala da se igram lutkama, šila sam i plela sebi. Imala sam potrebu, kao i svi mladi da imam nešto originalno. Baka mi je tu mnogo pomagala, jer je ona finiširala moje zamisli. Kada su došla deca, plela sam nešto i za njih, ali kako su rasli sve sam se manje bavila pletenjem…

• Da li ste pleli i za druge?

- Da, ali samo za ljude koje poznajem i koji su mi dragi. S vremena na vreme volela da napravim neki poseban poklon u vidu šala, kape ili džempera. To je uvek bilo primano s oduševljenjem, jer sam ja uvek mislila na to šta ta osoba voli i uplitala i svoju ljubav u to pletivo. Tako je sa i svim onim mama, bakama i devojkama koje su plele, tkale ili šile za svoje drage, jer se uvek u to utkala energija onog ko radi, a onda su oni koji su to nosili bili zaštićeni, zaogrnuti ljubavlju i dobrom vibracijom.

• Šta je bio okidač da se sa većom strasti ponovo posvetite ovoj veštini?

- Naišao težak period u mom životu i ja sam utehu i smirenje potražila u ručnom radu. To nije ništa novo i nepoznato sadašnjoj 

nauci. Postoji podatak da su stručnjaci sa američkog Instituta za lečenje duha i tela „Benson-Henri“ istraživali ovu aktivnost i došli do zaključka da pletenje u velikoj meri smiruje, poput ritmičkog disanja, joge i ostalih meditativnih praksi.

• Da li to znači da se pletenje može smatrati kao meditativna aktivnost?

- Prema mom iskustvu je tako, a naučnici su došli su do zaključka da samo 20 minuta ovakve aktivnosti dnevno smanjuje srčani ritam i usporava disanje. Takođe je zabeleženo da se u ovakvom stanju uma usporavaju moždani talasi. Svi koji su ikada pleli znaju da se pokreti rukama ritmički ponavljaju, a sama činjenica da nešto i kreirate pospešuje ovaj efekat. Pletenje mi je pomoglo da zaboravim brige, jer me je uvelo u neki drugi svet boja, oblika i harmonije u kome sam bila potpuno fokusirana na pletivo.

• Da li to znači da pletenje može da bude i antistres terapija?

- To je sjajna veština koja ne samo može da vas oslobodi stresa, nego ni nema negativne posledice. Ona opušta i smiruje previše aktivan um, jer jednostavno tera da se koncentrišete na to što trenutno radite. Pletenje mi pomaže da uđem u to opušteno stanje, jer nežno podstiče um da izbaci one misli ili brige koje mi prave zbrku u glavi… Ovo je i sjajna vežba prisutnosti da sam ovde i sada, a ne da mi misli stalno lutaju između prošlosti i budućnosti. Kada pletem mene svaka šara vuče dalje, da vidim kako će ispasti taj red, pa kada uvedem neku novu boju kako će se složiti sa ostalima, pa kako će to na kraju da izgleda…

• Da li i je bitan i krajnji rezultat?

- Ja uživam i u samom procesu, ali i kada ispletem neki šal, kapu ili čarape imam osećaj zadovoljstva da smo nešto dobro i lepo uradila, naročito jer uvek radim s prirodnim materijalima: vunom ili pamukom. S pletivom je zgodno to što ako nisam zadovoljna rezultatom, mogu da oparam i počnem ispočetka! Ništa ne propada i sve može da se iskoristi! Svakako sama činjenica da sam pomoću svojih prstiju, nešto vunice ili konca i umeća napravila nešto, daje mi snažan osećaj postignuća.

• Da li pletete prema nekoji šemi ili mustri?

- Ne, imam dovoljno znanja i veštine da sve mogu da radim iz glave. To je kao i u svim umetnostima kada se savlada tehnika, onda kreativnost dolazi do izražaja. Sve što smislim mogu i da izvedem, sada je glavna ideja. To čini sav taj proces zanimljivim, jer ne imitiram nikoga nego se prepuštam inspiraciji. Sve što napravim je unikat, jer mi nije zabavno ni da imitiram samu sebe! Volim da pletem, ali mislim da je heklanje još kreativnije, jer su u ovoj aktivnosti pravila manje važna. Heklanje mi ostavlja više prostora za kreativnost, tako da često kombinujem pletenje i heklanje.

• Da li to znači da se pletenje može smatrati kao meditativna aktivnost?

- Prema mom iskustvu je tako, a naučnici su došli su do zaključka da samo 20 minuta ovakve aktivnosti dnevno smanjuje srčani ritam i usporava disanje. Takođe je zabeleženo da se u ovakvom stanju uma usporavaju moždani talasi. Svi koji su ikada pleli znaju da se pokreti rukama ritmički ponavljaju, a sama činjenica da nešto i kreirate pospešuje ovaj efekat. Pletenje mi je pomoglo da zaboravim brige, jer me je uvelo u neki drugi svet boja, oblika i harmonije u kome sam bila potpuno fokusirana na pletivo.

• Da li to znači da pletenje može da bude i antistres terapija?

- To je sjajna veština koja ne samo može da vas oslobodi stresa, nego ni nema negativne posledice. Ona opušta i smiruje previše aktivan um, jer jednostavno tera da se koncentrišete na to što trenutno radite. Pletenje mi pomaže da uđem u to opušteno stanje, jer nežno podstiče um da izbaci one misli ili brige koje mi prave zbrku u glavi… Ovo je i sjajna vežba prisutnosti da sam ovde i sada, a ne da mi misli stalno lutaju između prošlosti i budućnosti. Kada pletem mene svaka šara vuče dalje, da vidim kako će ispasti taj red, pa kada uvedem neku novu boju kako će se složiti sa ostalima, pa kako će to na kraju da izgleda…

• Da li i je bitan i krajnji rezultat?

- Ja uživam i u samom procesu, ali i kada ispletem neki šal, kapu ili čarape imam osećaj zadovoljstva da smo nešto dobro i lepo uradila, naročito jer uvek radim s prirodnim materijalima: vunom ili pamukom. S pletivom je zgodno to što ako nisam zadovoljna rezultatom, mogu da oparam i počnem ispočetka! Ništa ne propada i sve može da se iskoristi! Svakako sama činjenica da sam pomoću svojih prstiju, nešto vunice ili konca i umeća napravila nešto, daje mi snažan osećaj postignuća.

• Da li pletete prema nekoji šemi ili mustri?

- Ne, imam dovoljno znanja i veštine da sve mogu da radim iz glave. To je kao i u svim umetnostima kada se savlada tehnika, onda kreativnost dolazi do izražaja. Sve što smislim mogu i da izvedem, sada je glavna ideja. To čini sav taj proces zanimljivim, jer ne imitiram nikoga nego se prepuštam inspiraciji. Sve što napravim je unikat, jer mi nije zabavno ni da imitiram samu sebe! Volim da pletem, ali mislim da je heklanje još kreativnije, jer su u ovoj aktivnosti pravila manje važna. Heklanje mi ostavlja više prostora za kreativnost, tako da često kombinujem pletenje i heklanje.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: M. Jablanov, Pixabay