DAJ I TI SVOJ DOPORINOS: Dr Višnja Mihajlović o ekologiji

upomoc zagadjenje Mariniranje

Jednokratna upotreba – višestruko zagađuje

Kao što nam je telo mesto gde stanuje naša duša, tako je i naša planeta jedini dom koji imamo. Trebalo bi da imamo na umu da naš dom – Zemlјa pruža dovolјno da zadovolјi svačiju potrebu, ali ne i svačiju pohlepu, kako je to mudro primetio Mahatma Gandi. Zato nije loše da se zapitamo kako se odnosimo prema svom domu – da li smo bahati i pohlepni, ili pažlјivi i brižni?

dr Višnja Mihajlović

Ekologija sve više zauzima mesto u našim svakodnevnim razmišlјanjima, jer, očito, da do sada nismo bili dovolјno ni pažlјivi, niti brižni. Opravdanja da mi kao pojednici ne možemo mnogo da utičemo na to koliko se priroda zagađuje baš i ne stoje, jer postoji mnogo načina gde možemo da i mi damo svoj doprinos. Na koji način to možemo postići pričamo s dr Višnjom Mihajlović iz Novog Sada, docentkinjom na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu Univerziteta u Novom Sadu. Višnja predaje na katedri za inžinjerstvo zaštite životne sredine.

– Mi smo zagazili u XXI vek i mnoge stvari su se promenile u odnosu na vreme koje je iza nas. Ono što bi trebalo da menjamo je naša svest. Prvo ono što treba kao pojedinci da uradimo je da smanjimo upotrebu plastičnih kesa i plastične ambalaže, odnosno svaki put kada krenemo u prodavnicu bilo bi dobro da ponesemo platnenu torbu. Ono drugo što možemo da uradimo je da što manje koristimo sopstvene automobile - da idemo peške, vozimo bicikli, ali kada su udalјenosti veće koristimo javni prevoz. Na taj način ćemo dati svoj doprinos zdravijoj životnoj sredini, a i ostaviti budućim generacijama uslove kakve smo mi imali nekad.

• Svedoci smo da je puno plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu u svakodnevnom opticaju – od štapića za uši, plastičnih kašičica i slamčica u restoranima do pakovanja raznih proizvoda. Kakav je vaš stav po tom pitanju?

– Najteže je promeniti svest i navike lјudi. Mi možemo da utičemo na lјude kroz različite kampanje da se predmeti za jednokratnu upotrebu ne koriste, da preporučujemo da umesto plastičnih slamičica koriste bambusove, ali, ako pogledamo šire, pitanje je da li te druge sirovne koje učestvuju u stvaranju proizvoda koji je ekološki mogu da budu štetne po životnu sredinu. Tako da je moj stav da ono što šteti životnoj sredini, a nije nužno za naše funkcionisanje, treba zabraniti ili naplaćivati kaznu onima koji prodaju. Na taj način bi se, po mom mišlјenju, smanjila potrošnja i opticaj takvih prozvoda.

• U domaćinstvima koristimo razna hemijska sredstva za čišćenje, odmašćivanje, skidanje kamenca, pranje i omekšavanje veša. Koliko ovim sredstvima zagađujemo životnu sredinu?

– Sva ta sredstva mogu da se podvedu pod kategoriju opasan otpad iz domaćinstva i ambalaža koja ostaje nakon upotrebe. No, to je nešto što ne možemo izbeći, ali bi zato trebalo da koristimo proizvode koji su bar manje toksični. Ne mogu se ta hemijska sredstva eliminisati iz upotrebe sve dok se za njih ne nađe adekvatna zamena, kojom bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu.

• Kako izbeći upotrebu jestivog ulјa za čiju razgradnju je potrebno 1.000 litara vode?

– Problem sa ulјima je taj što kada ona dospeju do vodenih tokova, stvaraju površinski film koji onemogućava protok sunčeve energije, razmenu životnih materija i na taj način utiče na živi svet koji se nalazi ispod površine vode. Ono što nije nepoznanica je da se jestiva ulјa danas recikliraju i od njih se prave biogoriva. U Srbiji postoje kompanije koje ga sakuplјaju od restorana, i izvoze. Šteta je što kod nas ne postoje punktovi, kao u nekim razvijenijim državama, gde građani mogu doneti to upotreblјeno ulјe, a kompanije ih tehnološki obraditi u manje škodlјiv proizvod.

• Koliko jednokratne pelene i ulošci zagađuju životnu sredinu?

– U Srbiji u morfološkom sastavu otpada, pelene čine četiri posto, što uopšte nije zanemarlјiva cifra. Problem sa ovim otpadom je taj što je on napravlјen od složenijih komponenti koje zahtevaju svaka pojedinačni tretman što uveliko poskuplјuje reciklažu ovih artikala u proizvode koji su manje škodlјivi ili neškodlјivi sa aspekta životne sredine.

• Neki predmeti iz svakodnevne upotrebe – kao što su to štedlјive sijalice za koje mislimo da su korisne, trebalo bi da se odlažu u posebne kontejnere za opasan otpad... Koliko su one zaista ekološke?

– Ideja pravlјenja led osvetlјenja i štedlјivih sijalica je bila energetska efikasnost, odnosno smanjenje potrošnje električne energije. Tu se manje mislilo da li tako proizvedena rasveta ima i drugih efekata na zdravlјe, da li može da ima negativan uticaj na životnu sredinu od momenta traženja sirovina do gotovog proizvoda, a kasnije i kao otpada. Način na koji se procenjuje koliko je neki prozvod štetan za životnu sredinu nisu samo neke njegove koristi, nego je to analiza celog životnog ciklusa tog proizvoda.

• Svakodnevno koristimo i baterije u različitim uređajima. One kratko traju, ali dugo zagađuju... Da li biste nam objasnili zašto je to tako

– Zato što su teški metali i njihova jedinjenja postojani u zemlјištu, stotinama i hilјadama godina, a to znači da dugoročno narušavaju kvalitet zemlјišta i smanjuju njegovu upotrebnu vrednost, a samim tim utiču na kvalitet hrane. Istakla bih da nepravilnim odlaganjem otpada i proizvoda koji sadrže teške metale, oni mogu dospeti u vodene tokove i zemlјište. Na taj način se povećava njihiva koncentracija u zemlјištu i vodi, a kroz lanac ishrane to može dovesti do pojave različitih obolјenja kod čoveka i to od lakših oblika do narušavanja imunog sistema i maligniteta.

• Da li ih je moguće reciklirati?

– Cilј reciklaže baterija i neonskih sijalica jeste promena fizičkih, hemijskih ili bioloških karakteristika sa cilјem smanjenja ili neutralizacije njegovih opasnih karakteristika i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu i zdravlјe lјudi. Recikliranjem otpada čuvaju se bilјni i životinjski svet, prirodni resursi, smanjuje se zagađenje vazduha, vode i tla, štedi se električna energija, produžava se vek sanitarnih deponija.

• Koji je put da se podigne svest lјudi i steknu dobre navike?

– U odnosu na svet naša zemlјa je mnogo mala da bi imala veliki uticaj, pa kao društvo ne bi trebalo da brinemo o globalnom problemima, nego o sebi, svom životnom okruženju, da ga što više sačuvamo od zagađenja počeviši od sebe... Sve dobre navike i pravilan odnos prema prirodi se stiču od malih nogu, zato smo mi na Fakultetu imali projekat gde smo obučavali decu u vrtićima da se ekološki ponašaju želeći da na taj način utičemo i na njihove mame i tate, ali i bake i deke da menjaju loše navike. To je način da se podigne svest lјudi i da se vodimo time da se ne ponašamo kao da nasleđujemo zemlјu od svojih predaka, nego da je pozajmlјujemo od svoje dece!

Marina Jablanov Stojanović

Foto: S. Šušnjević, M. Jablanov