Zatečena u muškom raju
Kada sam se sa grupom FIJET-ovih novinara i našim domaćinima približavala selu Kapatovu, koje se nalazi na dvadesetak kilometara od Petriča, pomislila sam da „idemo u muški raj“. Automobili i uživanje u dobrim vinima Zlaten Rožen nekako mi više priliče muškarcima nego ženama, ali sam se prevarila! Kada sam ušla u halu gde su oldtajmeri, uhvatila sam sebe kako ih gledam širom otvorenih očiju kao dete koje svoje autiće konačno vidi u pravoj veličini. Zaista su me impresionirali.
Muzej Zlaten Rožen je otvoren 2022. godine, a nastao je kao kruna dugogodišnje kolekcionarske pasije porodice Osikovski. Mercedes-Benz 220D iz 1969. godine, koji je proizveden istog dana kada je rođen Teodor Osikovski je Iskra koja je zapalila ovu strast!
– U muzeju se nalazi 62 automobila i 44 motocikla. Trenutno se nalaze u dve hale i tematski su raspoređeni. U prvoj hali su automobili napravljeni između Prvog i Drugog svetskog rata, dok se u drugoj nalaze oni iz druge polovine XX veka. U depou imamo još 30 automobila, za koje trenutno nema mesta, ali projektovanje treće hale je upravo završeno i počinjemo njenu izgradnju: biće ogromna i zauzimaće 2.000 kvadratnih metara. Istakao bih da je svako vozilo u muzeju u voznom stanju – uputio nas je kustos ovog muzeja Kristijan Želev, a mi naknadno saznajemo da ipak postoji jedan, koji nema tablicu, Ferrari 348 tb iz 1991. godine koji je zaplenjen posle dugog niza godina provedenih na carini poklonjen muzeju.
Krećući se, između ovih lepotana, naročito onih iz dvadesetih i tridesetih godina XX veka zamišljam ljude koji su se njima vozili. Zavirujem unutra da vidim kako izgledaju, luksuz na sve strane: kožna sedišta i drveni detalji. Pažnju mi privlači jedan crvenocrni Štajer 50 (Steyr). Svojom linijom podseća me na Bubu, ali mi je još lepši. U ušima mi bruji sving i rado bih njime otišla u neki ludi provod.
Pogled mi pleni crveni Mercedes-Benz 200 (W21) iz 1935. godine, a pored njega je Mercedes-Benz 170 V cabriolet limousine, ne znam koji mi je lepši. Odlučujem se za kabriolet i već osećam kako mi kosa vijori na vetru. Kako bih volela da sednem u njega i da se prepustim maštarenju...
Taman da se prepustim tom divnom osećaju vetra u kosi dok putujem mediteranskim pejzažima, kad do mene dopre priča o poznatima koji su se vozili u reprezentativnim sovjetskim vozilima. Približavam se da ih bolje osmotrim, baš deluju raskošno i prosto mogu da zamislim junaka mog detinjstva, ruskog kosmonauta Jurija Gagarina kako na nekoj paradi maše iz ovog automobila okupljenom narodu.
Ovim vozilima su bili voženi visoki zvaničnici Sovjetskog Saveza i zemalja Varšavskog pakta, ali i Fidel Kastro, Gadafi... U pitanju su ZIS-110 i ZIS-110B, potonji je kabriolet. Iza tako nemaštovitog imena krije se skraćenica Fabrika imeni Staljina (Завод имени Сталина) koja je kasnije promenio naziv u ZIL (Завод имени Лихачёва) po dugogodišnjem direktoru ove fabrike.
Najstariji model u muzeju je iz 1912. i to je Ford Model T, a pažnju mi privlači Jaguar E-Type automobil koji su u svoje vreme vozile ikone poput Stiva Mekvina, Frenka Sinatre, Džordža Harisona i Mik Džegera. Za oko zapada i hipi kombi, saznajem da je Folciku poklonio muzeju rok muzičar Vasko Krapkata, frontmen bugarske grupe Poduene Blues Band, kojim je decenijama odlazio na turneje.
Ulazim u drugu halu gde su vozila iz druge polovine XX veka. U centralnom delu hale su mercedesi i pažnju mi privlači jedan crni kupe Mercedes-Benz 300 S, a kustos mi otvara prtljažnik u kome su kožni koferi specijalno pravljeni za ovaj model. Imaš auto i kofere pride, lako je tako putovati!
Kustos nam pokazuje i auto koji je stigao ovih dana Lamborghini Countach. To je delo poznatog dizajnera automobila Marčela Gandinija (Marcello Gandini), najskuplji je automobil u kolekciji muzeja i zaista izgleda moćno. Mada, da iskreno kažem, meni se ipak više sviđaju stariji modeli... Kao, na primer, Rolls-Royce na čijem pragu stoji pločica produced by Rolls-Royce – Louis Gomez del Campo, Lord Bacardi.
– Izložba je uvek živa, redovno se pojavljuju novi eksponati. Ovde ima veoma retkih automobila i malo od toga može da se vidi na ulicama. To budi interesovanje. Zato je i poseta velika – muzej proda oko 3.000 karata mesečno – otkrio nam je kustos Kristijan Želev.
Izlazim iz druge hale i pogled mi pada na ARO – automobil sa izduženom šasijom, stolovima i vinskim barom pozadi i sedištima za obezbeđenje. To je poklon Nikolaja Čaušeskua Todoru Živkovu i smatra se da ima samo nekoliko primeraka ovakvog auta.
Posle ovog obilaska pokušavam da sredim utiske odlaskom u vinariju, koja se nalazi odmah prekoputa muzeja. Posetioci mogu kombinovati ulaznicu za muzej i degustaciju u vinariju: raspon je od 20 do 35 evra u zavisnosti od toga koliko se vina proba.
Prema rečima našeg domaćina, somelijera Ivajla Serafimova, vinarija je osnovana 2010. godine i poseduje svoje vinograde u dolini reke Strume, zasadi loze su na 8,5 hektara. U vinogradima dominiraju sorte merlo, kaberne sovinjon, san đenoveze, kao i izuzetno popularna sorta šira (sirah). Nisu izostavljene ni tipične lokalne sorte: melnik 55, melnik rubin, kao i autohtona sorta „široka melnička loza“. Imaju 20 etiketa u raspoređenih u nekoliko kategorija.
O bugarskim vinima ne znam mnogo, samo pamtim Mavrud iz Asenova, koji mi se baš dopao. Preda mnom su vina Zlaten Rožen koja povezuju tradiciju i modernu tehnologiju iz jugozapadne Bugarske, koja je najtopliji deo zemlje i predstavlja pravu regiju za uzgoj vinove loze i proizvodnju vina. Blizina Egeja takođe daje svoj doprinos.
Gledajući na vinograde i pijuckajući vino, setih se da nisam ni malo pažnje posvetila motociklima. To za mene znači samo jedno: vratiću se bar još jednom! Kada biste me pitali kakva su vina – odgovorila bih da posle posete muzeju oldtajmera samo još više inspirišu na putovanja. Rekoh li ja da je ovo muški raj? Ispostavilo se da u njemu ima mesta i za mene.
Marina Jablanov Stojanović
Foto: Mariniranje